Naša Jovanka Orleanka

Boris Subašić

04. 06. 2014. u 13:40

Наша Јованка Орлеанка
Sofija Jovanović dobila je čak 13 ordena zbog zasluga u Velikom ratu. Njen lik našao se i na nemačkoj dopisnici s natpisom "Dama-vojnik u borbi 1912. godine", a slika u uniformi objavljena je na ilustraciji pariskog "Malog žurnala" s potpisom "Heroina Srbij

Lepotica i heroj, ratnica i dama... Sve je ovo bila Sofija Jovanović - dobrovoljac i narednik srpske vojske u ratovima od 1912 do 1918. godine, žena koju su Francuzi nazvali "srpska Jovanka Orleanka".

- Čak 13 ordena je dobila moja prabaka – kaže za "Život plus" Sanja Krsmanović Tasić, dramaturg, glumica i ponosna praunuka Sofije Jovanović.

Ona je napravila predstavu "Priče hleba i krvi" o hrabroj prabaki, koja počinje konstatacijom da je potrošački svet poništio kulturu sećanja u korist "kulture zaboravljanja". Umetnica priznaje da je otkrivanjem Sofijine istorije doživela sopstvenu metamorfozu.

- Shvatila sam svu veličinu podviga moje prabake, rođene Beograđanke, kćerke čuvenog mesara Jovanovića iz Dušanove ulice. Imao je on mnogo kćeri i glasno žalio što nema "sina junaka, osvetnika Kosova". Iako je bila devojčica, kad joj je otac umro, Sofiji su se te reči urezale u dušu - priča Sanja.

Sofija je bila lepotica maturantkinja kad je izbio Prvi balkanski rat. Odsekla je kosu i

javila se Narodnoj odbrani kao dobrovoljac - četnik. Prošla je test pred komisijom koju su činili apotekar Karić, kapetan Voja Tankosić i major Vasić zvani Gorski car. Dobila je dobrovoljačku objavu i uniformu i prošla obuku u Prokuplju i Vranjskoj Banji. Vatreno krštenje imala je na Crnoj Čuki i Veljoj Glavi, kao prva žena borac u srpskoj vojsci. U tim teškim borbama u oktobru 1912. živote je izgubilo više od 1.400 srpskih boraca.

- Sofija je u tom paklu stekla prvi orden na kome piše "Osvetnici Kosova", kao što je njen otac želeo. Detalje podviga ne znam, jer nije volela da priča o ratu. Govorila je da je njena generacija ratni vihor shvatila kao svaku drugu stihiju, nepogodu od koje se treba štititi udruženim snagama - objašnjava Sanja.

Pokazuje sliku lepotice u uniformi, utegnutoj fišeklijama, sa komitskom kratkom puškom. Sofija je krstarila iza neprijateljskih linija, izvodila diverzije i iznenadne napade. Na njenim grudima nizala su se odlikovanja, a francuski reporteri nazvali su je "srpska Jovanka Orleanka". Njen lik našao se i na nemačkoj dopisnici s natpisom "Žena-vojnik u ratu 1912. godine", a slika u uniformi objavljena je na ilustraciji pariskog "Malog žurnala" 1912. s potpisom "Srpska heroina - gospođica Sofija Jovanović".

Po okončanju Drugog balkanskog rata, uniformu je zamenila haljinom i zaposlila se kao činovnica u Direkciji železnice. Nažalost, mir je potrajao samo nekoliko meseci. Posle Sarajevskog atentata iskusnim ratnicima bilo je jasno da se sprema napad na Srbiju. Kada je rat objavljen, Vlada iz Niša je naredila vojsci da ne brani prestonicu na granici, po savetu saveznika. Beograđani, među kojima i 22-godišnja Sofija, mislili su drugačije.

- Predati Beograd bez borbe? Nema čoveka kome bi tako nešto palo na pamet - odsečno je govorila Sofija.

