LJubavni stihovi Miroslava Antića: Jesi l moje, najmoje?

BIO je pesnik, novinar, slikar, reditelj. Boem i večiti dečak. Iza Miroslava Mike Antića (1932-1986), neizlečivog sanjara koji je pisao pesme kako bi stizao do zvezda, ostala je besmrtna poezija. Svojim stihovima je davao krila deci, voleo ljude, slavio nežnost, molio za toleranciju, veličao snove, ljubio ravnicu i more... Vreme ništa nije učinilo njegovim pesmama. I danas se čitaju iz školskih udžbenika, ali i sa društvenih mreža. I danas su njegove ljubavne murosti jednako mudre kao kad ih je pisao. Zato je vredno podsetiti ih se...

* Hiljadu puta od jutros kao nekad te volim. Hiljadu puta od jutros ponovo ti se vraćam.

* Sve moje nežnosti i gluposti još uvek na tvome pragu spavaju

* Zašivaću te vetrom. Posle ću, znam, pobrkati moju kožu s tvojom. Ne znam da li me shvataš: to nije prožimanje. To je umivanje tobom.

* Kada te nema jer tako hoću, zaledim osmeh. U sebi kažem ime. Udahnem duboko i pomislim: tako mi nedostaješ.

* Jedino čisto čulo, to je dodir njene i moje ruke. Sve ostalo, uopšte nisu čula.

* Nema male sreće, male bolesti ni malih ljubavi. Ili jesu ili nisu.

* Najlepše čudo sveta, skupi se uz mene i ćuti.

* To, kako da se voli, ne uči se iz knjiga, ne uči se u školi. To se uči iz sebe, kad se otvori srce, pa boli, ili ne boli.

* Voli najžešćom nežnošću, kao da živiš jedini put i nikada više.

* Nasloni moje vreme na svoje. Duže će večnost vredeti kada smo zajedno.

* Da ja imam samo tebe. Da ti imaš samo mene. Jesi l' moje? Najmoje? Jesam tvoje. Najtvoje.

* Znaš kako se ja zovem? Ne kao ime i prezime. Već kao boja života. Znaš kako se ja zovem? Zovem se čekanje tebe.

* Ostala si najlepša medalja iz najlepšeg rata, u kojem su mi srce amputirali.

* Čovek je željen tek ako želi. I ako sebe celog damo, tek tada i možemo biti celi.

* Treći put kad se zaljubiš, izbriši obe ranije. Nek treća bude prva. Nek peta bude prva. Nek stota bude prva, ako se pošteno diše. Kad ljubav brojiš do jedan, onda je ima najviše.

* Ispričali smo ramenima i rukama nešto što u prevodu na disanje znači: ljubav.

* Evo, silazi sumrak, i svet postaje hladniji. Ti si moj način toplog. Obući ću te na sebe da se, ovako pokipelo, ne prehladim od studeni svog straha i samoće.

* Zaboravi da negde na svetu postoje tvoji muževi, i moje žene, i postelje u kojima su snovi - zanat. Danas će drumovi biti za mene i tebe pruženi daleko negde u nepovrat. Kad dlanovima pritisneš čelo tu gde je neka vatra u glavi, ne skrivaj ljubav neveselo, svima je ispričaj, svima javi.

* Postoje ljudi koji ti iščupaju srce i postoje oni koji ga vrate na mesto.

* Srce se nema da se ima. Srce se ima da ga daš svima.

* Ti si sve ono što mi je potrebno da jesi. Ako ne razumeš moje ćutanje, nećeš razumeti ni moje reči.

* I dvadeset četvrta ljubav mora biti prva, ako je prava. I kad se jednom u dubokoj starosti sretnemo u nekom domu penzionera, pa pred Novu godinu ili neki drugi praznik odigramo zajedno jedan valcer ili tango i zaljubimo se jedno u drugo 3681. put, neka i to bude samo prva ljubav i nijedna više.