Pogled iskosa: Sistemsko slikarstvo

Dejan Đorić

30. 11. -0001. u 00:00

Поглед искоса: Системско сликарство

Marko Lađušić - “Lice“

Galerija Lucida, Beograd, do 24. februara: U sada najistaknutijoj privatnoj galeriji svoje slike predstavio je profesor , umetnički krajnje angažovan slikar, skulptor i multimedijalni stvaralac Marko Lađušić (1967)

U SADA najistaknutijoj privatnoj galeriji, sa kvalitetnim programom, svoje slike predstavio je profesor Fakulteta primenjenih umetnosti u Beogradu i Fakulteta tehničkih nauka u Novom Sadu, umetnički krajnje angažovan slikar, skulptor i multimedijalni stvaralac Marko Lađušić (1967).


Slike sa izložbe koju je nazvao "Šuma bara livada" postavljaju goruće pitanje smisla i opstanka te vrste umetnosti u haj-tek digitalnoj eri virtuelne realnosti i nadolazeće robotizacije. Lađušić misli da savremeno slikarstvo treba da izbegne zamke banalnog prenošenja stvarnosti, te da slikar mora da uzme u obzir iskustva celokupne istorije (post)moderne umetnosti. Izgleda da je prošlo vreme kada je umetnik mogao da se oslanja samo na svoj instinkt. Zato ovaj stvaralac prevrednuje istoriju pre svega apstraktnog slikarstva, u njegova dela manjih i većih formata utkani su mnogi principi redukcionizma (post)moderne.


Kada ih posmatramo ili vrednujemo, moramo imati u vidu tri veka takvog stvaralaštva. Lađušić računa na Sezana, Mondrijana, Kandinskog, Klea, Bridžet Rili i pravce kao što su op-art i neo-geo, ne bi li stigao do neke vrste sinteze tih iskustava. Njegov redukcionizam paradoksalno je likovno bogat, svođenje slike na liniju i boju a kompozicije na horizontalna geometrijska težišta, kod njega je višeslojno i sadržajno. On misli da današnja slika, u doba posle postmoderne, ma koliko bila apstraktna i svedena, ne sme da izgubi likovnost, lepotu likovnih odnosa i materije, finu površinu i blaga sazvučja boja.


Lađušić vrši napad na retinu, njegovo je slikarstvo retinalni atak kao kod Miroslava Šuteja, ali se ta agresija događa na mikroplanu, u oblasti detalja, često rešenih starom metodom superponiranja. Celo delo je skladno, harmonično, a detalji ma koliko koloristički različiti i nezavisni uklopljeni u sliku melodične strukture. Umetnik očigledno stvara sistemski, uzimajući u obzir mnoge slojeve istorije slike.


Naslov izložbe "Šuma bara livada" biva jasniji ako imamo u vidu ideju Rolana Barta i pre njega Bodlera o umetnosti kao carstvu znakova i šumi simbola. Ove slike su najpre na savremen način prevrednovani pejzaži, sa svim bogatstvom koje priroda nudi. Zato deluju i kao palimpsesti, traganja za horizontom, slojevita nabojavanja i okidači za osećanja. Ispod nekih apstraktnih shema je ljudski lik, u dela su učitane forme, ne bi li delovala subliminalno. Lađušić ne teži otuđenju i stoga je njegova humanistička, ekološka apstrakcija sada krajnje napredna. Umesto bezbrojnih hladnih i otuđenih monohroma u novijoj umetnosti, slikarstva "tvrde ivice" ili konceptualnih dezinformacija, on zagovara izraz topao u boji i prirodan, slikanje prijatno za oko, bogato u detalju i vizuelno snažno. Sa njim izlaze pred posmatrača najvažnije, pikturalne vrednosti, umetnosti kao kolorističkog, optičkog i poetičkog sistema.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije