PARIZ - OD STALNOG DOPISNIKA

MOJE prvo sećanje na Beograd je očna bolnica u koju su me odveli. Ne znam koja je to danas bolnica. Sećam se samo ogromnih, dvokrilnih vrata, kakvih u Kraljevu, mom malom gradu, nije bilo. Sve je nekako u Beogradu dvojno. On je, zapravo, kao jedna velika raskrsnica, u istorijskom smislu.

Tim rečima obratio se publici u prepunom Evropskom teatru na pariskom Odeonu pisac Goran Petrović, na završnoj večeri, posvećenoj kulturnom vrenju kao pribežištu u našem glavnom gradu, četvrtog izdanja festivala "Vikend na istoku" o kulturi Istoka i Zapada, koji se održavao u Parizu pod pokroviteljstvom rediteljke Mile Turajlić. Pariska publika je za pet dana imala priliku da upozna niz stvaralaca iz Srbije i našeg porekla u domenu vizuelne umetnosti, književnosti, arhitekture, stripa, muzike i kinematografije.


PROČITAJTE JOŠ:
Handke ljut jer ga mediji pitaju samo o politici: Dežurni kritičari me nisu čitali

- Možda se može reći da je Beograd krajnja tačka Zapada. Moglo bi se reći i da je to početna tačka Istoka. Možda bi se moglo reći i da je to krajnja tačka Juga. U Beogradu ima puno smokava. Za neke je to krajnja granica Mediterana. Međutim, te smokve ne mogu da sazreju, zato što im klima ne odgovara. U tome vidim metaforu Beograda. Tu je gde jeste, ali nikada ne može da stane na noge u potpunosti, zato što leto nije duže, kao na Jugu. Zato što nijedna istorijska epoha nije, koliko znam, trajala duže od 35 godina - poručio je Petrović.

Goran Petrović

Govorio je i o Beogradu kao gradu na dve vode.

- Ako hodate Knez Mihailovom ulicom, i ako vam ispadne flašica s vodom, otkotrljaće se s desne strane Kalemegdana i otići u Dunav. Ako vam padne s leve strane, otkotrljaće se u Savu. U Beogradu, ako se počešete desnom rukom, reći će vam da ste desničar. Ako se počešete levom, reći će vam da ste levičar - poručio je Petrović, ističući da Turci nisu pogrešili što su uzvišenje na Kalemegdanu zvali Bregom za razmišljanje.

On je poručio da u svetu u kakvom danas živimo, i u Beogradu, i u Parizu, umetnost postaje sećanje na sklad, na mit, na lepotu, na osećanje prema drugom.

Istakao je da u Beogradu ima ulica koje su šest puta menjale ime, da je četiri puta ozbiljno bombardovan u 20. veku i da su njegovi najstariji žitelji promenili osam država. Rekao je i da je, iako su ga mnogi napustili, i dalje ostao najviše jugoslovenski grad u celoj bivšoj zemlji:

- Dovoljno je da uđem u neku zgradu u Beogradu i da na poštanskim sandučićima još uvek vidim prezimena koja upućuju na to da je u Beogradu ostalo puno ljudi i da je on, ipak, multikulturalni i multinacionalni grad.

Enki Bilal

Govoreći o položaju Beograda, poručio je da je njegova geografska pozicija "tačno tamo gde jeste".

- Da bi se ona utvrdila, za to je potrebno imati mobilni telefon, pošto je on danas neophodan za sve. Ljudi se i slikaju zato da bi znali gde se nalaze.

Primetio je i da svi vole da dođu u Beograd, da je čitanje jedna od poslednjih čovekovih intimnih disciplina pod uslovom da ne čita s interneta, da nema jednakosti u svetu niti će je biti, a da je umetnost jedna od poslednjih čovekovih brana.

Argentinski pisac Alberto Mangel je istakao da je literatura najbolji način da se upozna svet:

- Ima nekih gradova koji su postali opšta mesta zahvaljujući književnosti. Ali, ima i onih koji ne pripadaju toj imaginarnoj geografiji, i možda su baš zbog tog razloga darežljiviji od drugih. Pariz, London, Njujork, čini se da nemaju potrebu za svetom. Sami su sebi dovoljni. Dok gradovi kao Beograd, ili Rozario u Argentini, nisu upisani u tu univerzalnu imaginaciju i zato su otvoreni za nju.

Gost večeri bio je i svetski poznati crtač stripova i scenograf Enki Bilal:

- Kada sam otišao iz Beograda bio mi je veliki, a kada sam se u njega vratio, bio mi je mali. Ali, to je normalno, zato što sam odrastao. Tako je to i sa Njujorkom.

Miris Beograda bi, kaže, uvek prepoznao, zatvorenih očiju.

- Beograd je egzotični grad. Postojao je nepravedan proces koji je vođen protiv Srba i Srbije. Treba to priznati. Rat je ostavio trag - rekao je Bilal koji je sebe predstavio kao Beograđanina i Jugoslovena.

Alberto Mangel

Istakao je da je "Beograd univerzalni grad koji je kroz istoriju bio maltretiran".

- U Beogradu sam otkrio svet u kome postoji istinska tradicija prema komediji i pozorištu. I ranije je, u Titovo doba, grad bio umetnički veoma aktivan. U njemu postoji neverovatna energija - rekao je Bilal.

Poručio je da živimo u binarnom svetu, gde je sve crno-belo ili dobro-loše i da bi Beograd, kao nekadašnji centar nesvrstanih, mogao da bude mogući treći put, što je, kako je rekao, velika prilika za Srbiju.

Nadovezujući se, Goran Petrović se složio da je reč o binarnom svetu, ali sa zamenjenim ulogama:


PROČITAJTE JOŠ:
Zgrada Muzeja "25. maj" pre dve godine bila pred pucanjem, večeras će ponovo primiti publiku

- Nekoliko dana u Parizu pijem kafu na istom mestu i posmatram prosjakinju koja dolazi na svoj posao. Vrlo je živahna, po pokretima tela. A onda u jednom trenutku napravi takvu figuru kao da je negde u Luvru gledala renesansne majstore, da bi se dobio osećaj da treba da joj se pomogne. Svoj posao shvata veoma ozbiljno. U isto vreme, pored mene zuje mladi ljudi u najboljim mogućim odelima i trotinetima idu na posao! Ozbiljno i neozbiljno. Zamenjena mesta.

Tribina u pariskom Odeonu bila je posvećena Beogradu

KULTURNO VRENjE U PRESTONICI

POKROVITELjKA festivala rediteljka Mila Turajlić je naglasila da je beogradska kulturna scena veoma dinamična. Navela je i da je kinematografija imala centralnu ulogu u stvaranju imidža grada.

- Beograd je prethodno bio prestonica Jugoslavije. Institucije kulture su zato bile izgrađene za glavni grad koji je imao dvadeset miliona stanovnika. Muzeji, pozorišta, sve je bilo za mnogo veću zemlju nego što je sada. Mesta kulture u Beogradu su kao da ste držali dijetu i sada vam je vaše staro odelo preveliko. Oni koji dolaze u Beograd su pomalo začuđeni razmerama festivala i kulturnog života. Postoji dosta zanimljivi raskorak, jer taj prostor poziva da bude popunjen. I to stvara kulturno vrenje u Beogradu - poručila je između ostalog Turajlićeva.