Alek Vukadinović: Dečani su centar celog mog života

Marina Mirković

24. 02. 2019. u 12:30

Алек Вукадиновић: Дечани су центар целог мог живота

Foto Z. Knežević

Srbija bez Kosova kao čovek bez duše. "Derviš i smrt" su kutija sa blagom

MEŠU Selimovića pesnik Alek Vukadinović naziva živim mudracem, čija su remek-dela proslavila kako pisca tako i srpsku književnost. Zbog toga naš poeta, saznavši da je upečatljivom nizu nagrada kojima je njegova poezija ovenčana upravo pridodata i ona sa imenom velikog Meše, kaže da se oseća "kao osijan". Vukadinoviću je priznanje za knjigu protekle godine donela zbirka "U vatri se Bog odmara" ("Konras", Beograd i Kulturni park Kovionica, Kutlovo), koju je svojim glasom preporučilo dvadeset članova Velikog žirija "Večernjih novosti".

* Kakav je vaš "odnos sa Mešom", prema Meši, kao čitaoca, kao pesnika?

- Pravo da vam kažem, roman "Derviš i smrt" pročitao sam u dahu. Na mene je on delovao kao neka čarobna kutija sa blagom, puna dragulja mudrosti i suštastvenog zvučnog zlata. I danas ga držim u jezgru svoje biblioteke, i iznova mu se vraćam.

* Šta piscu znače nagrade uopšte, ali i ovo konkretno priznanje, koje podrazumeva pohvale mnogih članova Velikog žirija?

- Ne postoji pisac koji ne sanja i ne priželjkuje nagradu "Meša Selimović". U prostoru srpske književnosti ona je najznačajnije književno priznanje, koje je kruna svih priznanja. Zato sam se, verujte mi, veoma obradovao kad sam čuo za ishod glasanja žirija.

* Znači li vam mišljenje kritike i smatrate li da ipak i danas, u nas, postoji (relevantna) književna kritika?

- Kad ne bi bilo književne kritike, bilo bi pisaca koliko i građana. U svakoj sferi delatnosti vidimo da postoji odabir: dobrog, boljeg i najboljeg. Taj odabir obavljaju najveći stručnjaci, intelektualci velike darovitosti i obrazovanja. Danas srpska književnost ima i poeziju, i prozu, i književnu kritiku vrhunske klase.

* Koje pesnike srpskog jezika ste rado čitali nekada, a otkrivate li dovoljno često neke nove, i danas?

- Pravi čarobnjak stiha za mene je Laza Kostić. On mi je najbliži i omiljeni pesnik. Neki naši veliki kritičari su osetili ovu srodnost, i apostrofirali je. Inače, čitam savremenu poeziju i sve vredne pesnike. I radujem se svakoj dobroj knjizi.



* Da li su neki jezici "poetskiji" od nekih drugih, smatrate li srpski jezik podatnim za poetsko uobličavanje i iskaz?

- Postoji svakodnevni jezik, jezik za komunikaciju, ali i pesnički jezik, tj. "jezik u jeziku". Književna teorija je odavno uradila ovu diferencijaciju. Međutim, postoje veoma "pevljivi" jezici kao, na primer, italijanski. U njemu je svaka iskazana fraza krajnje melodična. Naš jezik, međutim, nije "pevljiv". Zato je potrebna velika obdarenost da se u njemu stvara poezija. Što se oseća veći otpor jezika, stvaralac ima veći izazov za stvaranje. Tu postoje neke korelacije koje su krajnje podsticajne.

* Pesme su vam neretko satkane od samih jezičkih igrarija, koliko su adekvatno prevodive?

- Ja sam isključivo pisac, ni najmanje prevodilac. Bilo je više prevodilaca mojih pesama, pa su mi dve knjige izabranih pesama prevedene na engleski jezik. Srećom, moji prevodioci me nisu "prepevavali" nego baš prevodili. Veoma, veoma sam zadovoljan tim prevodima.

* Da li se vaši stihovi rađaju lako, a pesme tkaju brzo?

- Moje su mnoge pesme napisane u epifaniji, jednom posebnom stanju imaginacije. Ta su stanja visokog intenziteta, jednog osobitog stvaralačkog magnetizma. Priroda takvih stanja zauvek je ostala tajna. Poznate fraze oko njihovog objašnjavanja ostale su samo fraze.

* Dečani su čest motiv u vašoj poeziji, a unekoliko i lajtmotiv vašeg života. Ima li nas bez Kosova?

- Dečani su najdivnija i najbolnija tačka moje životne istorije. Za mene se sunce rađa iz dečanskog neba. Tamo sam provodio najlepša leta, tamo doživljavao najradosnije časove. A pitate me za Kosovo. Srbija bez Kosova je kao čovek bez duše.


* Velite da su na vas jak utisak, od mladosti, ostavili simbolisti - a sada čitamo "Kritiku simbolizma". Da li je to vaš svojevrsni, zreli otklon od njih?

- Ovo pitanje je za mene veoma delikatno. Veoma držim do svojih stihova: "O Sunce Sunce zlatom obasjano/ Tvoje je srce zemlji nasmejano." Ja kad pogledam u nebo i vidim da se cakli od vedrine, i u njemu blista Sunčeva zvezda, sav drhtim od uzbuđenja. Mojoj radosti nema kraja. U stvaralaštvu, u simbolotvornoj sferi, međutim, nije tako: Sunce je simbol hladnih operacija uma i analitičke racionalnosti, što je najviše izraženo kod Malarmea. Iako me dobar broj naših najvrsnijih kritičara smatra neosimbolistom, ja sam imao ličnu potrebu da ukažem na ovu nepodudarnost.

* Branili ste svojevremeno Simovića i Đoga od napada. Jesu li se pisci danas suviše ućutali, ima li solidarnosti?

- Na ovo pitanje biću sasvim kratak. Kad bi se situacija ponovila, isto bih učinio.

DALJINSKA IMAGINACIJA

* MOŽETE li da pojasnite pojam "daljinske imaginacije" koji ste uveli u pesništvo?

- Pojam "daljine" ja sam prvi uneo u pesnički prostor. Nema ga ni kod jednog drugog pesnika, ni našeg, ni stranog. On je izrazito apstraktan, i vrlo je težak za tumačenje. Pojedini naši kritičari, snažne imaginacije, prosto zadivljujuće su ga poentirali. To takođe govori o natprosečnoj snazi naše savremene kritičke reči, na šta sam već ukazao.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Komentari (2)

Д. З.

25.02.2019. 11:22

Претпостављам (а претпоставке не морају бити тачне), да Алекови родитељи нису дали име свом сину "Алек". Биће да су му они с кумом дали име Александар, а да је у комунизму било опасно име Александар, јер јее подсећало на краља Краљевине Србије која је за комунисте била "ноћна мора", па је будући песник и данашњи морао бити преименован у "Алек", што је могло бити и песничко скраћено име.

Комнен

27.02.2019. 21:34

"Појам ‘даљине’ ја сам први унео у песнички простор. Нема га ни код једног другог песника, ни нашег, ни страног." Велика је храброст или велика лакомисленост изрећи овако нешто, господине Вукадиновићу. Као да у српском песништву никада нису написане "Даљине у нама", "Поетика даљина"... и тако даље. Демон таштине је опасна сила. Научите од Меше како се томе треба одупрети.