SVI NAŠI OBILIĆI: Filip Gajić o festivalu Zmajski sinovi

V. Strugar

utorak, 02. 07. 2019. u 14:42

СВИ НАШИ ОБИЛИЋИ: Филип Гајић о фестивалу Змајски синови

Foto S. Delić Savremeno čitanje narodnog stiha

Četiri predstave inspirisane najlepšim stihovima o srpskim junacima, do 6. jula pred beogradskom publikom. Srpska narodna poezija rame uz rame sa Homerom ili Vergilijem

NAŠA narodna epika okupila je mlade umetnike na festivalu "Zmajski sinovi" Dorćolskog narodnog pozorišta: po ideji reditelja Filipa Gajića, četiri predstave ("Miloš Obilić, Zmajski sin", "Banović Strahinja", "Zidanje Skadra" i "Kosovka devojka"), inspirisane najlepšim stihovima o srpskim junacima, do 6. jula pred beogradskom publikom izvešće svojevrsni pozorišni "kosovski ciklus".

Pročitajte još: VIMINACIJUM FEST: Pobednici Mirjana Karanović i „Devojčica sa žicama“

- U ovdašnjoj kulturi nema ničeg vrednijeg i "skupocenijeg" od epske poezije. Odlučili smo se baš za ovaj izbor, jer je priča o Banović Strahinji priča o velikom praštanju, "Miloš Obilić" o otkrivanju sopstvenog porekla, "Zidanje Skadra" o zidanju države koju već vekovima ne možemo da sagradimo do kraja (i još ne znamo gde su joj granice), dok "Kosovka devojka" predstavlja rekapitulaciju svih prethodno pomenutih, mrtvih junaka - objašnjava Filip Gajić.

Po rečima reditelja i osnivača festivala, u poznatim stihovima puno je ljubavi, prijateljstva, žrtve, ali i "vjere i nevjere", izdaje...

- Sve nam je to omogućilo da na jednostavan način epiku pretočimo u dramski prizor. I svi smo radili sa velikim uzbuđenjem! I reditelji i mladi, profesionalni glumci - ističe Gajić, koji je, inače, postavio na scenu "Zidanje Skadra". - Podnaslov festivala glasi "Svetkovina sudbina", jer je svaka predstava zapravo priča o sudbini junaka i njihovih ljuba. Svetkovina pak ne samo što je lepša reč od festivala, nego je bitna i zbog sećanja na slavu njihovih junaka, kao i naše mitologije i prelepog jezika.

Kako Gajić objašnjava, taj, za današnje generacije anahron jezik, očuvan je i na sceni:

Pročitajte još: Na dorćolskoj sceni "Zmajski sinovi"

- U predstavama je ostao deseterac, ali se ne recituje niti izgovara na knjiški način. Glumci su dali pun dah odabranim pričama. Kada se zaroni u taj bogati materijal, puno je skrivenih metafora, simbola, obrta i promena, mnogo tajni koje se u poeziji ne prepoznaju uvek, na prvi pogled, na pravi način.

Na konstataciju da srpska epika i mitologija danas, u nekim krugovima, dobijaju posprdno ili pežorativno značenje, Gajić kaže:

- Da, ali samo u glavama praznoglavih ljudi... Naša narodna poezija stoji, rame uz rame, sa stihovima jednog Homera ili Vergilija. Prenosi se s kolena na koleno, a aktuelna je i danas. Opstaje kroz vekove, jer govori o stvarima koje se ne menjaju. Točak istorije se okreće, dok se priče ponavljaju: kroz seobe naroda, lične i kolektivne tragedije. Očigledno je to usud koji moramo da nosimo, koliko god težak bio, sa dostojanstvom i uzdignute glave.

REDITELjI

SVE predstave će se posle festivala naći na redovnom repertoaru Dorćolskog narodnog pozorišta, a uz Gajića, postavila ih je na scenu ekipa mladih reditelja. "Miloša Obilića" režirao je David Alić, "Banović Strahinju" Vahid Džanković, a "Kosovku devojku" Jovana Krstić.




Pratite nas i putem iOS i android aplikacije