German Sadulajev: Volim da dolazim u Srbiju

Branko Vlahović

utorak, 18. 06. 2019. u 12:30

Герман Садулајев: Волим да долазим у Србију

Foto nevnov.ru

Ruski pisac za naš list: Čitao sam srpske pisce koji su prevođeni, na prvom mestu Pavića. Vaša zemlja je slična Kavkazu, gde sam rođen

MOSKVA OD STALNOG DOPISNIKA „NOVOSTI“

ŽAO mi je što se Jugoslavija raspala, imali ste lepu i bogatu zemlju. Možda jednog dana opet budete živeli u nekom novom integrisanom prostoru. Bio sam već u Srbiji i volim da dolazim kod vas, jer se dobro osećam. Vaša zemlja mi se veoma sviđa, slična je Kavkazu, gde sam rođen, brdovita je, a i ljudi su vam komunikativni i gostoprimljivi. Drago mi je što sam, osim Beograda, upoznao i unutrašnjost Srbije. Drugovi su me vodili u Vrnjačku Banju.

Ovo, u ekskluzivnom razgovoru za "Novosti", kaže ruski pisac German Sadulajev (46), autor romana "Bič Božji", "Ja Čečen" i "Tableta", uoči današnjeg gostovanja na trećem međunarodnom skupu "Beogradski kontrapunkt", koji organizuju Ministarstvo kulture i Zavod za proučavanje kulturnog razvitka.

Široj javnosti u Rusiji postali ste poznati nakon što ste objavili autobiografsku knjigu "Ja, Čečen", posvećenu čečenskim ratovima.

* Zašto je na vas javno nasrnuo predsednik Čečenije Ramzan Kadirov?

- Iako je štampana u malom tiražu, knjiga je zaista imala veliki odjek. Uglavnom je bila pozitivno primljena, mada je bilo i žestokih napada, pogotovo onih kojima se ne sviđaju moji kritički stavovi, a jedan od njih je bio i Kadirov. Naravno da mi je važnije šta kažu moje kolege i čitalačka publika nego političari. Kadirov i ja smo dva različita sveta. On je u politici, a ja u književnosti i kulturi. Nije nikakvo čudo što mi na život gledamo različito.

* Da li ste se kasnije sreli sa njim?

- Nisam, i nije mi žao. Kao čovek iz mešanog braka, u Čečeniji sam uvek branio čast Rusa, a u Rusiji čast Čečena. Nikada u Čečeniji nisam pokušavao da budem veći Čečen od Čečena ili u Rusiji veći Rus od Rusa. Uvek sam bio na strani slabijih, jer jači može sebe sam da zaštiti.

PROČITAJTE JOŠ - Zakleti levičar i nostalgičar

Despot, Ahmadzade, Vukićević, Đićijang i Sadulajev

* Putujete li u Čečeniju?

- Retko, ne samo zato što sam zauzet poslom, već i zbog toga što su skupe avionske karte.

U sredinama gde se ratovalo i gde su se dogodili međuetnički sukobi, pogotovo su u delikatnoj i teškoj situaciji ljudi iz mešanih brakova...

- Objavio sam do sada osam knjiga, a polovina mojih tekstova je upravo o takvim temama. O mojim osećanjima i preživljavanjima. Nesporno je da su ljudi iz mešanih brakova u težoj situaciji od ostalih. Naravno da se "mešanci" ne mogu odreći jednog roditelja, i oni se najbolje osećaju u onim multietničkim sredinama, gde je tolerancija veća.

OBILAZAK HRAMA SVETOG SAVE PISAC German Sadulajev će u utorak biti jedan od učesnika okruglog stola u Jugoslovenskoj kinoteci, a o "Umetnosti u vremenima krize i ratova" govoriće uz kolege Habiba Ahmadzadea (Iran), Džanga Đićijanga (Kina), Slobodana Despota (Švajcarska) i Muharema Bazdulja (Srbija), dok će uvodničari i moderatori biti ministar kulture Vladan Vukosavljević i reditelj Emir Kusturica. Gosti su juče obišli Hram Svetog Save u Beogradu, a zatim su posetili Oplenac.

* Ne skrivate nostalgiju za SSSR-om...

- Svestan sam svih slabosti koje je imao SSSR. I tada je bilo u svakodnevnom životu nacionalizma. Ne mislim da je sve bilo idealno. Ali ako to uporedimo sa ovim sadašnjim stanjem, normalno je da žalimo za prošlošću. Neuporedivo je bilo bolje obrazovanje i nesporno je da se više čitalo nego što se čita sada. I u Čečeniji su se mnogi trudili da dobro uče i budu dobri stručnjaci. Izučavala se literatura. Ja sam odrastao u porodici koja je imala mnogo svojih knjiga. Rodio sam se u provinciji u Šaliju u Čečeniji, gde sam završio osnovnu i srednju školu, ali zahvaljujući roditeljima, mnogo sam čitao, jer su napravili kućnu biblioteku u posebnoj sobi. Još kao dete sam znao da ću biti pisac.

* Član ste Komunističke partije Ruske Federacije, a za sebe kažete da ste socijalista...

- Rusija se ne može razvijati u kapitalističkom uređenju. Svi vide šta je napravio divlji kapitalizam u Rusiji. Mali broj ljudi ne zna šta će sa novcem i živi raskošno, dok većina životari. Zapad je uspeo da napravi zaštitne mehanizme kroz poreznu politiku i druge državne mere, dok u bivšim socijalističkim zemljama nisu zaštićeni najširi slojevi društva. Zato i dalje mislim da socijalistički projekt nije mrtav i da će ranije ili kasnije svet da se vrati socijalističkim idejama pravednosti.

* Kažete da vam je omiljeni pisac Borhes. Zašto?

- Volim njegov stil pisanja. Osim toga, čitajući njegova dela usvajao sam zanat pisanja novela. Naravno, na mene su jak utisak ostavili i veliki ruski pisci, jer ipak pišem na ruskom jeziku.

Koga ste čitali od srpskih pisaca i ko je na vas ostavio poseban utisak?

- Pročitao sam one koji su najviše prevođeni, na prvom mestu Milorada Pavića. Ali posebno mi se sviđa knjiga Vladimira Kolarića "Smrt u Parizu". Volim da čitam i druge vaše pisce, i mislim da je veoma važno da se prevode na ruski, ali i obrnuto. Poznavanje kultura raznih naroda je vrlo važno i korisno, jer zbližava ljude.


Pratite nas i putem iOS i android aplikacije