POZORIŠNA KRITIKA: Šervudska pravda za sve!

Uzimati od bogatih, pa davati sirotinji je najizrazitiji motiv u priči o Robinu Hudu, odmetniku koji je nadmudrio šerifa od Notingema, "preigrao" princa Džona i vratio na presto Ričarda Lavljeg Srca. U predstavi o ovom, najpoznatijem pozitivnom hajduku iz Šervudske šume (što je metafora za ceo svet), reditelj Veljko Mićunović je upotrebio Šekspirovu floskulu, da je "ceo svet pozornica", i prikazao radnju poznate romaneskne i filmske priče kao igru u igri, pozorište u pozorištu.

Time je dobio mnogo, a ključni benefit je to što deci može i da se ispripoveda storija, koja bi, samo igrana, ličila na ljubavnu melodramu, sa herojskim motivima, što najmlađoj generaciji može suviše da zaliči na komediju. Slobodan Obradović je našao dobru meru igranih i prepričanih delova poznate priče, a ono što je stavljeno u pozorište bilo je duhovito i precizno, što je vrlo važno kada se šalje poruka sa scene, tako važna, kao što su uputstva za to kako biti hrabar, čestit i human... U Šervudskoj šumi, naseljenoj divljim zverima, odmetnicima od zakona i gramzivim, krvoločnim šerifima!

Lepa je namera da i odrasli ljubitelji teatra uživaju u ovoj nimalo pojednostavljenoj priči o borbi odvažnog (ovde je humanost u drugom planu, mada se govori o vazda mrskim porezima) Robina Huda (našem mentalitetu blizak Aleksandar Vučković), vrlo simpatičnog i iz svakodnevice uzetog Šerifa od Notingema (Nemanja Oliverić), Princa Džona (upadljivi Miloš Vlalukin, obučen kao Zigi Stardast), dobroćudnog džina Malog Džona (Mihajlo Laptošević)...

PROČITAJTE JOŠ - POZORIŠNA KRITIKA: Ljut lek na ljutu ranu

Kraljica (Draga Ćirić) i Dadilja (Katarina Gojković) su imale dobru meru humora, u ulogama, koje su u odrastanju dece toliko važne. Vlast (kraljica) je, kako bi trebalo, pravedna i rado priznaje pogrešku, a porodične vrednosti, u liku Dadilje, odmerene su u pokazivanju ljubavi, ali i "strogoće". Još bi uverljivije bilo da žica, koja drži suknju Dadilje, nije toliko groteskna, pa izaziva smeh kod mališana.

Veljko Mićunović je u predstavu "Robin Hud" pozvao i glumce, koji su inače promišljenom dečjem repertoaru "Buhe", dali novu boju - Kaluđera Taka je na svoj, originalan način, pokazao Marko Gvero, Kralja Ričarda je odigrao Marko Janjić, a Ser Ficut je bio deci omiljeni Nenad Nenadović. Dva brata, Robinova sledbenika, spontano i spretno su igrala dvojica Mihajla - Perišić i Jovanović.

Izvrsni saradnici (scena Vesna Popović, kostim Maria Marković Milojev, muzika Irena Popović, scenski pokret Nebojša Gromilić), razigrani glumci, tačni u meri dobre dvostruke igre, na čelu sa neodoljivom Jelenom Trkuljom, kao Ledi Marijanom, i novim licem, Aleksandrom Vučkovićem, Robinom Hudom, obezbedili su da "Robin Hud" pokrene asocijacije i starijim gledaocima, željnim pravde i poštenja, sada i ovde.