DNEVNIK ZABLUDA: Inostrani rušitelji

Blok nekadašnje ambasade SAD koji se nalazio između beogradskih ulica Kneza Miloša, Sarajevske i Vojvode Milenka, ovih dana prima novi izgled. Na tom prostoru strani investitor gradi luksuzni stambeni kompleks. Kada su izraelske kompanije “Josi Avrahami” i “Almogim hodings” najavile rušenje kompleksa ambasade, objavljeno je da će poštovati arhitektonsku vrednost ovog prostora koji uživa zakonom definisanu zaštitu kao deo istorijske celine “Stari Beograd”. Na zaprepašćenje građana, celokupan kompleks istorijski vrednih palata na frontu Ulice kneza Miloša, sa čuvenom vilom koju je projektovao Jovan Simeonović, preko noći i bez objašnjenja je srušen!?

U Ulici kneza Miloša nedaleko od nekadašnje ambasade SAD, za potrebe gradnje nove ambasade Nemačke srušena je arhitektonski izuzetno vredna zgrada čuvenog beogradskog arhitekte Bogdana Ignjatovića. Arhitektonsku struku iznenadio je neverovatan ignorantski odnos investitora - nemačkog Ministarstva spoljnih poslova - koje se potcenjivački oglušilo da odgovori na apele za sačuvanje Ignjatovićevog arhitektonskog dragulja, pa čak i da predstavi javnosti novo arhitektonsko rešenje. Danas se na tom mestu gradi bleda, arhitektonski loša, bezvredna zgrada.

PROČITAJTE JOŠ: DNEVNIK ZABLUDA: Kolonizacija u kulturi

Nedaleko u istoj ulici, srušen je još jedan biser arhitekture Beograda: zgrada Saveznog ministarstva unutrašnjih poslova, poznatog slovenačkog arhitekte Ludviga Tomorija. Bez poštovanja vrednog arhitektonskog nasleđa, izraelska kompanija “AFI Jurop” tu gradi monstruozan, nehuman kompleks - tri stambeno-poslovne kule gigantskih razmera - poznat po popularnom nazivu “Tri prsta”. Projekat ne sadrži bilo kakav respekt prema urbanističkom istorijskom nasleđu grada. Zajedno sa prethodna dva, ovaj kompleks je definitivno uništio istorijski vrednu ambijentalnu celinu poslednje beogradske avenije i pretvorio je u arhitektonsko vašarište opskurnih interesa stranaca, bez ikakvog sluha za kulturne vrednosti naše prestonice. Ali ovaj obrazac rušenja kulturnih dobara nije nov.

Kada je 1989. francuski biznismen poreklom iz Hrvatske Boris Vukobrat kupio vilu s kraja 19. veka na uglu beogradskih ulica Dobračine i Simine, susreo se sa problemom. Nadzidana 1927. po planu Đure Bajalovića, bila je na spisku spomenika kulture, a rekonstrukcija je uslovljena vraćanjem objekta u izvorno stanje, što mu nije odgovaralo. Ruiniranu usled decenijske neupotrebe, ruševinu su naselili beskućnici i narkomani. Nakon što je objekat izgoreo u požaru 2007, vlasniku je dozvoljena gradnja prema izmenjenim uslovima zaštite. Ubrzo, nikla je nova, obnovljena “vila”, sa rogobatno dograđenim aneksom - neprikladnom staklenom višespratnom kulom. Po istom “receptu”, tada su “rekonstruisane” brojne stare palate u centru grada tako što su dograđene bezidejnim i istorijskom jezgru grada neprimerenim monstruoznim aneksima.