Spasonosni dani knjige

Piše: Aleksandar Jerkov

subota, 20. 10. 2018. u 09:33

Спасоносни дани књиге

Karikatura Tošo Borković

Divno je kada uminu anksioznosti kakve budi neizvesnost života i strepnja šta će biti sa nama

DANI pred Sajam knjiga ispunjeni su nadom, kao nekada pred Božić. Svi očekujemo neku dobru vest, čini se da će nam se svima dogoditi nešto lepo. Poklon, a dobra knjiga je najlepši dar, kao da je krenuo i valja samo sačekati da stigne Božić Bata. Lepo je biti pomalo dete i ostati takav do kraja života, nema ničeg rđavog u tome da se čovek nada nekom daru, iako nam, kako je Paskal surovo rekao, Bog ništa nije dužan. Ne bi nam dugovao dobru knjigu čak ni ukoliko bi postojao, dodajem ja, valja sami da je napišemo, objavimo i, pre svega, pročitamo. Koju ste dobru knjigu pročitali ove godine? Ja sam proletos ponovo pročitao “Sabo je stao” Ota Horvata, i još mi nešto divno i neodoljivo tužno treperi u duši. Koja će knjiga objavljena ove godine biti tako dobra?

Taj cinizam saznanja da nam niko ne duguje da bude dobro valja dobro upamtiti, ne možemo biti sigurni dokle će ova čudesno dobra srpska književnost da nas, uprkos tome kakvo smo društvo, kakvi smo ljudi, šta radimo od sebe i ovog dela sveta u kojem živimo nagrađuje remek-delima. Dolazi još jedan Sajam, nedelju dana kada se misli na dobre i vredne knjige, kada se ide u jedan stvarni hram, kada se dvesta hiljada ljudi sretne pod jednom kupolom, kao da je to literarno utočište. Samo, Sajam već godinama sve više liči na vašar, na trgovački panađur u kojem svi dovikuju: kupi, plati i begaj.


Pročitajte još - NA TRAGU KLASIKA: Srbija na Sajmu knjiga u Frankfurtu


Jesmo li zbilja spokojni u tom carstvu knjiga i želja da život malo više počne da nalikuje na svet književnosti? U tom svetu, doduše, blagotvorno deluje čuvena, stara, uvek dobra katarza da se čitajući o radostima i opasnostima sami od sebe oslobađamo. Divno je kada uminu anksioznosti kakve budi neizvesnost života i strepnja šta će biti sa nama. To je teško osećanje kojem je veliki Danac Seren Kjerkegor dao veličanstveni opis na osnovu kojeg bolje razumemo i ono što se dešava u velikoj književnosti od Homera do Dostojevskog, od Sapfe do Ahmatove, od Šekspira do Beketa, ili od Jakova Ignjatovića do Kecmanovića, najnovijeg laureata Andrićeve nagrade, Gatalice i Vladušića, čiji su romani stali u izloge, ili Vladimira Tabaševića - evo vam jedno ime za ozbiljno razmišljanje. Ili biste pre da se dvoumite oko stihova Aleksandra Ristovića, Milana Milišića i pre svega Raše Livade, sabranih u divne knjige, ili Bojane Stojanović Pantović, najnovije laureatkinje Popine nagrade, Saše Jelenkovića i Petra Matovića, ili Dragana Boškovića koji ide negde drugde, potpuno sam. Naći će se na Sajmu zahvaljujući herojskim izdavačkim programima “Akademske knjige”, “Kairosa” i “Fedona” sjajnih teorijskih knjiga, biće prevoda velikih dela svetske književnosti u “Buki”, “Tanesiju” ili “Kosmosu”, a okret jedne “Lagune” ka vrednijim knjigama nije mala stvar, to je jedan od najboljih događaja, bez obzira na tone paraliterature i potknjiževnosti. Bila bi velika stvar kada bismo u njenim i “Vulkanovim” knjižarama mogli da vidimo, recimo, izdanja Novosadskog kulturnog centra i “Povelje” iz Kraljeva, makar one nagrađene knjige. Ne bi knjižare propale da u njima stoje istaknuta nagrađena dela. Treba da daje onaj ko ima: a ovde ima i prostora i kupaca, pa čak i da se takva dela uopšte ne prodaju, zašto je pogrešno i kakav je to gubitak u poslovanju dati kvadratni metar da i užurbani i zaošijani svet koji grabi laku literaturu i čita samo ako ništa ne misli dok čita, makar vidi da postoji i nešto bolje, vrednije. Recimo poezija? Propašće poslovanje ako u svakoj knjižari bude kvadrat poezije, nedajbože ponegde i kvadrat filozofije? Makar da se i tu vidi da postoji nešto što se ceni na drugačiji način, što čini snagu jedne kulture. Brinimo o kulturi, samo tako ćemo možda sačuvati i sebe i ovaj delić sveta u kojem živimo.

Vajkamo se, odavno, što nije tako, nemamo uticaja čak ni tamo gde bismo ga morali imati, trebalo bi makar neku sitnu korekciju da unesemo u jedno divljačko doba u kojem je sve postalo samo poslovanje, a poslovanje jedino oblik kapitalističke gramzivosti. Živimo u društvu koje nije ljubazno, u kojem blagost i finoća duha nisu na ceni. Čega se pametan, kulturan i obrazovan čovek stidi, i što je vredno jedino najdubljeg prezira, time se ne ponose samo budale i prost svet koji na primer gleda rijaliti, nego i opasni ljudi koji znaju zašto to treba da se gleda. Ovo nije pitanje dobrog ukusa, nego dobrih namera, ne budite naivni. Razaranje srpske kulture i javnog mnjenja nije slučajno, budalu koju zaludiš glupostima možeš ubediti ma u šta i možeš sa takvim plebsom uraditi šta god hoćeš. Zato se u glave građana Srbije trpa što više đubreta, a ne knjiga.

Nedelju dana sajma knjiga, to je kao neki ritual, recimo kao nekada u narodnoj kulturi maskenbal ili đurđevdanski uranak, čas opuštanja u kojem još uvek srećni što ima dobrih knjiga, i još uvek nesvesni kako ih vrlo lako uskoro može i ne biti, ne primećujemo sve promene koje nam oduzimaju ono što smo imali, i ono što bismo mogli imati.

Čitajte Srbi, rekao bi vam neko mnogo bolji od mene, dobre knjige, manite se gluposti, niskosti i praporaca, čitajte dok još ima vrednih dela, da bi ih i ubuduće bilo.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Komentari (2)

Овај

20.10.2018. 18:50

још увек газда антихрист неда да објавите мој текст. Али џабе. Јер мој Господ рече: Ја победих...