I mozak pati od gladi

I. STANOJEVIĆ

03. 11. 2010. u 12:08

Kakve sve posledice na zdravlje mogu da ostave rigorozne dijete

ZDRAVLjE je često na udaru dijeta, a taj atak na organizam, i te kako zna da se osveti. Eliminisanje čitavih grupa namirnica donosi negativne posledice. Neretko, one su dugoročne, jer počivaju na greškama, koje se teško ispravljaju.

- Kad na svoju ruku promenimo način ishrane, onda smo pod rizikom da, u kraćem ili dužem periodu, u zavisnosti od toga koliko dugo ta promena ishrane traje, narušimo svoje zdravlje - upozorava dr Jelena Gudelj-Rakić, specijalista higijene iz Instituta za javno zdravlje Srbije „Dr Milan Jovanović Batut“. - Često, neselektivno izbacujemo čitave grupe namirnica. Primer za to je, nažalost, veoma popularna proteinska (Atkinsonova) dijeta, kojom se isključuju ugljeni hidrati, čak i oni složeni, neophodni u ishrani, a sadrže ih žitarice.

UPORNOST
AKO primenjujemo dijetu da bismo oslabili, metabolizam se menja tako da, tokom prve dve nedelje, dolazi samo do izbacivanja tečnosti - navodi dr Gudelj-Rakić. - Tek otprilike posle 25 dana od promene načina ishrane, uz lekarski savet, naravno, dolazi do početka razlaganja masti u masnom tkivu.

Promene koje smo načinili u ishrani ogledaju se na našem zdravstvenom stanju najranije za dva meseca. Toliko je, naime, potrebno da se vidi da li su preokreti u ishrani dali pozitivne ili negativne efekte na biohemijske parametre u krvi. Da li su se smanjili ili povećali holesterol i trigliceridi, na primer. Promene, koje govore da može doći do ozbiljnih oštećenja zdravlja, vidljive su i u vrednostima minerala, neophodnih za normalno funkcionisanje organa i tkiva - natrijuma, kalijuma, hlora, kalcijuma, fosfora.

- Čest problem kod rigoroznih dijeta je jednolična ishrana - ističe naša sagovornica. - Čoveku je lakše da jede istu vrstu hrane, ili da dnevni jelovnik ponavlja svakog dana u toku sedmice. Kupuje uvek iste namirnice, a toga će se pridržavati tokom dužeg vremenskog perioda, ukoliko ta hrana odgovara njegovom ukusu.

Jednolična ishrana veliki je problem savremenog života, prisutna je i kad se ne drži dijeta. U dužem vremenskom periodu telo koristi svoje rezerve vitamina i minerala. Kad ih iscrpi, javljaju se klinički znaci, po kojima primećujemo da se nešto menja i pre nego što smo otišli na kontrolni pregled. Zatim nam to pokaže i krvna slika.

OGLEDALO
SVAKA promena načina ishrane pun efekat po zdravlje pokazuje ne za dva, ili sedam dana, nego za nekoliko meseci. Najpreciznije, prvo „ogledalo“ da smo promenili način ishrane u zdravstvenom smislu, dobijamo za četiri meseca. Promena fizičkog izgleda, smanjenje telesne težine, obično je vidljivo i ranije. Faktori koji utiču su pol, godine, fizička (ne)aktivnost, vrsta posla, hronične bolesti...

- Tako primećujemo da nam je kosa suva, opada, koža se peruta, nokti nam se listaju - ističe dr Gudelj-Rakić. - Često dolazi do promene kod žena u menstrualnom ciklusu. On postaje oskudniji, ili se izgubi, kao što se događa kod teške pothranjenosti, koja veoma dugo traje. Srce počinje ubrzano da radi, dobijamo tahikardiju i(li) aritmiju, srčani mišić pati. Dolazi i do različitih poremećaja u varenju i iskorišćavanju hrane, bolova u želucu, promena u pražnjenju creva...

