Ljuba Manasijević: Kosovska zora za nezaborav

E. BOŽIĆ TALIJAN

28. 06. 2019. u 06:45

Љуба Манасијевић: Косовска зора за незаборав

Foto Ljubamanasijevic.com

Pojac i melod o tradiciji, istoriji i srpskom duhu. U pesmama je opevao i srpski Prizren

PEVAČ, kompozitor i tekstopisac Ljubomir Ljuba Manasijević je umetnik čija muzika izražava srpski duh, istoriju i kulturu, neguje tradiciju našeg naroda i približava je publici. Ove godine Ljuba obeležava jubilej, 30 godina stvaralaštva, dug i uspešan profesionalni put kojim je krenuo 1989. Samo dve godine kasnije, počinje koncertno da izvodi autorsku muziku, na stihove srpskih nacionalnih i patriotskih pesama, a od 1993. nastupa kao "srpski melod i pojac" sa teatrom Beseda. Ima velike simbolike u činjenici da mu je najdublju inspiraciju doneo boravak na Kosovu i Metohiji 1989, baš na Vidovdan, posle čega nastaju njegove dve najznačajnije pesme "Vostani Serbie" i "Oj Kosovo, Kosovo".

- Cela 1989. bila je velika inspiracija - kaže Ljuba Manasijević za "Novosti". - Te godine učestvovao sam u obeleževanju 600 godina od Kosovskog boja, u manastiru Gračanica. Poznati slikar Milić od Mačve pravio je veliku izložbu u porti manastira, u kojem su tada bile izložene i mošti kneza Lazara. Ja sam sa jedinom pesmom koju sam imao "Nebo je visoko Srbijo" otvorio izložbu.

Manasijević ističe da je najinteresantnije bilo pred praznik 27. juna, na bdeniju, kada su od rane zore do vidovdanskoj jutra, crkveni horovi pevali bez prestanka:

- Kada je počelo da pada veče, bilo je na hiljade ljudi u porti manastira i svi su zapalili sveću. Gračanica je bila okićena svećama i vanvremenskom atmosferom i nekako smo se svi "preneli" u taj srednji vek i veče pred bitku na Kosovu i Metohiji. To je uticalo da u narednom periodu prirodno iznedrim dve pesme. Napisao sam muziku za "Vostani Serbije" i pesmu "Oj Kosovo, Kosovo", nastalu kao direktnu inspiraciju bdenija.

PROČITAJTE JOŠ - Indonežanska princeza iskušenica u Žiči!

Pesma "Oj Kosovo, Kosovo" stekla je popularnost i u Srbiji i van granica naše zemlje, kakvu Ljuba nije mogao ni da zamisli. Glavno težište leži u originalnom tekstu, koji je sam napisao, u rečenici "Srbadija kliče cela 'Ne damo te Kosovo', to je naše uvek bilo od starih nam ostalo'". To je poruka koja se prenosi i svesno i podsvesno. Svaki Vidovdan je podsetnik na žrtvovanje srpskog naroda za slobodu i veru i na stradanje koje još traje. Zanimalo nas je kako ovaj dan doživljava umetnik.

- To je vanvremenski događaj koji je obeležio ono vreme i obeležava i naše, a mi se i dalje borimo - veli Ljuba. - To je nešto što izlazi iz konteksta srpsko-albanskog sučeljavanja i postalo je sučeljavanje velikih sila.

PROČITAJTE JOŠ - "OBNOVIMO SEBE - PODIGNIMO STUPOVE" Da svetinje sijaju jače


U pesmama je Manasijević opevao i srpski Prizren u kojem danas živi neznatan broj Srba.

- Bio sam u Prizrenu i imao sam inspiraciju da napišem pesmu o srpskom carskom gradu u kojem je Dušan boravio i gde je najlepši hram na Balkanu bio izgrađen u njegovo vreme, Manastir Svetih arhangela, koji je razrušen i sada su samo ostaci prisutni, a Turci su izgradili Sinan-pašinu džamiju od tog kamena - veli nam Manasijević.

Naglašava da je zadovoljan dosadašnjim stvaralaštvom, jer dobija potvrdu slušalaca za ono što radi, ali nije, kako kaže, "potpuno zadovoljan odnosom prema izvornoj srpskoj muzici i stvaraocima koji rade na nacionalnom planu".

- To bi moralo mnogo bolje medijski i institucionalno da se podrži - objašnjava nam umetnik. - Mnogi konkursi Ministarstva kulture i Uprave za saradnju sa dijasporom ne uspevaju da pokriju ono što mislim da je za nas, kao narod, esencijalno važno. Želeo bih da se to promeni, jer se sada podržavaju neke stvari koje nisu značajne i više nam smetaju nego što nam koriste.

Manasijević je za kraj razgovora imao samo jednu poruku - Kosovo je naše bilo, naše je i ostaće naše!


ZABORAVLjAMO CARSKU SRBIJU

MANASIJEVIć ističe da su mu inspiracija umetnici koji deluju na nacionalnom planu, veliki pesnici poput Njegoša, Dučića, Rakića, kompozitori kakav je bio Mokranjac, i dodaje:

- Mi nemamo potpunu sliku o sebi, mora da se sagleda ko smo, šta smo, ko smo bili, jer je sve predstavljeno kroz prizmu istorije koja kreće od 1945, a toliko je lažirana da ne možemo ni da shvatimo. Oduzeta nam je istorija, nemamo predstavu o našoj veličini i moći koju smo imali odiskona, a ne samo u vreme srednjeg veka i Nemanjića. Imali smo carsku Srbiju, što je retko ko od naroda imao, a to zaboravljamo. Ja to pokušavam da prenesem kroz pesmu.

RUSI RAZUMEJU ZNAČAJ VIDOVDANA

UMETNIK gaji posebna osećanja prema ruskom narodu i naglašava značaj negovanja snažnih veza između Srba i Rusa. Prethodne tri godine za Vidovdan je boravio u Petrogradskoj oblasti gde je nastupao, između ostalog i u Kingisepu udaljenom 150 km od Petrograda, gde Rusi grade prvi hram posvećen jednom srpskom svetitelju, knezu Lazaru.

- U Rusiji i razumeju i osećaju značaj Vidovdana za nas, razumeju i pesmu "Oj Kosovo, Kosovo" - kaže Ljuba, koji je Rusiji posvetio pesmu "Rusijo moja voljena".

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije