OPROŠTAJ OD DOBRICE ERIĆA: Plemenita žica jezika

J. BANjANIN

01. 04. 2019. u 16:48

ОПРОШТАЈ ОД ДОБРИЦЕ ЕРИЋА: Племенита жица језика

Foto: P.Mitić

Kolege i prijatelji se oprostili od Dobrice Erića u Udruženju književnika. Svečanost je bila svuda gde je govorio poeziju, jer je nosio dobrotu
IZ cvetnika srpske poezije jedan samorodan glas se iznenada utišao, iako je dugo bio prisutan. Možemo taj cvet nazvati "erićevac", jer je Dobrica Erić progovorio o svakom cvetu, travi, listu i svemu što čini prirodu. Dukat na jeziku je bila svaka njegova reč, jer je ona iz vukovske riznice potekla. Erić je našao načina da u sluhu svakog čoveka pronađe odjek i blagodatost koju poezija može proizvesti. Iako je on bio, pre svega, pesnik pun melodije, zvuci iz prirode su bili deo njegove poezije. Spontana je bila njegova rima i plenila je sve nas, posebno decu.

Ovim rečima oprostio se Radomir Andrić od najvedrijeg i jednog od najznačajnijih pesnika, Dobrice Erića, na komemoraciji održanoj danas u Udruženju književnika Srbije.

PROČITAJTE JOŠ: DOBRICA ERIĆ JE AUTOR NAŠIH NAJLEPŠIH KAFANSKIH PESAMA: Niko nije znao da je on napisao hitove za Cecu i Miroslava Ilića

- Dobrica je bio hodajuća antologija. Znao je sve svoje pesme napamet i plenio je besedom. Svečanost je bila svuda gde je govorio poeziju, jer je nosio dobrotu, ljudskost i lepu duševnu poruku. Otuda je u njegovom stvaralaštvu zlato detinjstva, ali i rodoljubiva poezija, jer mu se pesme odnose koliko na Moravu i Gružu, toliko i na ostale prostore. Svoju poeziju slobodarstva poneo je iz iskona srpskog naroda iz epske poezije. Kada je govorio o raspetoj zemlji i Kosovu, dao je neprocenjiv doprinos modernim izrazom. Erić je imao plemenitu žicu jezika, odgajio je takav zvon koji se uvek razaznavao - dodao je Andrić.

Na početku komemorativnog skupa održan je minut ćutanja, a Miljurko Vukadinović je naglasio da je Erićeva reč, i pismena i usmena, potvrdila retko autentičnog narodnog pesnika iz kruga najznačajnijih koje je iznedrio 20. vek.

- Teško je bilo koga u našoj poeziji uporediti sa Dobricom Erićem, bio je jedinstven pesnik, koji se rađa jednom u sto godina. Zato je ovaj gubitak nenadoknadiv. Svi su ga voleli i on je voleo sve - kazao je Slobodan Stanišić, pa podelio anegdotu o saobraćajcu u Republici Srpskoj. - Kada je prepoznao Dobricu, počeo je recitovati njegovu poeziju. Mi mu poklonismo knjigu, a on zaboravi i zašto nas je zaustavio.


Foto: P.Mitić


Mirjana Bulatović pročitala je svoju pesmu "Mišljenje anđela o mojim pemama", te iznela uverenje u kruženje umetnosti kao vode u prirodi.

- Verujem u besmrtnost svih božijih ljudi, a naročito verujem da je Dobrica besmrtan. Zašto bi Bog ugasio plamen poezije koji je upalio u njegovom srcu? Dobrica je bio pesma sa raširenim rukama koja će od sada nebom da odzvanja. Čudesni svitac, plavi sanjar, Dobrica čobanska torbica napustio je privremeno zemaljsku kuću i vratio se u svoj večni dom - rekla je Bulatovićeva.

Mnogi Erićevi saradnici čitali su pesme o njemu spevane, a posebno dirljiv momenat bio je kada je Dobričin kum, pesnik Blagoje Rogač, izrecitovao svoje delo "Čarobnjak iz viline doline".


TELEGRAM PREDSEDNIKA VUČIĆA

POEZIJA Dobrice Erića učila je generacije mladih ljudi u našoj zemlji pravim životnim vrednostima. Njegov odlazak je veliki gubitak za Srbiju i našu kulturu. Kažu da čovek živi dok traje sećanje na njegovo delo. Zato će Dobrica Erić živeti večno kroz generacije koje dolaze i koje će odrastati na njegovim pesmama. Ovim rečima od pesnika se oprostio predsednik Republike Srbije Aleksandar Vučić u telegramu koji je poslao danas Udruženju književnika.





Pratite nas i putem iOS i android aplikacije