Umor odaje bolest

HRONIČNA iscrpljenost i premorenost postali su deo svakodnevice. Više se sedi u kancelarijama, manje se jede zdrava hrana, preskaču se obroci, a zbog zgusnutog rasporeda nema se vremena ni za rekreaciju, druženje i kvalitetan odmor. Promenom loših navika može se za dve do tri nedelje odagnati umor, ali ako ni tada ne dođe do poboljšanja, trebalo bi otići kod lekara. Jer, hronični umor može da ukaže na ozbiljniju bolest, depresiju, dijabetes, probleme sa radom štitaste žlezde. A, nije slučajno i što kardiolozi na pregledu prvo pacijentu postave pitanje „Da li se lakše zamarate u poslednje vreme?“.

Dr Predrag Mitrović, internista i kardiolog Urgentnog centra, kaže da je umor jedan od simptoma koji može da ukaže da se radi o početnom oboljenju srca:

- Možemo ga nazvati i simptom najave. Činjenica je da do pojave izraženijeg zamaranja, odnosno umora može doći i sa godinama starosti, ili gubitka kondicije. Ali, ako je srce razlog pojave zamaranja, uzrok tome može da bude početak lošije ishrane srčanog mišića, odnosno početna angina pektoris.

Srčani mišić, pojašnjava on, ima sniženi dotok kiseonika u pojedinim svojim delovima, samim tim dolazi do pojave odbrambenih mehanizama srca koji dovode do poremećaja u čitavoj cirkulaciji.

- Tako se smanjuje intenzitet proticanja sveže krvi, bogate kiseonikom, u čitavom organizmu. Rezultat je - umor, odnosno pospanost.

I kad štitasta žlezda ne radi kako treba dolazi do pojave hroničnog umora. Dr Zorica Rašić-Milutinović, šef Odeljenja za endokrinologiju, dijabetes i metaboličke poremećaje u KBC „Zemun“, kaže da je jak umor posebno karakterističan za hipotireozu:

- Kod smanjenja lučenja hormona štitaste žlezde, hipotireoidizma dolazi do pojave hroničnog umora, smanjene fizičke i mentalne aktivnosti, depresivnog raspoloženja. Uz ovo se javljaju i istanjena i suva kosa, promukao glas, preosetljivost na hladnoću, gojenje, povišen krvni pritisak, hronični zatvor.

Iako bolesnici sa anemijom nemaju specifične simptome, jer kod tog oboljenja trpe svi organi, među tegobama najčešće dominiraju simptomi umora i malaksalosti. To su, prema rečima prof. dr Dušice Čeleketić, načelnice hematologije u KBC „Zemun“, slabost, zamor, glavobolja, pospanost, slaba tolerancija napora.

Malokrvni pate i od nedostatka vazduha, lupanja i preskakanja srca, bolova u listovima pri hodu. Bez obzira na postojanje ovih simptoma, najsigurniji način dijagnostikovanja anemije je pregled krvne slike.

- Jasni znaci anemije su snižena koncentracija hemoglobina, smanjen broj eritrocita i snižen hematokrit, kao i smanjena koncentracija gvožđa u serumu. Ako se ne leči, sideropenijska malokrvnost dovodi do patološkog zamora, vrtoglavice, slabosti, depresije, poremećaja koncentracije i pamćenja - objašnjava prof. Čeleketić.