Nepodoban i kralju i Titu

Boris SUBAŠIĆ

29. 09. 2018. u 19:00

Dr Momčilo Isić objavio biografiju Miloša Moskovljevića. Moskovljevićev rečnik, prvi posle Vukovog, partijski inkvizitori osudili na spaljivanje

Неподобан и краљу и Титу

Mara i Miloš Moskovljević sa Olgom u naručju

VEOMA kratkovidog sina Miloša, domaćini Moskovljevića iz šabačkog sela Varna, zbog ove mane poslali su na školovanje, uvereni da neće moći da se bavi težačkim poslovima. Međutim, on je tokom ferija radio rame uz rame s ukućanima na polju, a zatim se vraćao u Beograd da bude gimnazijalac, a zatim student filologije koji je žuljevitim rukama vredno hvatao beleške. Već tada je zapažen Milošev nesalomiv karakter i inteligencija, koja se pokazala i 1912. kad se prijavio u dobrovoljce, iako su ga zbog slabog vida lekarske komisije oslobodile vojne obaveze.

Prošao je oba balkanska rata, albansku golgotu, Veliki rat, a u Rusiji je 1918. spasao jugoslovenske izbeglice iz haosa Ruske revolucije i građanskog rata. Za ratne zasluge je dobio Orden belog orla, a kao posleratni lider Saveza zemljoradnika i narodni poslanik postao je najžešći kritičar radikalskog režima i Karađorđevića. Beskompromisnog borca za socijalnu pravdu i prosvetu, protivnici su optuživali da je komunista, a komunisti ga nisu podnosili jer ih je osuđivao zbog fanatizma i nazivao fantastima. Kralj Aleksandar mu se žestoko osvetio, pa posle izlaska iz Skupštine, vrsni filolog duže od decnije nigde nije mogao da dobije stalni posao.

Posle Drugog svetskog rata nove vlasti su ga pozvale u Narodni front, a on je na Slaviji držao vatrene govore protiv monarhije. Međutim, u Skupštini i Vladi, on je ponovo bio opozicionar, koji je zdravorazumski kritikovao nerazumne eksperimente u poljoprivredi. Kad su ga stavili u diplomatiju, sukobio se s neznalicama i neradnicima, pa je ponovo najuren iz javnog života i ostavljen bez posla, stradajući u Titovoj republici na isti način kao i u Aleksandrovoj monarhiji.

- Moskovljevića su nazivali krutim i mušičavim čovekom, a to je, u stvari, značilo da je principijelan i nepotkupljiv. Bio je levičar boreći se za socijalnu pravdu, a najveći konzervativac kad je kritikovao trošenje državnog budžeta. U Titovoj Jugoslaviji on je bio jedini poslanik koji se usudio da u Skupštini iznosi kritike, pa su njegove govore prenosile najvažnije svetske novine kao čudo neviđeno. Jednostavno, Moskovljević je bio glas naroda - kaže dr Momčilo Isić iz Instituta za noviju istoriju Srbije, pisac Moskovljevićeve biografije koju je objavio “Službeni glasnik”.

Ova izuzetna knjiga popunjava beline na slici vremena u kome je živeo Moskovljević, otkriva istorijsku ličnost naučnika koji je prognan iz istorije. Paradoksalno je da su generacije upoznavale bogatstvo ruske književnosti upravo zahvaljujući njemu. Ko pretraži stare školske lektire, utvrdiće da je Moskovljević preveo “Rat i mir”, “Tihi don”, “Očeve i decu”, da je bio najveći i najplodniji srpski prevodilac s ruskog.

Ipak njegovo životno delo nisu bile hiljade stranica prevoda, već Rečnik savremenog srpsko-hrvatskog jezika, prvi poduhvat ove vrste posle Vukovog Rječnika. Kad je 1966. knjiga izašla iz štampe, prvo je dobila nagrade, a onda su partijski inkvizitori procenili da je rečnik isuviše srpski, pa prema tome i nepodoban, pa su presudili da ceo tiraž bude spaljen.

Stari naučnik i borac za pravdu, nije mogao to da preboli i ubrzo je tiho preminuo. Čak ni grobno mesto nije mogao da dobije, već je sahranjen u tastovoj grobnici.

Ove godine, prilikom obeležavanja 200. godišnjice objavljivanja Vukovog Rječnika, na prigodnoj izložbi prikazan je i jedan spaseni primerak Moskovljevićevog dela, ali nije bilo ni reči o autoru.

SVEDOČANSTVA BEZ NAKNADNE PAMETI

INSTITUT za noviju istoriju Srbije za ovogodišnji Sajam knjiga priprema objavljivanje pet tomova Moskovljevićevih dnevnika, koje će sa biografijom činiti izuzetnu celinu i konkurisati za izdavački poduhvat godine.

- Moskovljevićevi dnevnici koje je vodio od 1916. do 1968. su izuzetno svedočanstvo o jednom vremenu kroz sudbinu jednog čoveka. To nisu memoari u kojima autori pokazuju naknadnu pamet, već prvorazredno svedočanstvo - kaže dr Momčilo Isić, koji je uložio desetogodišnji rad u istraživanje i priređivanje dnevnika.


Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Komentari (3)

Dragoljub

29.09.2018. 21:58

Veoma poucan clanak. Moramo da se uljudimo. Sudbina ovog gospodina govori da se nismo mnogo promijenili, a moramo da se promijenimo i budemo obzirniji i humaniji jedni prema drugim, bez obzira na ideoloske razlike. Volio bih da vidim TV-film o zivotu ovog covjeka koji u u meni izaziva duboko postovanje.

Fedor

23.05.2020. 17:26

Često gledam u Moskovljevićev rečnik i divim se njegovom delu. Ali u članku gore čudi me da piše da je originalni rečnik spaljen jer su „partijski inkvizitori procenili da je rečnik isuviše srpski“. Čitao sam ranije kako od strane partijskog sveta uočeno značenje reči „partizan“, pobornik nekog stava, a tek na drugom mestu kao pripadnik oružanog pokreta protiv vlasti. I još nekoliko takvih reči koje nisu veličale tzv. NOB sveta tada na vlasti. A i naslov rečnika nije bio kako u članku piše.