UMRETI, spavati, možda sanjati - deo je Hamletovog monologa, poslednje predstave u kojoj se Nebojša Glogovac pojavio 13. decembra na sceni matičnog, Jugoslovenskog dramskog pozorišta.

On, koji je toliko puta, u teatru i filmu, ubedljivo odigrao smrt i zbog toga izmamio suze gledalaca u mraku pozorišne ili bioskopske sale, ovog puta otišao je zauvek. Danima se kolege, prijatelji, poštovaoci, srpski i regionalni mediji opraštaju s njim, ali su svi još u neverici. Smrt Nebojše Glogovca nestvarnija je od svih čuda koje je izvodio transformišući se iz lika u lik, a njegov iznenadni odlazak i dalje se čini kao "neproverena glasina"...

Princ glume, kako su ga najčešće nazivali (ne samo zbog uloge danskog kraljevića) svoju "titulu" zaslužio je velikim darom, a pre svega svojim ljudskim osobinama. Sav satkan od zavičajnog, hercegovačkog kamena, bio je stamen u svim svojim ljudskim i umetničkim postulatima.

PROČITAJTE JOŠ - Izrastao u gorostasa

Bez mnogo buke, odbio je neke inostrane, "nepristojne" filmske ponude, držeći do sopstvenog dostojanstva i dostojanstva naroda kojem pripada. Bio je jedan od umetnika koji nikada nisu pravili razliku između beogradske publike i one u unutrašnjosti, nikad ne dozvolivši sebi da nešto "odrađuje" niti da se, kako je govorio, obruka pred ljudima. Radovala su ga nagrade stručne javnosti, a posebno publike:

- Aplauzi su lepa priznanja u pozorištu, a u bioskopu još su lepša. Teže ih je dobiti tokom projekcije filmova, mada sam ih dobio na premijerama "Žene sa slomljenim nosem", "Ubistva s predumišljajem", "Klopke"... Ali, u pozorištu je i tišina posebno priznanje. Kad se predstava završi, a publika spontano, ostane u toj priči još tri-četiri sekunde. Potom grune aplauz, kao pljusak. Dešavalo mi se to posle "Hadersfilda" - sećao se Glogovac.

Odrastao u svešteničkoj porodici, vaspitavan je na nekim neupitnim etičkim principima:

- Religija i cela priča u vezi sa višom silom, kao i biblijski opis svega toga, vrlo je konkretan i tačan recept za to kako biti - čovek. Sve priče, filozofske rasprave, političke razmirice, ratovi, glad za materijalnim dobrima, sve je već ispričano u bibliji i njenim postulatima - rekao nam je u jednom razgovoru, za "Novosti", i dodao: - Tu je postavljena horizontala i vertikala ljudskog bića i zato mi se čini glupo ne uzeti takvu mogućnost u obzir, jedan konkretan i tačan uput za život. Razne savremene dijete, joga i ostalo, već je sadržano u postu i molitvi.

PROČITAJTE JOŠ -PRIČA NEBOJŠE GLOGOVCA: Sve moje pseće ljubavi

Sve to treba samo prihvatiti na zdrav i normalan način, bez fanatizma, ali uvideti opipljivu potporu za život. Meni to liči na lagani osmeh, taj delić slepe vere koji govori da će biti dobro ako dobro činimo.

S tim laganim osmehom, radosnim i setnim u isti mah, uprkos našoj neverici preselio se u večnost. U nekom nebeskom timu, izvesno, dobiće ulogu koju je igrao celoga života - plejmejkera...


OZBILjNA DILEMA

ZA samo dve glumačke decenije, Glogovac je ostvario toliko značajnih uloga koliko ne bi stalo u nečija tri umetnička života. Nažalost, nećemo nikada saznati šta je sve još mogao da odigra...

Ne tako davno, gotovo istovremeno, ostvario je tri velika, sasvim različita projekta. Predstavu "Hamlet" u JDP, seriju "Ubice mog oca" i film " Ustav Republike Hrvatske".

- Nikada intenzivniji period u životu nisam imao. Sve tri uloge su me ispunile: dve su mi bile jasne i predstavljale ozbiljan glumački kolač koji mogu da pojedem, dok mi je Hamlet bio ozbiljna dilema.


(Kraj)