JASNO određeni kriterijumi za dodelu nacionalnih priznanja za vrhunski doprinos kulturi, poznatih i kao "nacionalna penzija", jedinstvena zaštita kulturnog nasleđa, načini finansiranja i "kulturna inspekcija", koja će sve to da nadzire, samo su neke od odredaba Nacrta izmena Zakona u kulturi, o kojima je u petak bilo reči na javnoj raspravi u Subotici.

Kulturne delatnike u najvećem gradu na severu Bačke najviše je zanimao način finansiranja i kakvu ulogu će imati "kulturni inspektori".

- Uvođenje inspekcijskog nadzora je novina, jer bez njega zakon ne može da se primenjuje u punoj meri. U oblasti sporta to čini sportski inspektor, u kulturi bi to trebalo da radi kulturni, ali kako to nije najpodesnije, ostaje da utvrdimo kako će se tačno zvati - objašnjava Predrag Blagojević, viši savetnik Ministarstva kulture zadužen za donošenje zakona. - Posebno su zanimljive izmene Zakona koje se tiču zaštite kulturnog nasleđa. U ovom nacrtu zakona izmenili smo temelje uređenja tog sistema, vezanih za ustanove zaštite, poput Zavoda za zaštitu spomenika kulture i Arhiva, sa idejom da se oni vrate na nivo republike, u smislu njihovog finansiranja i funkcionisanja jedinstvenog sistema zaštite.

PROČITAJTE JOŠ - Savet zasmetao stvaraocima

Deo nacrta zakona koji se tiče dodele priznanja za vrhunski doprinos u kulturi sada tačnije definiše odredbe ko može da ih dobije. Kako se moglo čuti, kandidat mora da poseduje "visoke moralne kvalitete kao i kulturni doprinos afirmaciji profesionalnih i etičkih vrednosti". Novina je i da ubuduće pojedinac neće moći sam sebe da predlaže, već će taj posao obavljati isključivo udruženja i institucije kulture.

- Procedura do sada nije bila jasna, bilo je nedorečeno ko sve može da dobije priznanja i posle okruglih stolova došli smo do nekih odredaba na osnovu kojih će ova oblast biti jasnije definisana - dodaje Blagojević. - Takođe, precizirano je i finansiranje kulture iz budžeta Republike Srbije, AP Vojvodine i jedinica lokalnih samouprava.

U nacrtu novih odredaba je i jasnije definisan izbor direktora ustanova kultura, kao i sufinansiranje projekata i programa u oblasti kulture.

DRUGA IZMENA

ZAKON o kulturi donet je 2009. godine, prvi put je izmenjen 2016, a sada će se promeniti čak 28 odredaba.

- Ovo je druga izmena kako bismo ga još više prilagodili potrebama kulturne javnosti. Zato smo počeli da radimo javne rasprave, posle Subotice idemo u Novi Sad, pa u Niš i Beograd - najavljuje Blagojević.