KAO i u čuvenom Geteovom delu, i u novom animiranom filmu Rastka Ćirića "Svetlost i senke", đavo je Faustu ponudio tri večne čovekove težnje: strast, vlast i znanje. S tim što mu u Ćirićevom ostvarenju, Faust zauzvrat daje - senku.

- Ovo je zapravo priča pozorišta senki, u kome su glavni junaci senke dve ruke - desna (right) je čovek, glumac (Faust), a leva (wrong) đavo (Mefisto). Njihova personalnost, emocije i prava lica se vide na senkama - objašnjava, za "Novosti", naš čuveni ilustrator, animator i profesor Fakulteta primenjenih umetnosti, koji je u Galeriji "Singidunum" organizovao izložbu radova od kojih je film nastao, otvorenu minule srede, kao prateći program 50. "Zlatnog pera", a povodom nagrade Zlatni vitez.

U ovoj jedinoj verziji Fausta koja se srećno završava, koja će najverovatnije imati premijeru na sledećem Festivalu kratkog metra, autorovo poigravanje senkom je višeznačno:

- Da bi se napravila senka, na sreću, potrebna je svetlost. Konjović je jednom rekao: što je jača svetlost, to su senke dublje, tako da ima nečeg u tom kontrastu, toj antinomiji. Kada je reč o suprotnostima, postoji jedna stara gravira na kojoj je prikazana ruka sa dva ispružena prsta, koja pravi senku đavola, a ako se ukrste ostali prsti, dobije se simbol dobrog. To su kletva i blagoslov, u ta dva vida.

Pročitajte još - Vraća se "Hrvatski faust"

Rad na ovom filmu Ćirić je počeo kada mu je bilo 35, još u vreme stare Jugoslavije, ali je onda izbio rat i sve je prekinuo. Knjigu snimanja je "iskopala" njegova ćerka Iva, koja sada ima 35 godina, i nagovorila ga da završi "Svetlosti i senke".

- Naučila me je i kojim računarskim programom to mogu da uradim, pa je ovo prvi film koji sam radio uz pomoć kompjutera, ali rukom - priznaje autor, koji se do sada isključivo manuelno bavio animacijom. - Neuporedivo je brže, a ne primećuje se razlika. Trebalo je samo da se naviknem na korišćenje table za crtanje. U početku sam morao da desetak sekundi počnem da crtam rukom na papiru, pa da sve ponovim na virtuelni način. I to je crtanje.

A na pitanje hoće li ruka i dalje ostati glavni junak u izradi njegovi radova, ili će početi da daje prednost računaru, odgovara:

- Tajna je u kombinaciji mašine i ruke. U ovom slučaju simulirao sam crtanje rukom, uz pomoć računara, što je rad ubrzalo i učinilo podnošljivijim, pa sam desetominutni film radio samo godinu i po. Kompjuter, inače, treba koristiti za ono što ne može da se uradi rukom.

I dok se Ćirićeva starija ćerka Iva uspešno bavi animacijom (u martu je imala dve premijere kratkih filmova, od kojih je jedan nagrađen na Festivalu kratkog metra, a drugi je dobio dve nagrade, u Neumu i na "Balkanimi"), mlađoj Manji, ilustratoru, nedavno su izašle dve knjige u izdanju "Kreativnog centra".

- Vrlo su vredne, i obe su krenule kreativnim putem. To što smo u istom poslu, znači im kao što je meni moj otac značio - kaže Rastko, koji je sin Miloša, likovnog umetnika i jednog od osnivača Grafičkog kolektiva, i Ide Ćirić, ilustratora knjiga za decu. - Kada bih napravio nešto, onda bih mu ja to pokazao, a on bi mi rekao: "To ne valja ništa". Ja nisam tako strog.


TROPSKI DORUČAK

U JAVNOSTI poznat kao osnivač i učesnik muzičkog projekta The Rubber Soul Project, nadahnutog "Bitlsima", Ćirić nam otkriva da je pripremio novi album, koji čeka produciju, ali da nema veze sa "liverpulskom četvorkom":

- Zove se Tropical breakfast ("Tropski doručak") i nastao je u Australiji. Ima 12 pesama, na engleskom. To je nešto što vuče na džez, ali nije džez. Pesme će moći na koncertima da se sviraju u manjem sastavu.

ČAROBNI IZVORI

- NA ovogodišnjem Sajmu knjiga bilo je mnogo lepih knjiga koje su ilustrovali moji bivši studenti, a mnogi os njih su i nagrađivani, poput Marice Kicušić. Uvek me to obraduje. Fasciniran sam i brojem izdatih knjiga u ovoj nemaštini, blago govoreći. Iznenađujuće je da se toliko novih naslova pojavi. To je entuzijazam koji se finansira iz nekih čarobnih izvora.