U noći između 28. i 29. jula 1914. ona je bila učesnik prve bitke Velikog rata, u kojoj je razbijen austrijski desant na Beograd. Ušla je u sastav Sremskog dobrovoljačkog odreda, čiji je zadatak bio da krstari iza neprijateljskih linija u Sremu. Komandovala je prvom grupom srpskih boraca, koja je prešla na neprijateljsku teritoriju. Vojska je tražila dobrovoljce da pređu Savu, izvide neprijateljske položaje i preseku telefonske žice koje su vodile od austrougarske karaule s druge strane Savskog mosta do štaba u Zemunu. Prva se prijavila Sofija, koju su ratni drugovi u šali zvali Sofronije zbog muške hrabrosti, a sa njom su išli Miroslav Golubović, Predrag Karaklajić, Pavle Arsenić i Milivoje Lazarević.

- Poneli su i dve srpske zastave. Prešli su reku i iznenadili autrougarsku posadu koja se razbežala. Uništili su telefonske komunikacije, a Sofija je na karaulu stavila srpske zastave, koje su neprijatelji videli iz Zemuna. Pokupili su austrougarsko naoružanje i municiju i pod topovskom vatrom vratili se u Beograd - priča Sanja Krsmanović Tasić.

To nije bio njen poslednji pohod na neprijateljsku teritoriju. Branioci Beograda ispreli su legendu o crnokosoj devojci opasanoj redenicima i bombama, koja noću prelazi Savu i uništava topove koji su rušili Beograd. Sofija je učestvovala i u strašnoj bici na Drini, kad je srpskoj vojsci nestalo topovske municije. Srpska artiljerija postali su četnici, koji su u noćnim napadima bombama čistili neprijateljske rovove. Baš kao i u presudnim trenucima Kolubarske bitke...

U oktobru 1915. godine Nemačka je povela ofanzivu na Srbiju, a crnokosa lepotica u

uniformi je bila deo krvavih borbi od Ade Ciganlije do poslednje odbrane Beograda, na Dorćolu, pod komandom majora Dragutina Gavrilovića. I Sofija je tako postala jedna od onih koji su "izbrisani sa spiska živih".

- Preživela je i albansku golgotu, učestvovala 1918. u proboju Solunskog fronta. Bila je ranjavana, izgubila je deo stopala i ostala invalid. Za junaštvo je dobila 13 odlikovanja i postala najodlikovanija žena u Velikom ratu - ponosno ističe Sanja Krsmanović Tasić.

NA ŠTIKLAMA BEZ DELA STOPALA

Sofija Jovanović se posle vojničke golgote udala za ratnog druga i nije se pojavljivala u javnosti.

- Baka je bila prava dama. Ponovo je obukla haljine i visoke štikle, ne znam kako je to uspevala bez polovine stopala. Posvetila se kući i nije tražila nikakve povlastice. O ratu nije pričala osim da je bio surov, užasan, ali da se za zemlju moralo dati sve, da je to bio dug otadžbini. Nije očekivala da joj otadžbina za prolivenu krv plati na bilo

koji način. Bila je razočarana salonskim ratnicima, koji su se posle rata laktali za privilegije. Tako je srpska Jovanka Orleanka ostala zaboravljena, naročito posle Drugog svetskog rata. Kada je umrla, u nasleđe sam dobila 13 ordena, pažljivo umotanih u čipkastu belu maramicu – otkriva praunuka.

NEOBIČAN SAN

Krajem devedesetih godina prošlog veka, u jugonostalgičnim intelektualnim krugovima Beograda, bili su moderni antiratni pozorišni komadi.

