DRAMATURZI Željko Hubač i Dimitrije Kokanov, zajedno sa rediteljem, smestili su, svojim mestimično prizemnim intervencijama, ovu Šekspirovu ljubavnu zavrzlamu u ženski zatvor, gde kažnjenice, u procesu socijalne rehabilitacije, pripremaju "San letnje noći". Šekspirova vilinska komedija bi se žestoko opirala ovom zahvatu, da je cilj bio da se ona i odigra. No, reditelj je, u svom isprobanom maniru, iskoristio samo sociopatske motive, koje Šekspir i sam "podmeće" likovima, koji zatvorenicama pružaju uporište da razviju svoju emotivnu frustraciju.

U tom smislu, "Projekat Šekspir" ne bi mogao da se kritičarski "izmeri" po tačnosti izvođenja originalnog "Sna letnje noći", nego ga treba gledati kao anamnezu uticaja Umetnosti na kriminogeni sklop ličnosti. Nažalost, vilinski svet u zatvorenicama ne proizvodi humanistički napredak, nego pojačava kontrast između njihove lične patologije i lepote Šekspirovih stihova, dovodeći do kulminacije stalni sukob među njima.

Pročitajte još - Šekspir u Kruševcu: Publika glumce vraćala na bis

Ništa nije kao što izgleda, pa je profesorka (neobična Aleksandra Nikolić) svojoj muci majke, koja je ubila zeta, jer nije bele rase, dodala i deluziju da je kćer posećuje, a na to, još, želju da "dekonstruiše" svet "dna dna" zatvorske faune sa uzvišenim elizabetanskim stihovima... Viđen mnogo puta ("Hamlet u Mrduši Donjoj"), fenomen recepcije Šekspirove dramske poezije, pisane za plebs u Glob teatru, ovde je proradio na tačan i uzbudljiv način. Upravnica zatvora (prepoznatljiva Radmila Živković), sa svojim osobljem (Danijela Ugrenović, Lidija Pletl, Vanja Milačić, Bojana Bambić), na "mig" ministarke (Milena Đorđević) otvara Pandorinu kutiju niskih strasti, uvećanih žeđu za dominacijom, osvetom i krvoprolićem, gde i sama, nušićevski, pripada. Dušanka Stojanović Glid (Oberon) i Vanja Ejdus (Titanija) tačno persifliraju odnos vladalaca Šekspirove šume i državnog zatvora za ubice, borba je na oba mesta bespoštedna i bez pravila.

Puk (divna Sanja Marković) glavom plaća zabludu o stvarnoj moći umetnosti da popravi svet. Odlične Marija Vicković (Demetar), Nina Nešković (Helena), Jovana Belović (Lisander), Ivana Šćepanović (Egej), a naročito Isidora Simijonović (Hermija) čine ovaj san zatvorske noći, koji kulminira orgijom, što se i očekivalo, autentičnom noćnom morom, strašnom i scenski istinitom... U obilju znakova, koji su prepleli želju i mogućnost da dramska poezija ulepša posrnule prirode, izgubljena je, možda, mogućnost da se vidi koliko je ona to i uspela. Mrak je pobedio.