GODINE 1916. u Cirihu sa Lenjinom u blizini počela je da deluje grupa emigranata. Besmislicu, slučajno nađenu reč i dečje "dada" uzeli su kao programski naziv za subverzije u umetnosti, literaturi, muzici, politici i društvu. Navodno protest protiv besmisla rata, dada je rušila porodicu, državu i građanski svet uvodeći haos, slučaj, skandal, paradoks i agresivno demokratiziranje. Trivijalna, diletantska, ironična i neodgovorna umetnost "slobodnih formi" od 1919. se internacionalizovala u njujorškoj, pariskoj, berlinskoj i kelnskoj dadi. U dadaizmu je jezgro sledećeg pokreta - nadrealizma, a uticaj je imao na umetnike Madrida, Barselone, Praga, Zagreba, Beograda, Hanovera, Drezdena, Santjaga de Čilea, Petrograda, Buenos Ajresa i Antverpena. Dadaizam je izvršio uticaj na konstruktivizam, De Stijl, apstraktnu umetnost i rusku avangardu, a uveo je elemente mašinske estetike, brutalizma, eksplozivne tipografije, muzike buke, kolaža, nove materijale, nered u kompoziciji, dranje u poeziji i destrukciju.

Šta je ostalo od dadaizma danas? Mnogo toga u estetskom, a još više u društvenom smislu. Dobar deo sadašnje umetnosti je dadaistički - noart i antiart, umetnost ponašanja, besmislenost performansa i grafita, kriza u umetnosti, fluksus i ideja konceptualista da će svako biti umetnik. Endi Vorhol je tvrdio da će cela umetnost i stvarnost u budućnosti biti popartističke, bio je u pravu sa stanovišta amerikanizacije i pretvaranja Evrope u američku provinciju. Jedan preživeli dadaista izlagao je transparent "Pop art je mrtvorođenče dade".

Šezdesetih godina prošlog veka postojala je i neodada u vidu objektne umetnosti, hepeninga i akcionog slikarstva. Iz nadrealizma koji niče na dadi u umetnost posle devedesetih nasrnuli su u galerije i muzeji bezbrojni iracionalni objekti, skulpture i predmeti, pa je nemačka istoričarka umetnosti Regina Mundel objavila knjigu "Ostaci slike". Nadrealizam i postmoderna. Papa nadrealizma Andre Breton govorio je da bi pravi nadrealistički gest bio izaći ispred gomile i pucati revolverom u nju.


PROČITAJTE JOŠ - Slavni dadaista u palati magične Pegi

To ludilo pozajmljeno je iz dadaizma, nadrealizam je sam po sebi samo vid moderne fantastike čije su subverzivne moći ograničene na estetsko, ali dada ide preko svih granica, njena suština je u negaciji i prekoračenju. Ma koliko mislili da je sada stvarnost fantastičnija od umetnosti, ona je još više dadaistička, društveni oblici ponašanja teže dadaizmu. Isprva pank estetika, a potom brisanje granica između polova i identiteta, svakodnevni bezrazložni javni i privatni gestovi, sveopšte nasilje, svakodnevni terorizam, ludilo savremenog čoveka koje ide dotle da je otpočelo uništenje Amazona, seča prašume, pluća planete, učinili su snove Andre Bretona smešnim. Živimo dadaizaciju sveta, masovno zaglupljivanje čovečanstva, koje pred javnim medijima i Holivudom zblenuto, poslušno i infantilno mentalno tepa "dada, dada".