- Igrla sam u uličnoj predstavi, na kostim sam stavila 13 ordena moje prabake. Iste noći sam je sanjala. Dugo me je gledala svojim strogim tamnim očima. Osetila sam stid zbog igre s njenim odlikovanjima. Probudila sam se i ozbiljno zamislila, u kakvim mukama i užasima je to ordenje stečeno. Bio je to prvi korak u otkrivanju tajne istorije moje prabake Sofije - iskrena je Sanja.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Komentari (9)

Buba

04.06.2014. 15:32

Sa najvecim odlikovanjima nije bila ona nego Milunka,koju su cak i Francuzi odlikovali najvisim ordenjem.

cmrle

05.06.2014. 09:26

@Buba - Zar je bitno? Do sad niste ni culi za nju a vec mjerite ko je bio ispred nje. Da nisu dobile ni jedan orden ove zene nisu zasluzile zaborav kakav su dozivjele.Budimo srecn sto se o njima pise i sto Srbi malo po malo bude svoj nacionalni ponos dobro gurnut u zapecak zarad bratstva i jedinstva sa nasim kroz istorju najvecim dzelatima, Hrvatima. Vratimo ponos i nama i ovim zenama a broj odlikovanja je nebitan.

Vilotije

13.06.2014. 01:08

@Buba - Pre pisanja komentara treba pazljivo procitati clanak. U clanku je napisano da je da je Sofija Jovanovic zena sa najvise odlikovanja a ne sa najvisim odlikovanjima. Toliko o tome. Do juce vecina nas nije ni znala za Sofiju Jovanovic i nad tim treba da se zamislimo a ne da pisemo nebitne komentare.

ercov

04.06.2014. 17:50

Sofija Jovanovic,Milunka Savic i ko zna jos koliko ih je bilo srpskih Jovanki Orleanki u nasoj istoriji i sve su one izbrisane kao da nikada nisu ni postojale sa dolaskom komunista i komunistickom novom pisanom istorijom naseg naroda.Hvala Sanji Krsmanovic Tasic koja danas moze nasoj novoj generaciji devojaka sa ponosom da prepricava zivot svoje prabake,jedne od prvih srpskih heroina i srpskih Jovanki Orleanki.

Srboljub

28.06.2018. 16:15

@ercov - Ispeci, pa reci. Komunisti su poštovali iskrene redoljube i junake, a odužili im se bolje nego vlasti u Kraljevini. Sofija jovanović je preminula 1979.godine i sahranjena je uz vojne počasti naNoom groblju u Beogradu.

Stanka

04.06.2014. 19:56

Treba se klanjati senima njihovim ! Kako Sofije Jovanović, Milunke Savić ,tako i mnogih drugih , na žalost zaboravljenih.Ipak nađu one svoj put kojim dođudo nas. Slava im !

Јабре

04.06.2014. 23:40

Хвала новостима што пишу о њој овакви људи требају свима да буду узор ! Само би било још лепше када не би лепили етикете по нашем глупом српском обичају наша Јованка Орлеанка, наш Наполеон, наш Мајкл Ѕексон, наш ово наш оно ...

Vaske

20.01.2017. 22:25

Kakvo držanje u uniformi. Ne znam šta je lepše na njoj. Da li njeno lice , da li srebrna sablja uz izglancane cokule i to se sve leže uz tamno zelenu boju uniforme. Stvarno čovek bože da je gleda satima i da se divi tom skladu , damskom držanju sa vojničkim izbačen poprsjem, koje krase odlikovanja.Eh, kad sam gledao ko je tumačio lik Millunke Savić u filmu, mene je bilo sramota da ono gledam .

Милан

26.06.2018. 15:35

Занимљиво је да сам тек пре пар дана сазнао за Софију. Уопште превише се причало о Милунки и о томе како је била једина жена ратник са 7 одликовања, без школе о коју су се "огрешили" јер је радила као чистачица, а не директор банке. А одједном сазнам да није била једина Српкиња ратник и да је Софија добила 13 одликовања и да се након рата није експонирала. Шта више неке чињенице из Софијине биографије се приписују Милунки (типа учествовање у Балканским ратовима).