Nedostatak neophodnih hranljivih materija odražava se i na mozak. Umorni smo, pospani, imamo pad koncentracije, nesvesticu. To su znaci da mozak trpi, da ne dobija dovoljno ugljenih hidrata koji su za njega, praktično, jedina hrana. Kad padne šećer u krvi, mozak se pobuni i kaže: „Nemam gorivo!“ Tad najčešće posežemo za čokoladom. To međutim ne znači da se u ishrani savetuje unos prostih šećera u vidu slatkiša već da u izbalansiranoj ishrani važno mesto imaju ugljeni hidrati i to pre svega složeni koje sadrže žitarice, ali i prirodni šećeri koji se nalaze u voću i povrću i čiji je svakodnevni unos neophodan.

Reagovaće jetra i bubrezi, ali se promena u njihovoj funkciji vidi tek posle dugog perioda iscrpljivanja organizma. Među posledicama dužeg eliminisanja neophodnih sastojaka je i gubitak koštane mase (od osteopenije do osteoporoze). Bolovi u mišićima mogu se javiti kao prateće smetnje. Pada imunološki sistem, što je naročito vidljivo u jesenjem i zimskom periodu. Jače odbrambene snage organizma uspeće da „zakoče“ prehladu na običnoj kijavici, a kad imunitet padne, komplikacije kakve su angine, brohnitis, upala pluća, su značajno češće.

Promene se dešavaju u svim organima i tkivima, s tim što se neke javljaju ranije, druge kasnije. Neadekvatna dijeta utiče na sve organe i tkiva, bez izuzetka. Tempo promena apsolutno je individualan, zavisi od toga da li osoba puši, radi devet do deset sati dnevno, nema fizičku aktivnost, boluje od povišenog pritiska, ima masnoće u krvi, gastritis, kamen u bubregu ili žučnoj kesici. Nije, naime, svejedno da li je reč o devojčici u pubertetu, trudnici, ili dojilji (kojima se nikako ne savetuju dijete), ili o ženi u menopauzi.

Mnogo je tih parametara, ističe dr Gudelj-Rakić, koji utiču na to kako će se, u konkretnom organizmu ispoljiti duži nedostatak određenih nutritivnih elemenata. Zato je, upozorava ona, veoma važno da se shvati da čudotvorne dijete ne postoje. Instant promene u ishrani neće nas dovesti do željenog rezultata. Taj atak na zdravlje telo teško podnosi. Uz to, dolazi do razočaranja, pada motivacije, i neminovnog „jo-jo“ efekta, a čovek počne ponovo da jede više, jer misli da mu „ionako ništa ne vredi“.

- Dijeta je način ishrane, to jest, pravilna ishrana - kaže naša sagovornica. - Redukciona dijeta je nešto drugo, ona podrazumeva smanjenje broja unetih kalorija, da bismo oslabili ili redukciju, odnosno isključivanje određenih vrsta hrane iz ishrane koje nisu poželjne zavisno od postojećeg zdravstvenog problema. Pre nego što startujemo sa promenom načina ishrane, moramo, pre svega, da budemo svesni da ta promena mora da bude na duge staze. U sportskom žargonu rečeno, ona mora da bude maraton, a ne sprint. Promena ishrane nije dovoljna sama po sebi, treba uključiti i fizičku aktivnost (dovoljno za početak je svakodnevna polučasovna šetnja). I to ne samo ako želimo da smanjimo telesnu masu, nego i da bismo popravili naše zdravstveno stanje, ali uz savet i kontrolu lekara.

Suprotno uvreženom mišljenju da će mladi, kao i sve drugo, lakše podneti i ovaj atak na organizam, dr Gudelj-Rakić naglašava da posledice po njih, upravo mogu da budu dugotrajnije i teže, nego kod odraslih. Zaostajanje u rastu, recimo, jedna je od najtežih.     



Pratite nas i putem iOS i android aplikacije