Kad bubrezi slabe, pritisak raste

M. Vasiljević

27. 03. 2013. u 11:48

Кад бубрези слабе, притисак расте
Hipertenzija je u tesnoj vezi sa hroničnim nefrološkim bolestima. Rizik od terminalne bubrežne slabosti raste već sa pritiskom iznad 130/85

HIPERTENZIJA je, uz dijabetes, jedan od glavnih rizika za nastanak hroničnih bubrežnih bolesti, koje se šire poput epidemije. Bubrežni bolesnici češće dobijaju moždane i srčane udare, za šta se opet okrivljuje i hipertenzija. Bubrežne bolesti i hipertenzija udruženi postaju još opasniji: više od trećine hroničnih bubrežnih bolesnika umre od nekog kardiovaskularnog oboljenja, a ne zbog svoje osnovne bolesti, i to pre nego što dospeju na dijalizu ili neki drugi vid lečenja.

O povezanosti povišenog krvnog pritiska i propadanja bubrega bilo je reči na skupu povodom Svetskog dana bubrega, koji je prošle nedelje obeležen u više od sto zemalja sveta.

Doktor Nataša Mickovski, specijalista socijalne medicine u Odeljenju za prevenciju i kontrolu nezaraznih bolesti Instituta za javno zdravlje Srbije, kaže da su veza hipertenzije i bubrega - začarani krug:

- U toj vezi, bubreg je i krivac i žrtva. Jer, poremećaj funkcije bubrega dovodi do hipertenzije, a ona, kao inicijalni faktor, dalje dovodi do pogoršanja oštećenja funkcije bubrega i uslovljava nastanak hronične bolesti bubrega. Ova bolest opet, dovodi do hipertenzije ili do njenog pogoršanja.

U osnovi ovog začaranog kruga leži sledeći mehanizam: Zadržavanje soli i vode zbog rezistencije na so, dovodi do smanjivanja broja nefrona u bubrezima, odnosno njegovih glavnih filtera, čime se postepeno gubi funkcija bubrega.

Oštećeni bubrezi propuštaju proteine u mokraću, ne izlučuju dovoljno tečnosti i otpadnih materija i dolazi do njihovog nakupljanja u cirkulaciji. Rezultat je: bubrezi slabe, a pritisak raste. Rizik za pojavu terminalne bubrežne slabosti raste već sa porastom krvnog pritiska iznad 130/85 milimetara živinog stuba.

- Prva mera testiranja slabosti bubrega je merenje krvnog pritiska, a zatim provera nivoa kreatinina i albumina u urinu. Ova testiranja na mikroalbuminuriju mogu da otkriju početnu fazu nefropatije, odnosno gubitka funkcije bubrega da filtriraju mokraću, objašnjava dr Mickovski. - Mikroalbuminurija je ranije bila rezervisana samo za dijabetičare, ali dokazano je da je treba raditi i kod hipertenztičara, i to pet godina nakon postavljanja dijagnoze hipertenzije.

Većina bubrežnih bolesti ima dug period bez simptoma i otkrivaju se u poodmakloj fazi, zbog čega je njihovo blagovremeno otkrivanje i lečenje od suštinskog značaja. Pregledom uzorka mokraće, biohemijskim analizama krvi i redovnim merenjem krvnog pritiska mogu se otkriti rani znaci bubrežnih bolesti. Rani skrinig na bubrežne bolesti preporučuje se svima koji imaju povišen krvni pritisak.

- Držanjem pritiska ispod vrednosti 130 sa 80, primenom ACE inhibitora, kontrolom glikemije, ograničenim unosom belančevina, lečenjem dislipidemije, smanjenjem telesne težine, ograničavanjem unosa soli i nefrotoksičnih lekova, prestankom pušenja, i redovnom fizičkom aktivnošću može da se spreči propadanje bubrega - upozorava dr Mickovski.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije