ISPOVEST MARKA JANKETIĆA: Gde god da dođem, Miša me sačeka

Vukica STRUGAR

28. 05. 2019. u 12:02

Glumac uoči večerašnje premijere, 28. maja, "Lorencača" u Jugoslovenskom dramskom. Kad budem otišao u Tomaševo - biće na terasi

ИСПОВЕСТ МАРКА ЈАНКЕТИЋА: Где год да дођем, Миша ме сачека

Marko Janketić Foto Z. Jovanović

SIN Miše Janketića nije mogao drugačije: u danu očeve smrti igrao je predstavu, potom redovno dolazio na probe, išao sa ansamblom na gostovanja. Svojom glumačkom posvećenošću pokazao je da je veći od svog bola - večeras, 28. maja ćemo ga premijerno gledati u komadu Alfreda de Misea "Lorencačo" na sceni Jugoslovenskog dramskog pozorišta.

Priča o Firenci u doba Medičija (režija Boris Liješević) otvorića pitanja odnosa pojedinca prema društvu, moralnih načela, "porozne" granice ljudskosti, korupcije, tiranije, nepotizma, konačno, smisla pobune i prevrata. Marko igra naslovnu ulogu, mladog Lorenca, na početku punog ideala, kasnije ogrezlog u grehu i kalu...

U susretu s novinarima reditelj je istakao da se Markova "ludačka i neobjašnjiva strast pokazala jača od njegovog krhkog tela i da će ga, zasigurno, odvesti među najveće". A šta mu je davalo snagu da veliki gubitak podnese "na nogama" i u punoj koncentraciji, otkriva u razgovoru za "Novosti".

- Valjda to ide iz mog brđanskog, crnogorskog inata. Mi nikad nismo bili dezerteri. Po cenu bilo kakvog gubitka. Nije uvek pametno, ponekad košta mnogo. I prijatelja, i porodice, i mentalnog i fizičkog zdravlja. Ali to je deo mog pozorišnog vaspitanja. Nosimo ga i sestra Milica i ja. Da vam pravo kažem, ja se predstave u danu kad sam izgubio oca, i ne sećam. Kao da sam igrao pod temperaturom...

JUTARNJI RITUAL - SVJETLANA je sačuvala sve novine koje su o Miši pisale. I dalje mu kupuje, stavlja na sto. Voleo je da ih pročita bar pet različitih, svakog jutra. Pratio je feljtone, rešavao ukrštene reči. Bio je to njegov jutarnji ritual - kaže Marko Janketić.

Baš o ovoj vrsti glumačkog viteštva, imao je prilike da razgovara sa Mišom od koga je učio pozorišnu etiku. Govorio mu je da postoje ljudi koji sebi jedva priušte kartu, odvoje veče, ili mesec dana unapred planiraju da odu na predstavu. Sazrevajući, sve više je (ne samo fizički) počeo da liči na oca, što su i drugi primećivali. Gde u sebi Mišu sam prepoznaje?

- Za mene je sigurno prva asocijacija - ljubav. LJubav prema ljudima, uopšte. Bio je pun vere u ljude. Čak i kad su činili razna nedela, imao je neku vrstu mudrosti i tolerancije. Uvek je tražio opravdanje i nikada nije verovao da su ljudi zli. Oprostio je i ono što se desilo njegovoj porodici. Hrišćanski i ljudski. Ostala je tuga. Takav gubitak nikad ne može da se prevaziđe. Miša je bio nežan čovek...

Bio je i nežan otac, jer "strogost i nežnost ne iskuljučuju jedno drugo".

- Prepoznavali smo u njemu stabilnost pater familijasa. U kući se uvek znalo ko je roditelj, a ko dete. Mislim da je to dobro. Imali smo u njemu uzor, kao i u majci. Zato su zajedno i opstali, bezmalo pola veka. Uz sve poteškoće koje svaka porodica nosi. Ali rasli smo u ljubavi. I svi voleli pozorište, kao drugu vrstu porodice... Prema ćerkama je bio nežniji, umeo je češće da ih pomazi. Što je i normalno. Žensko je samo po sebi ranjivije. Sestrama je pokazivao zaštitničku ljubav. Sa sinovima je bio "tvrđi", ipak, pun podrške. Pravi pedagog.

UMETNIČKA EKIPA ADAPTACIJU teksta uradili su reditelj Boris Liješević, Fedor Šili i Miloš Krečković. Scenograf je Gorčin Stojanović, kostimograf Marija Marković Milojev, kompozitor Anja Đorđević. U predstavi (uz Marka) igraju Branislav Lečić, Milan Marić, Sloboda Mićalović, Milena Vasić, Miodrag Dragičević, Petar Benčina i Andrija Kuzmanović. Praizvedba "Lorencača" bila je u JDP 1978, u rediteljskom čitanju Branka Pleše.

Marko otkriva da mu je otac postavio kriterijume koji ga ne opterećuju. Naprotiv, sa zadovoljstvom želi da ih ispuni.

- Nažalost, još nemam porodicu. I on ju je kasno zasnovao. Imao je 38 godina, dve više od mene sada. Šalio se zato što su mi kasno porasli umnjaci. Govorio je: "Polako, slušaj sebe svoje potrebe, ali nikad na uštrb drugih." Postavio je pravila koja me vode i koja su me vodila. Za mene, otac nije umro. Gde god da dođem on me dočeka i isprati. Ponekad sam ga vozio na predstave, da može da se opusti. Tako i sada kad putujem, on je pored mene. I čujem ga šta mi govori. Uvek smo zajedno naglas razmišljali. I kad budem otišao u Tomaševo, znaću ko me čeka: na terasi, "ćuka" rakijicu domaću, zapalio duvan. Družićemo se mi još dugo. Zauvek. Ne želim da padam u očajanje već da slavim njegov život, ljubav, sve ono što mi je ostavio. A ostavio mi je mnogo.

Zbog bolesti, nekoliko poslednjih Markovih predstava Miša nije video. Ipak, vodili su duge razgovore i delili slične poglede.

- Kad smo bili klinci, burazer i ja, objašnjavao nam je šta su sholastika, demagogija. Znao da je izabere neku temu, iz ljubavnih odnosa, kasnije ideološko-političku. A onda nas učio kako da nas trojica zastupamo različite stavove, da se stavimo u poziciju drugog, da razumemo.

Scena iz predstave u režiji Borisa Liješevića Foto Promo

Večeras Miša neće gledati svog naslednika na sceni. Ali njihov dijalog se nastavlja: pre četiri decenije stariji Janketić igrao je u istoj predstavi Vojvodu Aleksandara di Medičija. Pred smrt, mnogo godina kasnije, "podučavao" je mladog Lorenca da u "ovom komplikovanom komadu, u svakom trenutku bude prisutan, u punoj koncentraciji":

- Sama činjenica da je reč o naslovnoj ulozi nosi veliku odgovornost. Svaki glumac sanja da se oproba u klasici, da testira sebe. Počeo sam od "tacna uloga", sluga, vratara, statista sa zadatkom. To je najbolji mogući put, koliko god gorimo da se dokažemo. Nisam pravio velike skokove, iz male vatre išao sam u drugu, malo veću. I učio da ne izgorim.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Komentari (8)

PG-CG

28.05.2019. 16:21

Marko je, bez sumnje izvanredan glumac, ali me plaši kakav će od njega ispasti čovjek... Otac mu Veliki Crnogorac, majka Hrvatica, a on živi u "pobrkanoj" Srbiji... To je najgora moguća kombinacija... No, u boga se nadam da će Marko biti dobar čovjek...

Jugoslava Pravdic

29.05.2019. 00:05

@PG-CG - On je već dobar čovek, roditelji njegovi su se pobrinuli za to. Vi, kao sa višeg ranga ocenjujete njegov karakter, kao on nije iz vaših korijena, pa Markova kombinacija je nesigurna da bi Marko bio ''temelj'' od čovek kako kažu u mestu za koje Marko izričito navodi da nisu dezerteri. Spavajte mirno, Marko je Temelj, pa se presaberite koliko Vama je potrebno da stignete do toga, ako već nije kasno.