DRAŠKO REĐEP(Novi Sad)

1. "IZGLEDAM, DAKLE NISAM"

Nenad Šaponja ("Prometej")

2. "SALON MRTVIH PRINCEZA"

Bojan Bosiljčić ("Laguna")

3. "ITAKE"

Irena Deretić, Vesna Pešić ("Pešić i sinovi")

4. "VOZOVI, SNOVI I SEĆANjA"

Gordana Vlahović ("Agora")

5. "POVRATAK PRIČI"

Marko Nedić ("Akademska knjiga")

PROČITAJTE I:Politički ugao književnosti

Nije ovo povratak pesnika visoko postavljene misaone osmatračnice našeg osrednjeg

vremena, nego promišljeno, uzbudljivo putovanje po sebi, upitno i neupitno u isti mah. Skidajući masku i sa vlastite sudbine, N. Šaponja je učesnik pokreta otpora protiv svih i svakojakih oblika našeg ponašanja. I naše banalnosti. Bosiljčićeva proza, ovladavši dijalogom kao jedinom istinom našeg okruženja, poseduje elemente zvučne halucinacije. Kao da sanjamo udvoje, ali u prisustvu trećeg bića: one fatalne akustične gitare koja isto napominje prolaznost. "Itake", koje u četiri ruke potpisuju I. Deretić i V. Pešić, nalik su na palimpsest. Kavafi se vidljivo pomalja u ambijentu gde se - recimo - raspravlja o tome da li je Odisej, mudar i bistrook, filozof ili nije. Neponovljiv putopis zainteresovan pre svega sudbinom Itake, neprolazne imenice vanvremenskih tokova. G. Vlahović je napisala melanholičnu odu poslednjoj romantici prošlovekovnih putovanja, vozovima. Kao i svaka iluzija, pokretljivi svet sporih naših mirisa, ljubavi, nestajanja, kao da su u isti mah blizu i sasvim, sasvim daleko. M. Nedić, najpouzdaniji tumač razvoja moderne srpske proze, sa dobro overenim pamćenjem na Rastka Petrovića kao neporočnim magom kretanja masa i telesne inteligencije, do danas, ostaje svedok, sve radoznaliji i smeliji. Nedić je uvek razložno na tragu pouzdanog suda, nikada presude.


ČASLAV NIKOLIĆ (Kragujevac)

1. "DOLINA PLISTOS"

Dejan Ilić (NB "Stefan Prvovenčani")

2. "IZ SREĆNE REPUBLIKE"

Petar Matović (KC Novog Sada)

3. "KAD KUĆE NISMO ZAKLjUČAVALI"

Aleksandar B. Laković (Građanski forum)

4. "MOZGANjANjA"

Marko Miljković (NB "Vuk Karadžić")

5. "SUPERMEN JE BARBIKA"

Srđan Čeperković (Take it or Leave it Records)

U knjizi pesama D. Ilića putovanje u Grčku razgranava se u bogato, raznosmerno

asocijativno kretanje po tragovima književnosti, istorije, mitologije, kulture. Putovati znači i neprekidno se pitati o tome "kad dođemo tamo, šta ćemo videti, koje sada?" Isprva sva u impulsima urbanih ritmova saobraćajnica, a onda sve usporenija, u razgovoru sa sobom, sa putokazima Šmemana, Rastka, Crnjanskog, Brodskog, Česlava Miloša, knjiga pesama P. Matovića ocrtava mudrog subjekta, koji zna da sivilo ima toplinu. Sučeljavajući različita vremena, ovaj roman-album A. Lakovića progovara o autorovom zavičaju, a pri tome otkriva više od toga: naše pretke, prijatelje, predmete, okolnosti, naše unutarnje daljine.

