Kad je strah jači od razuma

B. LAĆARAK

30. 05. 2012. u 12:40

Jedan od najčešćih psihičkih poremećaja je anksiozno-depresivni. Pacijenti koji pate od ovog poremećaja ne znaju čega se konkretno boje, stalno su u strahu i napeti su

STALNO neraspoloženje, ili česte "crne epizode", pa još udružene sa slabijom koncentracijom, umorom, nesanicom, beznađem, promenama apetita i povlačenjem u sebe - glavni su znakovi anksiozno-depresivnog poremećaja. Neretko su anksioznost, nelagodnost, motorni nemir, jače izraženi nego simptomi depresije. A, promena raspoloženja može biti maskirana razdražljivošću, telesnim tegobama i hipohondrijskim preokupacijama.

Procenjuje se da 50-60 odsto osoba sa nekim anksioznim poremećajem, istovremeno boluje i od depresije i obrnuto. A, udružene anksioznost i depresija su jedan od najčešćih psihičkih poremećaja.

ŽENE ČEŠĆE TRAŽE POMOĆ UČESTALOST od osam do 15 odsto svrstava poremećaje iz grupe anksioznih među najčešće psihijatrijske poremećaje, koji imaju tendenciju rasta. Dijagnoza ovih poremećaja se češće postavlja ženama, čak u odnosu 1:2, uz napomenu stručnjaka da osobe ženskog pola ne obolevaju češće od muškaraca, nego se češće obraćaju za pomoć psihijatrima.
 - Anksiozno-depresivni poremećaj, sam po sebi nije oboljenje koje je vitalno i egzistencijalno ugrožavajuće, ali svakako utiče na kvalitet života pacijenata, na nivo funkcionisanja u društvu, porodici i profesionalnoj sredini - ukazuje dr Jasminka Janković Gajić.
- S obzirom na to da se često prvi put pojavljuje u adolescenciji u ranom odraslom dobu (18-25 godina), može značajno da utiče na osamostaljivanje mladih, zapošljavanje, formiranje porodice, druženje.

- Anksioznost je složen simptom koji obuhvata telesne znake i psihičke simptome - objašnjava dr Jasminka Janković Gajić, psihijatar KBC "Dr Dragiša Mišović - Dedinje".

- Izražava se doživljajem neodređenog straha koji preplavljuje osobu koja ne može da razume poreklo niti razloge straha. U psihijatriji se to zove slobodno lebdeći strah. Telesni znaci obuhvataju čitav niz smetnji, kao što su površno disanje, osećanje nedostatka vazduha, ubrzano lupanje srca, znojenje, vlažni dlanovi, drhtavica, vrtoglavica, osećanje mučnine, učestalo mokrenje, teškoće gutanja, osećaj knedle u grlu... Osećanje strepnje, nestvarnosti, odnosno doživljaja promenjene okoline ili sebe samog, osećanje ugroženosti, smetnje u koncentraciji su psihički simptomi anksioznosti.

Ono što anksioznost razlikuje od straha jeste to što ona nije fokusirana na specifični događaj ili objekat, i osoba nije svesna uzroka neugodne emocije. Depresivno osećanje, stanje neraspoloženja, bespomoćnosti, beznadežnosti, praćeno osećanjima krivice, žalosti, neadekvatnosti je, takođe, afektivna reakcija. Slično anksioznosti, koja se doživljava kao osećanje straha, ali bez objektivne opasnosti, depresivnost se najjednostavnije može razumeti kao osećanje tuge, žalosti, bez nekog očiglednog razloga.

- Uzroke ovog poremećaja, kao uostalom i većine psihijatrijskih oboljenja, objašnjavaju različite teorije. Biohemijske se oslanjaju na promene na nivou serotonina i noradrenalina i osetljivosti njihovih receptora. A, psihosocijalne uzroke objašnjavaju gubitkom voljenog objekta, socijalnim stresorima - ističe naša sagovornica. - Stanje strepnje, anksioznosti može često biti provocirano ili pojačano: dugotrajnim i nekontrolisanim uzimanjem pojedinih lekova (oralni kontraceptivi, lekovi protiv astme, antihipertenzivi), uzimanjem velike količine hrane i pića bogatih kofeinom. Takođe, anksioznost može da bude prateći simptom pojedinih telesnih oboljenja (pojačana aktivnost štitne žlezde, Kušingov sindrom, porfirija...).

Lečenje anksiozno-depresivnog poremećaja, najčešće je vrlo uspešno i efikasno. Ali preduslov je da se prepozna i leči na adekvatan način. S obzirom na to da je poremećaj praćen brojnim telesnim simptomima, najčešće su prve asocijacije i pretrage vezane za ideju o somatskoj bolesti. Neretko, pacijent prođe čitav niz telesnih pregleda i ispitivanja u cilju postavljanja prave dijagnoze, a kontakt sa psihijatrom je poslednja opcija.

- Cilj lečenja je da se ublaže i otklone simptomi bolesti, uspostavi socijalni i profesionalni nivo funkcionisanja, ali i da se spreči ponavljanja epizoda bolesti - kaže dr Jasminka Janković Gajić. - Sprovodi se najčešće kombinovanjem farmakoterapije i psihoterapije. U akutnoj fazi bolesti, najčešće je potrebno uvesti lek. To mnogi pacijenti doživljavaju kao "sopstveni poraz, dokaz da ne mogu sami", uz čestu strepnju od gubitka kontrole nad lekom, pa im neretko uvođenje leka u početku izaziva dodatni strah.

