Holesterol pada za šest meseci

Za holesterol, bez kojeg organizam ne bi mogao normalno da funkcioniše i da proizvodi određene hormone, važi pravilo: u određenoj "dozi" je neophodan, a iznad toga - poguban. Kada se povećaju vrednosti holesterola u krvi trpe arterije, jer se zidovi ovih krvnih sudova zadebljavaju zbog taloženja masnih naslaga, njihov prečnik se smanjuje, a može i potpuno da se zatvori. U tom najdrastičnijem slučaju dolazi do infarkta.

Dve granice

Vrednost holesterola u krvi ne bi smela da premaši dve granice: 2 - 2,5 g/l za ukupni nivo holesterola i 1,6 g/l za loš (LDL) holesterol. Ako analiza krvi, ipak, pokaže da je holesterol "probio plafon", prvi korak je promena načina ishrane. "Dijete" ne daju tako brzo rezultat, kao, recimo, upotreba statina, ali se, bar u početnoj fazi, kada se tek otkrije da je holesterol povišen, ovi lekovi, ne propisuju, a pacijentima se savetuje da probaju sa promenom ishrane, i uvođenjem fizičke aktivnosti u svakodnevni život. Iskustvo pokazuje da to daje rezultate, ali samo kod upornih, jer uz veliku "disciplinu" nivo holesterola bez lekova može da se spusti za 10 do 15 odsto tek za tri do šest meseci.

Za skidanje holesterola, međutim, nikako se ne preporučuje izgladnjivanje, već samo zdrava ishrana, kakva bi i inače trebalo da bude.

Dobre i loše namirnice

RIBA: Jedite ribu bar tri puta nedeljno, najbolje neku od masnih riba iz hladnih mora. To su skuša, jegulja, haringa, losos. One su bogate omega-3 kiselinama. Preporučuju se i polumasne ribe - sardine, šaran, inćuni.

MESO: Neke vrste mesa, prvenstveno živinsko: ćuretina i piletina, kao i meso divljači, kao što je zečetina, odlično je u borbi protiv holesterola. Naravno, treba ga pripremati na zdrav način - barenjem ili pečenjem bez mnogo masnoće. Jagnjetinu pak treba izbaciti iz ishrane, jer je ona, nasuprot uvreženom mišljenju da je zdravija od svinjetine, ipak puna masti. Ni govedina nije "posna", a najmasniji delovi su rozbratna i meso sa unutrašnje strane buta. Od svinjetine može da se jede file, koji je nemastan, a od teletine gotovo svi komadi. Dozvoljeno je i konjsko meso.

ULJA: Prilikom pripreme hrane trebalo bi koristiti što manje ulja, ali su ona organizamu, ipak, potrebna jer obezbeđuju tzv. dobre masti. Preporučuje se da se u ishrani kombinuje više vrsta ulja. Ulje iz repice ili pšeničnih klica, sojino i orahovo ulje, obezbeđuju omega-3 masne kiseline, suncokretovo ulje ili ulje od kikirikija - omega-6, a maslinovo - mononezasićene masne kiseline. Maslinovo ulje ne bi trebalo koristiti za pripremu hrane na visokoj temperaturi, koja se uz to i dugo sprema, već prvenstveno za salate.

MLEČNI PROIZVODI: Bez obzira na to koliko sadrže masti, mleko i mlečni proizvodi uvek imaju istu količinu kalcijuma, koji je važan za kosti, pa nećete nikako biti na gubitku ako izaberete nemasne sireve ili druge mlečne proizvode. Pavlaku, ipak, treba izbegavati, jer je u svakom slučaju masna, a kada birate sir uvek se odlučite za meke, jer sadrže manje masti nego tvrdi.