Zbirka aforizama i poslovica M. Miljkovića je prva knjiga ovog autora. Ipak, precizni uvidi u čudovišnost savremenog života u Srbiji, visprena jezička rešenja, spretno transformisanje oblika komičnosti i humora, neki su tragovi zrelog iskustva mišljenja i satiričnog izražavanja. Sagledana u stihovima S. Čeperkovića kao Hermana Šterna - povezivanjem i razigravanjem najraznovrsnijih referenci kulture i književnog nasleđa, rasklapanjem svakodnevice i spajanjem njenih čestica u urnebesne kolaže, i naša sumorna stvarnost može izgledati kao makar šta.


JELENA S. MLADENOVIĆ (Niš)

1. "IZ SREĆNE REPUBLIKE"

Petar Matović (KC Novog Sada)

2. "DOLINA PLISTOS"

Dejan Ilić (NB "Stefan Prvovenčani")

3. "LUZITANIJA"

Dejan Atanacković ("Besna kobila")

4. "PROLEĆE SE NA PUT SPREMA"

Bojan Krivokapić (Red boh)

5. "KNjIGA O KAMIJU"

Jasmina Ahmetagić ("Dereta")

Pesnička zbirka P. Matovića je poezija snažnog lirizma, koji jezički i tematski drži

korak sa savremenom stvarnošću. To je poezija osvešćenog pojedinca, angažovana po meri istinskog intelektualca koji se pita i odgovore naslućuje u uspostavljanju harmonija između ponovo proživljenih trenutaka. Utišanim tonom, ali pregnantnim emocijama D. Ilić ispisuje zbirku putopisnog dijaloga kulture, istorije, mita i aktuelnog turističkog konzumerizma, ne bi li još jednom ukazao na problem neugasle težnje subjekta da se konstituiše u odlascima.

Roman D. Atanackovića priča utopijsku priču s namerom da relativizuje istoriju, uzdrma oveštalu opoziciju između razuma i ludila, a sve to u jednom heterotopijskom prostoru duševne bolnice, i to u ratnim okolnostima. Prvi roman B. Krivokapića, u polifonom i fragmentarnom preplitanju glasova različitih tipova margine, kazuje kako se u malim pričama odražavaju velike priče poput fašizma i antifašističke borbe iz prošlosti, ali i iz naše sadašnjice. J. Ahmetagić, nastavlja svoja čitanja klasika, zadržavajući se i na manje poznatim Kamijevim delima i tumačeći odnos između izgovorenog i prećutanog, individualnosti i solidarnosti, u okviru etičkih perspektiva antiesencijalističke misli ovog pisca.


MILOMIR GAVRILOVIĆ (Beograd)

1. "VOLFRAM"

Bojan Vasić ("Kontrast")

2. "ZEMLjA 2.0"

Ana Marija Grbić ("Arete")

3. "UPIJANjE"

Jana Aleksić (NB "Stefan Prvovenčani")

4. "GLIB"

Slađan Milošević ("Kairos")

5. "ŠRAPNELI: PEJZAŽI OD BARUTA"

Danilo Lučić ("Areta")

Zbirku pesama B. Vasića određuje senzibilitet subjekta koji pokušava da pronikne u prostor gotovo obrisanih granica između prirode i detronizovane civilizacije. Junake poeme A. M. Grbić određuje potraga za identitetom kroz nesmisleno postojanje u bezličnoj svakodnevici društva opterećenog istorijskim, socijalnim i postratnim bremenom. Pesme J. Aleksić tematizuju međuprostor autopoetičkog i hipertekstualnog, svakodnevice kojom se premerava svevremenost, i nameta grada i savremenog društva. Iako se u zbirci pesama S. Miloševića govori o zaglibljenosti i u društvene okvire i u samoga sebe, sliku sveta nikada ne napušta vitalistička potreba da se progovori o vrednosti života. Negde na granici opasnosti logoreje, ciničnog stava preko kojeg se lirski subjekti podsmevaju i sami sebi i čitaocu i svetu oko njih, i potrebe da pisanje poezije ipak ima (bilo kakav) smisao ispisana je zbirka pesama D. Lučića.