Višnja - Melem za srce, zglobove, kosti

Zbog svojstava koja poseduje, višnju (Prunus cerasus) zovu i plemenitim voćem. A da je plemenita znali su narodi još pre dva i po milenijuma, kada su počeli i da je uzgajaju. Višnja je počela da se uzgaja na prostorima Turske i Grčke, gde je uveliko carevala trešnja. Ovaj podatak je važan, jer je višnja i nastala ukrštanjem već kultivisane domaće slatke trešnje sa divljim kiselim vrstama.

Danas je najviše ima u Evropi i jugozapadnoj Aziji, a kod nas se najviše uzgaja u južnoj i jugoistočnoj Srbiji. Zahvaljujući kvalitetu predstavljamo značajnog izvoznika ovog voća, a posebno mesto zauzima oblačinska višnja iz Nišavskog okruga. U ovoj sorti spojene su mnoge biološke i tehnološke karakteristike. Ona poseduje visoku ujednačenost krupnoće ploda, ujednačeno sazrevanje, lako odvajanje od peteljke, slatko nakiseli ukus ostaje stalno prisutan, a sadržaj vode se kreće od 82 do 86 odsto. Osim vode, svaka višnja u plodu sadrži zavidne količine šećera, organskih kiselina, tanina, pektina, mineralnih materija, vitamina C, B1, B2, PP i karotina.

Najnovija medicinska istraživanja pokazuju da plodovi višnje sadrže bogat izvor supstanci sa antioksidativnim i antiupalnim dejstvima. Zahvaljujući ovim sastojcima, višnja u ishrani može biti korisna u sprečavanju kancera, srčanih oboljenja i artritisa.

Narodna medicina je preporučuje u vidu odvara (čaja) protiv grčeva i bolova u mišićima. Odvar se pravi tako što se kilogram višanja prelije sa sedam-osam litara prokuvane pa ohlađene ili destilisane vode. Zatim se sve zagreva do ključanja i oko 20 minuta kuva na toj temperaturi uz češće mešanje. Posle kuvanja vreo sadržaj se procedi, uz blago presovanje višanja na cedilu. Isparena voda tokom kuvanja nadoknadi se dodavanjem destilovane, ostavi kraće vreme da se staloži i pije umesto vode.

Ovo njeno lekovito dejstvo potvrdili su i stručnjaci sa fakulteta u Vermontu, u SAD. Takođe su ustanovili da sok od višanja pomaže organizmu da lakše podnese naporno vežbanje, što je pokazalo istraživanje u kojem je učestvovalo 14 dobrovoljaca podeljenih u dve grupe. Jedni su tri dana pre vežbanja i četiri dana posle pili sok od višnje, dok su ostali pili mešavinu drugih sokova.

Rezultati su pokazali da je grupa koja je pila sok od višnje imala daleko manju potrošenost mišića u odnosu na ispitanike koji su pili druge sokove. Ovo otkriće važno je za sve koji imaju problem sa mišićima, a naročito za amaterske i profesionalne sportiste, koji, uglavnom, posle napornih fizičkih aktivnosti, imaju bolove u mišićima.

Drugo istraživanje pokazalo je da je sok od višnje delotvoran i kod nesanice. Dobrovoljci koji su ujutru i uveče pili po čašu nezaslađenog soka od višanja spavali su bolje nego kada su pili neki drugi sok. Rukovodilac istraživanja, dr Vilfred Pigeon, psihijatar sa Univerziteta Ročester u Njujorku tvrdi da je ovakvo delovanje soka posledica visoke koncentracije melatonina, hormona koji reguliše ciklus spavanja i buđenja.

Višnja je u domaćinstvima široko zastupljena na razne načine. Sveži plodovi koriste se za spravljanje sokova, džemova, kompota, slatkog, a kao smrznuta služi za razne poslastice - kremove, sladolede, sirupe... Od višnje se pravi i poznata rakija višnjevača.

SLATKO OD VIŠANJA

Oprati i od koštica očistiti željenu količinu višanja, vodeći računa da na kilogram višanja ide 1,2 kilograma šećera. U šerpu za kuvanje naizmenično stavljati red višanja i red šećera, vodeći računa da gornji sloj bude šećer. U šerpu sipati vodu tek toliko da višnje ogreznu i poklopljene salvetom ostaviti da prenoće. Sutradan kuvati, dok sok ne bude gust kao kod svakog slatka, zatim skloniti šerpu s ringle i odstraniti penu. Slatko sipati u tegle tek narednog dana.