Promocija petoknjižja Isidore Sekulić u izdanju šabačkog „Glasa Crkve”, održana je u sredu u prepunoj velikoj svečanoj dvorani Zadužbine Kolarac na kojoj su, o našoj znamenitoj spisateljici, njenom delu i ovom izdavačkom poduhvatu govorili akademik Matija Bećković, profesor dr Milo Lompar i urednik izdanja protođakon dr Ljubomir Ranković.


Molitve i odabrane tekstove slavne književnice govorila je dramska umetnica Biljana Đurović.

- Sabrana dela Isidore Sekulić objavljivana su i ranije, ali u njima nije bilo tekstova koji su se našli u ovom kompletu - istakao je Matija Bešković. - Da spomenemo samo Zapise i Žiči i Oplencu, susretima sa kraljem Aleksandrom i vladikom Nikolajem, Bdenije u manastiru Rakovici, molitve i napise nađene u njenoj zaostavštini, kao skice za drugu knjigu o Njegošu.

Ovom izdanju dodati su i tekstovi o delu Isidore Sekulić koje su pisali Skerlić i Dučić, Rastko Petrović i Crnjanski, Kašanin i Medaković, Mija Pavlović i Vladeta Jerotić...


Foto: V. Mitrić


Profesor Lompar govorio je o Isidorinom urbanom evropeizmu o paralelama u srpskoj i evropskoj književnosti stavljajući snažan akcenat na njeno znamenito delo o lovćenskom tajnovicu: Njegošu knjiga duboke odanosti.

- Isidora je vizionarski naslutila neprolaznu vrednost dela Ive Andrića i njegovu maestralnu percepciju duše čoveka evropskog pravoslavnog Istoka.

PROČITAJTE JOŠ: PEČAT SVOME RODU: Spomen ploča Isidori Sekulić


Protođakon dr Ranković je rekao da Srpska crkva i srpska kultura ovim kompletom obeležavaju značajan osmovekovni jubilej srpskog duhovnog i nacionalnog punoletstva.



Foto: V. Mitrić


- Najneposredniji povod izlaska ovih knjiga - istakao je Ranković - jeste 110-godišnjica njenog dolaska u Šabac, gde je provela tri godine (1909-1912) i u tom periodu napisala svoja znamenita dela Saputnici i Pisma iz Norveške, koja književni kritičari ubrajaju u najbolja dela evropske i svetske književnosti.


Povod je, dodao je Ranković, i 100-godišnjica izlaska najneobičnije romana naše književnosti: Đakon Bogorodičine crkve (1919), ističući kao svojevrsni kuriozitet i sustalost naše kulture, da je drugo izdanje ovog bisera srpske književnosti objavljeno nakon 78 godina (1997).