NEŠTO više od pola veka, dela iz bogatog i raznovrsnog opusa Srđana Hofmana sa zadovoljstvom i velikim poštovanjem prema autoru izvode najrazličitiji sastavi kod nas i u svetu. Upravo zahvaljujući inicijativi jednog od tih ansambala, članova kamernog orkestra "Gudači Svetog Đorđa", upriličen je prvi njegov veliki autorski koncert, uz učešće Gudača ali i Trija "Pokret", Dua harfi i hora Collegium Musicum. Sedamdeset i peti rođendan kompozitora obeležen je tako na najpriličniji mogući način - izvođenjem sedam kompozicija odabranih po želji autora, tako da predstavljaju svojevrsni rezime njegovog stvaralaštva kroz poslednje četiri i po decenije: od "Pastorale" za solo violinu iz 1975. do dela "Kroz kutije zvuka 1" za klarinet, violinu i klavir iz 2015. godine.

- Fenomen ogledala dosta često se provlači kroz moje kompozicije - jedini je motiv koji pojedinačno "izdvaja" Srđan Hofman, a koji se i na programu ovog koncerta "obreo" čak dva puta: najpre u kompoziciji "Gledajući u `Ogledala` Aniša Kapura" za dve ozvučene harfe i procesore zvuka, ovenčanoj nagradom "Stevan Mokranjac" 2010, a potom i u Refleksijama za trio i kamerni orkestar "Ogledalo".

- Prva, posvećena harfistkinji Ljiljani Nestorovskoj, beleži niz zvučnih refleksija na neki od bezbrojnih odslika kretnji gledalaca po "beskrajnom" prostoru odaje Gugenhajmovog muzeja u Bilbau, ispunjenog Kapurovim pločama-skulpturama. Ideja preznačenja Kapurovog dela u muzički tok moj je odgovor na doživljaj njegovih "Ogledala", a procesor zvuka "deformiše" prirodan zvuk harfi i postavlja ga u nov prostor koji ne postoji. "Ogledalo" je kompozicija napisana 2012. godine na tekst verbo-voko-vizuelnog dela Reflections Dejvida Tejlora i nekoliko stihova iz pesme "Ogledalo" Silvije Plat. Tako sam - od "Pokretnih ogledala", preko "Gledajući u `Ogledala` Aniša Kapura", u kojima sam se pretežno bavio prevođenjem fizičkog aspekta fenomena ogledala u medij muzike - došao i do filozofskih pitanja identiteta i prolaznosti, kao i pitanja složenih emocionalnih i psihičkih stanja o kojima, u pomenutoj pesmi, svom ogledalu, upečatljivo govori Silvija Plat.

Postupak prevođenja dela, ne samo vizuelnih umetnosti na jezik muzike, karakterističan je stvaralački pristup Srđana Hofmana, čije su "Pesme o smrti" nastale na stihove Hajnea, Lorke, Pope, Desanke i drugih, i koji premda nije opterećen širinom komunikativnosti svoje muzike - uvek piše za slušaoce.

Pročitajte i:"Gotovo sam na cilju, dođe mi da umrem": Milan Lane Gutović posle dobijanja nagrade "Zlatni ćuran"

- U radu sam vrlo vezan za druge umetnosti, težeći da osetim, prepoznam, izrazim duh vremena koji se izražava kroz najrazličitije medije i umetničke pravce - veli kompozitor.

Srđan Hofman

PODRŠKA UMETNOSTI

KAO jedan od osnivača i prvi selektor programa Međunarodne tribine kompozitora u Beogradu, Srđan Hofman, kaže da ovaj festival u punoj meri ispunjava svoju funkciju ali da je značaj Tribine nedovoljno uočen u našem društvu.

- Muzika se u nas često tretira kao zabava, a ona je i umetnost, između ostalog i neophodno je naći i primeniti neki model podrške stvaralaštvu, stvaraocu umetničke muzike - kaže ovaj bivši prodekan i dekan FMU, prorektor Univerziteta umetnosti, član Predsedništva i predsednik UO SOKOJ ali i nekadašnji ambasador naše zemlje u Južnoj Africi, koji se sa svih ovih funkcija borio upravo i uvek za - stvaralaštvo i umetničku muziku.