KADA je Galerija “Rima” u Kragujevcu pre četiri godine objavila monografiju o stvaralaštvu srpsko-francuskog slikara, arhitekte i džez pijaniste Đorđa Ivačkovića (1930- 2015), jedan primerak knjige otišao je na adresu pariskog Bobura. Knjigu je primila šef kustosa Kristina Masel (našoj javnosti poznata i kao komesar prošlogodišnjeg Bijenala u Veneciji), a zaintrigirani Ivačkovićevim radovima, u jednom od pet najznačajnijih svetskih muzeja formirali su grupu stručnjaka sa zadatkom da se bolje upoznaju sa njegovim opusom.

- Na čelu tog malog tima bio je Kristijan Brijen, tada načelnik sekcije papira u Boburu, i na našu preporuku stupili su u kontakt sa Ivačkovićevom porodicom, ali i mestima u Parizu i širom Francuske gde bi mogli da vide i ozbiljnije prouče dela ovog umetnika - priča, za “Novosti”, Aleksandar Milojević, vlasnik “Rime”. - Inicijativa galerije “Rima” dovela je do toga da su oni u aprilu 2016. izabrali pet radova i uzeli ih za svoju kolekciju. Prošle godine dobili smo imejl sa fotografijom jednog restauiranog i uramljenog rada, uz obaveštenje da se nadaju kako neće proći mnogo vremena pre nego što će neka od slika biti u njihovoj stalnoj postavci. Za nas i njegovu porodicu to je predstavljalo veliko oduševljenje.


PROČITAJTE JOŠ:
15. Noć muzeja - Vodič kroz svet skrivenih dragulja

Galerije “Rima” je Bobur redovno informisala i o ostalim aktivnostima u vezi sa stvaralaštvom Đorđa Ivačkovića:

- Slali smo im kataloge sa svih izložbi koje smo organizovali, i oni se, uz monografiju, nalaze u njihovoj biblioteci - nastavlja Milojević. - Verovatno je prelomni događaj bila retrospektiva Ivačkovića u Galeriji SANU, koju je otvorio, i tekst za katalog napisao, veliki francuski teoretičar i kritičar Žan-Lik Šalimo. Na jednom francuskom portalu, ova postavka proglašena je za najznačajniji kulturni događaj meseca, iako se dogodila van Francuske, ali oni Ivačkovića smatraju svojim umetnikom. Odluka Centra “Žorž Pompidu” da u svoju zbirku posthumno uvrsti dela ovog umetnika govori da prave vrednosti u jednoj kulturnoj sredini mogu da bez ikakvog pritiska i nameštanja dođu na mesto koje zaslužuju. Sa tačke gledišta onoga gde mi živimo i kako funkcionišemo, to izgleda kao nemoguća misija.

Od prve izložbe u Kragujevcu, čijem otvaranju je Ivačković prisutvovao, Galerija “Rima” se već sedam godina bavi promovisanjem njegovog rada u našoj sredini, a njen vlasnik najavljuje još iznenađenja:


PROČITAJTE JOŠ:
Adresa sudbine naroda

- U stručnim krugovima, institucijama, muzejima, o Ivačkoviću se dosta znalo, ali nije bio prisutan na široj javnoj sceni - dodaje sagovornik. - I on sam nije voleo da se eksponira, nije radio za publiku ili da bi se pokazao i dokazao, već za sebe. Živeo je za svoju umetnost. Njegovo delo je i došlo do tih visina, zato što nije pravio kompromise.

Ivačkovićevi radovi

KOLEKCIONARSKA ŽICA

KAO što je imao osećaj za kvalitet onoga što sam radi, Ivačković je imao i smisla da otkrije nešto što je novo a nije zauzelo čvrste pozicije u savremenoj umetnosti. Imao je tu kolekcionarsku žicu. Iza njega su ostala neka dela važnih umetnika, kakav je bio Žan-Mišel Baskijat, jedan od najznačajnih stvaralaca druge polovine 20. veka, čiji radovi danas dostižu vrtoglave cene na svetskim aukcijama. Njegova dela Ivačković je kupovao dok je još bio mlad i gotovo neafirmisan. Poznato je i da je nekoliko slika naših najeminentnijih stvaralaca, poput Šumanovića, Dobrovića, Konjovića, a kasnije i Dada Đurića, kupovao u Francuskoj i donosio u Srbiju.


BEOGRADSKI PERIOD

TRENUTNO su u beogradskom prostoru “Rime”, u Pariskoj ulici, prvi put kod nas izloženi Ivačkovićevi radovi iz 1961. i 1962, koje je naslikao kod kuće i poneo u Pariz da se s njima predstavi na tamošnjoj sceni.

- Oni su izazvali veliko iznenađenje i pozitivan šok, a zahvaljujući njima bio je izabran da 1965. predstavlja Francusku na Bijenalu mladih u Parizu - objašnjava sagovornik. - Tada su Jugoslaviju predstavljali Vladimir Veličković, Živojin Turinski i Radomir Damnjanović Damnjan, a sa otvaranja je u u Beograd stigla vest da Francusku predstavlja neki Beograđanin Đoka Ivačković. Upravnik MSU Miodrag B. Protić poslao je odmah svoje kustose u Pariz da ga upoznaju i vide šta je on to tamo pokazao.