JEZIK JE PRAVO OGLEDALO DUŠE: Uskoro Karavan kulture govora širom Srbije, vođa Arno Gujon

Jl. B.

22. 01. 2019. u 12:02

Razigrane šare etno-motiva uz pouku o značaju srpskog jezika osvanule su na bilbordima širom prestonice

ЈЕЗИК ЈЕ ПРАВО ОГЛЕДАЛО ДУШЕ: Ускоро Караван културе говора широм Србије, вођа Арно Гујон

Foto Z. Jovanović

RAZIGRANE šare etno-motiva uz pouku o značaju srpskog jezika osvanule su na bilbordima širom prestonice. "Da se riječi kupuju, manje bi ih bilo"; "Gde je reč tu je i obraz"; "Šta je na svetu najbolje i najgore?", neke su od izabranih narodnih poslovica i zagonetki ispisanih na plakatima velikog formata. Ovo je samo jedan od programa kojim je obnovljena akcija "Negujmo srpski jezik" Ministarstva kulture i informisanja.

U gradovima širom Srbije tokom februara biće održan "Karavan kulture govora", koji će voditi francuski humanitarac Arno Gujon uz gostujuće stručne saradnike.

- Velika mi je čast da učestvujem u ovoj akciji kao Francuzu čiji je maternji francuski, a koji je naučio srpski jezik. Veoma je važno u današnje vreme da negujemo naše jezike, pa samim tim i srpski, jer su jezici ogledala duše. Oni su, takođe, važan deo naše kulture i identiteta - kaže, za "Novosti", Gujon.

- Izuzetno je važno ne samo da pravilno govorimo nego da umemo da prenesemo željenu poruku. Svedoci smo da, nažalost, danas mnogi to ne umeju.

Gujon objašnjava da se "Karavan kulture govora" organizuje u saradnji sa Udruženjem izražajnost iz Beograda, te da će za početak gostovati u Beogradu (8. i 9. februara), u Novom Sadu (13. i 14. februara) i Kragujevcu (21. i 22. februara).

- Dvodnevni karavan, koji će verovatno biti nastavljen sve do leta, obuhvata obuku o izražavanju namenjenu, pre svega, mladima. Cilj nije samo da negujemo jezik kroz pravopis i gramatiku, već i kroz kulturu izražavanja. Tako ćemo znati kako da govorimo u određenim situacijama i kakve rečenice da upotrebimo - objašnjava Gujon. - Pored obuke, biće održana i tribina o lepoti javnog nastupa i iskazane reči. Javni nastup nije samo govor pred publikom na nekoj sceni, već je to ljudska interakcija. Svaki put kad idemo na sastanak to je neka vrsta nastupa. Zato će svaki put gost karavana biti i profesor retorike, a učestvovaće i Slobodan Roksandić, Milan Bosiljčić, Marko Milovanović...

Akcija "Negujmo srpski jezik", koja se bavi negovanjem i zaštitom srpskog jezika, pisma, opšte jezičke kulture i pismenosti, prvi put je organizovana u aprilu 2015. na nivou grada Beograda, uz učešće Sekretarijata za kulturu, Filološkog fakulteta i Biblioteke grada Beograda. Formiranjem Posebnog odbora u oktobru 2016. proširena je na republički nivo, uz učešće Ministarstva prosvete i RTS-a.

KAO VOŽNJA BICIKLA

POZNATI humanitarac i zaljubljenik u Srbiju Arno Gujon veruje da je "Karavan kulture govora" samo prvi korak i predlaže da se nešto slično uvede u škole:

- Bilo bi dobro da se kultura govora stekne još u školi, jer je to osnov za sve, čime god se deca budu bavila u budućnosti. Kada se jednom ovlada ovom veštinom, nikada se ne zaboravlja, baš kao ni vožnja bicikla.


Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Komentari (4)

Домаћински

22.01.2019. 13:09

Ваљда ''поворка културе говора''! Домаћинско васпитање и уљудност - шта то беше?

Jugoslava Pravdic

22.01.2019. 14:28

Savršeno. Tako to ide. Rodjeni francuz neguje naš jezik, a mi, odnosno naši, koriste anglo-saksnoski da objasne značenje naše reči..... hospitalizacija, bekstejdž, fanovi .... itd.

Klematis

22.01.2019. 16:25

Култура говора као школски предмет?! Добра идеја! Али и изучавање библије и црквенословенског језика!! Мада се бојим да ће све то наићи на омаловажавање у стилу да су то предмети "руке у тесту" ( како каже премијерка) и да је дигитализација и информатика најзначајнија ствар у образовању.

Драгољуб Збиљић

23.01.2019. 11:47

Акција "Негујмо српски језик" добра је. Али је неупоредиво и важнија и потребнија слична акција која би ваљало да се зове: "Пишимо српски језик српским писмом ћирилицом". Зашто: зато што се језик ипак, за сада, како тако чува у Србији, а српско писмо ћирилица је смишљено и плански изгубљено 90 одсто и замењено хрватским абецедним писмом гајицом, што доноси у УНЕСКО-у књижење српских књига на латиници у хрватску културну баштину. Дакле, Србима је важније да врате со посто живот српском писму.