NA nedavno preminulog velikana naše likovne umetnosti Vladimira Veličkovića (1935- 2019), svojevrsnim omažom, govoreći o saradnji koji su imali na objavljivanju Danteove "Komedije", podsetio je u petak prevodilac Kolja Mićević. Pored crteža koje je uradio za ovu knjigu, Veličković se, prema rečima prevodioca pripremao, da u naredne dve godine, stvori jedan veliki format, verovatno triptih, sa vizijama Danteove "Komedije". U toj zamisli ga je smrt prekinula.

- Mnogi su ilustrovali Danteove stihove, a Vladimir Veličković ih je svojim crtežima tumačio - objasnio je Kolja Mićević. - Na njegovim crtežima gotovo da postoji muzika, nijedan pokret nije isti.


PROČITAJTE JOŠ:
Deca preplavila Sajam knjiga: Pored lektire tražili i priče o zombijima

Kapitalno delo oca italijanskog jezika, ilustrovali su najznačajniji umetnici renesanse, prvi Botičeli, potom i Rafaelo, dok su Mikelanđelovi crteži nastradali u brodolomu, podsetio je Mićević. Potom su mnogi, sve do Salvadora Dalija, slikali prema Danteovim stihovima, a svoj doprinos u tom nizu, dao je Vladimir Veličković. Kao primer koliko je naš slikarski velikan ušao u srž Danteovog viđenja sveta, Mićević je naveo kako je renesansni pesnik do najsitnijeg detalja opisivao ljudsko telo, koje je Veličković, vekovima kasnije, "rendgenski" crtao i slikao.

* * * * * * * * * * * * * * * *

SAJAMSKA TRIBINA O TOME ZAŠTO NAM JE DANAS ZNAČAJAN SLOBODAN JOVANOVIĆ

NEDOSTAJU NAM NjEGOVA POUZDANOST I OZBILjNOST

ČEMU se sve danas možemo naučiti iz dela Slobodana Jovanovića, velikog pravnika, istoričara, književnika, političara, pokušali su da odgovore učesnici tribine univerzitetski profesori Miloš Ković i Slobodan Antonić, kao i Boris Milosavljević, viši naučni saradnik Balkanološkog instituta SANU.

Uz podsećanje na značaj koji je kao naučnik, pisac i predsednik vlade u izgnanstvu, Jovanović imao, kao i na odnos koji je imao prema prethodnoj generaciji, moglo se od sva tri govornika čuti kako je njegov jasan, precizan i lep jezik, nešto što nedostaje sadašnjim naučnim radovima.

Kako je istakao Antonić, ono što nama nedostaje je i pouzdanost i ozbiljnost s kojom su radili i Jovanović i njegovi savremenici, na čija dela i danas, u smislu faktografije možemo da se pouzdamo. Za Slobodana Jovanovića, svet nije bio crno-beli, pa bi suptilnost u razmišljanju, obazrivost i suzdržanost i nama mogli da budu dobar obrazac, istakao je Milosavljević. Iako je video da će komunizam propasti, Slobodan Jovanović nikada nije odustajao od ideje jugoslovenstva, što prema mišljenu Miloša Kovića, ukazuje na njegov konzervativizam.

* * * * * * * * * * * * * * * *

PREDSTAVLjENO NOVO KOLO "POVELjE", KRALjEVAČKE BIBLIOTEKE

DEVET PESNIČKIH GLASOVA


Pesnici govorili o svojim zbirkama / Foto I. Marinković

U POSLEDNjE dve decenije nema izdavačke kuće u kojoj se sa tolikom istrajnošću, profesionalnošću i ljubavlju neguje savremena srpska poezija kao što je to NB "Stefan Prvovenčani" u Kraljevu. Pod njenim znakom "Povelja" objavljeno je 160 zbirki stihova, a devet najnovijih predstavljeno je na Sajmu. To su: "22" Nikole Živanovića, Breaking the wabes Dragana Boškovića, "Dunav stanica" Velimira Kneževića, "Opna" Damira Jocića, "Na odmorištu" Vase Pavkovića, "Privremena utočišta" Milunike Mitrović. "Berači polena" Nebojše Lapčevića, "Krhotine leta" Žarka Milenkovića i "Epitaf za mir" Jevrosime Ristović.

Kako je istakao urednik Živorad Nedeljković, sve ove knjige relativizuju moć poezije, da bi se na kraju ipak zaključilo da bi bez poezije sve bilo mnogo gore.

- Sve je nedovoljno kada se govori o poeziji koja se kod nas mnogo piše, što govori podatak da se godišnje u Srbiji objavi oko 500 pesničkih knjiga - rekao je Dejan Aleksić, glavni i odgovorni urednik "Povelje". - Nisam siguran koliko se poezija čita, ali su čitaoci poezije dragoceni jer su spremni da po zlato siđu u tamu. Čitanje poezije je jednako stvaralački poduhvat, kao i pisanje stihova.

* * * * * * * * * * * * * * * *

PODSEĆANjE NA POLA VEKA MJUZIKLA "KOSA"

ISPITIVANjE GRANICA I OSVAJANjE SLOBODE

JUBILEJ, pola veka od premijere mjuzikla "Kosa" u beogradskom Ateljeu 212 bio je povod za sajamsku tribinu na kojoj su učestvovali pisac i izdavač Vladislav Bajac, psiholog i rok kritičar Žikica Simić i istoričar Predrag Marković.

Marković je istakao da se tada nije štedelo na kulturi i da su političari imali puno poverenje u Miru Trailović, dali joj odrešene ruke, pa je tako bez velikih problema mogla da samo nekoliko meseci posle Brodveja, postavi "Kosu" u socijalističkoj zemlji, što je bio i produkcijski, a ne samo politički podvig. "Kosa" je prema njegovom mišljenju bila odraz i liberarne atmosfere, koja neće dugo trajati.


PROČITAJTE JOŠ:
Srpska varoš u Tuzli opisana u fotomonografiji ugljevičkog prote

Vrednost onoga što je to vreme donelo, prema mišljenju Vladislava Bajca, je što je bilo otvoreno za ispitivanje granica slobode. Govoreći o muzici iz "Kose", kako pozorišne, tako i filmske, u režiji Miloša Formana, Simić je istakao kako je uloga njene melodičnosti i popularnosti bila da antiratne i ostale ideje ovog mjuzikla stignu do najšire publike.

* * * * * * * * * * * * * * * *

UTISCI SA OVOGODIŠNjEG SAJMA KNjIGA

Vladan Matijević: Promene sajma u duhu vremena

Sajam se još jednom pokazao kao prava svetkovina knjige, a promene koje se dešavaju su i dobre i korisne. Sajam se menja u duhu vremena, možda se to nekome i ne dopada, ali čovek mora da se prilagođava novim okolnostima. Uostalom, ono što ne valja će se izgubiti, a ono što je dobro - ostaće.

Bratislav Milanović: Dobre knjige u antikvarnici

Prvi moji utisci su da je ovaj sajam i po broju izdavača, i po izloženim knjigama, i po broju posetilaca nešto tanji od prošlogodišnjih. Nema više onih izdavača koji su objavljivali knjige za intelektualne sladokusce. Najviše dobrih knjiga sada se nalazi u antikvarnom delu sajma.

Arno Gujon: Srećan zbog dece sa Kosova

Utisci su zasad sjajni, ima mnogo posetilaca. Posebno sam srećan jer je danas Školski dan, pa su deca sa Kosova i Metohije došla u Beograd i svratila da me pozdrave. Kad meni ne daju kod njih, onda koristimo Sajam kao još jednu priliku za druženje.