Naša sagovornica kaže da su danas pacijentima dostupni sigurni lekovi, efikasni u uklanjanju telesnih i psihičkih simptoma anksioznosti i depresivnosti, a povoljan učinak se dobija kod 70-80 odsto pacijenata. Bitno je da se lek primenjuje u optimalnoj dozi i dovoljno dugo. Uprkos velikom strahu od "zavisnosti" koji pacijenti opisuju, ovi lekovi su sigurni i jednostavni za primenu.

Uporedo sa delovanjem lekova, najefikasnije je primeniti i lečenje psihoterapijom, i to kroz: psihoanalitičku psihoterapiju (baveći se procesima razumevanja sopstvenih osećanja i ponašanja, naglašavajući psihološka značenja i biološke instinkte kao pokretače promena), kognitivno bihejvioralnu psihoterapiju (obuhvatajući psihoedukaciju, rad na pogrešnim pretpostavkama i objašnjenjima simptoma,tehnike kontrole anksioznosti, kao i terapiju izlaganja), grupnu terapiju (koristeći potencijal grupe, interpersonalnih odnosa za razumevanje ponašanja i osećanja, ali i započinjanje promena), kao i terapiju relaksacije, uglavnom kroz autogeni trening.

- Često osobe izbegavaju obraćanje psihijatru, uzimanje lekova, pokušavajući da same "pronađu izlaz" - ukazuje dr Jasminka Janković Gajić. - Tada često uzimaju velike količine alkohola, sa realnom opasnošću da razviju sekundarni alkoholizam, uzimaju povremeno psihoaktivne supstance, kako bi smanjili simptome napetosti ili popravili raspoloženje.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Komentari (8)

DJUBRETARKA

30.05.2012. 15:02

Nikad strah nije jaci od razuma ako covek ima razum. Boj ne bije svijetlo oruzje vec srce u junaka - moglo bi se reci drugacije.

makica

16.07.2013. 12:37

@DJUBRETARKA - Usled panicnog napada i anksioznosti decka jedna velika ljubav je bila osudjena na propast. Posle mnogo prepreka, iscekivanja i konacnog susreta i buducnosti koja je bila pred nama pobedila je njegova anksioznost i vise nikad nista nije bilo kao pre... Na zalost..

luka

10.03.2017. 17:15

@DJUBRETARKA - pozdrav svima ja imam isti problem,neznam ni sam vec koliko vremena i godina strah neki bez veze sve to dolazi iz glave nista drugo meni zna da u odjednom dodje pogotov kad odem u goste pocnem da se znojim drhte mi ruke vrat pogotovu kad uzmem nesto da popijem drhtu mi ruke i vrat cela glava se trese a to ne stalno samo u nekom vremenu kad razmisljam o bezveze stvarima ,jos neki slicni gluposti kad odem da radim sve ok razmisljam o poslu isve mi je super tako da samo rad znojenje dobro ister

Ja1111

10.01.2013. 22:22

Ne Možeš suditi o nečemu što nisi iskusila. Isto to sam i ja mislila, dok nisam došla u situaciju da imam neke od ovoih simtoma. Prosto ne postoji način da ih iskontrolišeš. To je nešto što se dešava van tvog realnog osećanja i nešto za šta ne postoji način da iskontrolišeš i ublažiš. Prođe tek kad počneš da ignorišeš te simptome. Uzrok: nagomilan stres. Najbolji lek: Fizička aktivnost i opuštanje! :-)

Bojana

15.10.2019. 22:25

@Ja1111 - Ja imam vrtoglavice I ruzne misli I nmg da jedem I strah nzm sta je a imam troje dece a ne smem ni jedan lek jer dojim dete Pa mi treba savet

Fear_In_Me

10.03.2013. 00:59

Taj strah je nerazumljiv za razum jer je realno neopravdan,ali ipak prisutan.Svaka borba sa njim je bezuspesna osim ignorisanja kao sto kaze prethodni komentar.Razumevanje problema koji imate kao i adekvatna terapija dovesce vas do IZLAZA koji toliko dugo vremena pokusavate naci SAMI.Par recenica recenih iz sopstvenog iskustva...

D4do

26.07.2015. 14:12

Imam ove simptome već skoro 3 godine i samo mogu reći ne d´o Bog nikome :( Nikad ne možeš znati kada će te i gdje "uhvatiti" trudim se da budem pozitivan i sretan, da se ne primjeti na meni... ali iz mjeseca u mjesec me sve više uništava... Trenutno konzumiram uz svoju redovnu terapiju neki alternativni biljni lijek, prvih 7 dana mi je bilo prelijepo, osjećao sam se normalno kao dio društva, međutim ponovo se vraća :( Da mi se samo odmoriti mjesec dana od ovoga...

Lina

23.11.2019. 20:18

@D4do - To se lijeci sa antidepresivima ja sam taj strah imala 3 godine sa antidepresivom sam super nemam ni straha ni nista na pocerak malo trebas da pocekas ali posle 3 nedelje si kao nov