RADIVOJE MIKIĆ (Beograd)

1. "OD OBA DO HUANGPUA" Ljubomir Simović ("Tanesi")

2. "BOL" Miroslav Maksimović ("Čigoja")

3. "POHVALA NESAVREMENOSTI" Milo Lompar ("Laguna")

4. "VELIKO DOBA: ISTORIJA RAZVITKA DRAME U SRPSKOJ KNjIŽEVNOSTI" 18. I 19. VEKA" Zorica Nestorović ("Klet")

5. "PUT KA USPRAVNOJ ZEMLjI" Dragan Hamović (Institut za književnost i umetnost)


Opisujući svoja putovanja u Rusiju i Kinu, Lj. Simović je gradio moderni putopisni tekst u kome podjednako važnu ulogu imaju i ono što putopisac vidi i duhovno-istorijska podloga na koju on projektuje svoja zapažanja nastojeći da pokaže odraz viđenog u čoveku iz druge kulture. Četrnaest soneta koji čine knjigu M. Maksimovića su najpre postavljeni na podlogu koju oblikuje putopisno-dokumentarni tekst "Miostrah: tragom predaka" a potom pretvoreni u potresno umetničko svedočanstvo o jednom važnom trenutku iz porodične i nacionalne istorije. Tako je i postalo moguće da sonet ne bude poprište pesnikovog artizma već rezultat nastojanja da se poeziji vrati moć da svedoči o onome što je duboko tragično. Knjiga M. Lompara je vrlo neobičan spoj putopisa, eseja, moralističke rasprave u čijem su središtu i kulturno nasleđe i aktuelna borba za zasnivanje prostora u kome će biti moguće ono što je autentično.

Knjiga Z. Nestorović je jedna vrsta sinteze njenih književno-istorijskih uvida u evoluciju drame u srpskoj književnosti. Pisana sa onom vrstom pouzdanosti koju donosi duboko poznavanje predmeta, to je od onih knjiga na koje se dugo čeka i koje se sa radošću primaju. D. Hamović je polazeći od pitanja vezanih za tumačenje sasvim određenih tematskih tokova u našoj savremenoj poeziji, došao u priliku da mirno i utemeljeno raspravlja o vrlo složenim pitanjima našeg duhovnog i istorijsko-književnog identiteta.

ZORAN M. MANDIĆ (Sombor)

1. "OLTAR U PLANINI" Nedeljko Bogdanović ("Haemimontana")

2. "HRONIKA SUMNjE" Vladislav Bajac ("Geopoetika")

3. "ARZAMAS" Ivana Dimić ("Laguna")

4. "POGREŠNO"Đorđe D. Sibinović ("Agora")

5. "TAJNE PRIČE"Mirjana Novaković ("Laguna")


U ovom predlogu opredelio sam se za knjige koje, po mom uverenju, sugestivno pronose kritički duh onog književnog adrenalina koji poetički moćno distonira u meditivnom kompleksu priče kao žanrovske osnove romana, ali i smešnih "pozajmica" koje od njih uzimaju poezije sve brojnijih književnih autsajdera, nespretnjakovića i luzera. Na vrhu ovog predloga je izvanredno pesničko ostvarenje N. Bogdanovića, kao čudesno opojna lirika o mitovima saznanja, nada i namera koje "kvare" i najdivnije postavke redova opozitnih pojava: svanuće-smrknuće, cvetanje-zrenje, ili oblačenje-razvedravanje.

A, usred tih mitova Bogdanoviću još uspeva da uzvikne: "Nije lepo umreti od jasnoće". Tom uzviku pridružuju se ideje koje u svojim romanima nude: V. Bajac, I. Dimić i Đ. Sibinović, oblikujući ih u figurama priča o: sumnji, krizi identiteta, osami, socijalnoj, emocionalnoj, ontološkoj i egzistencijalnoj izgubljenosti, otuđenosti, bolesti ili smrti majke. Rečju, mala "zajednica" ovih knjiga, kao da uzdižu mit priča M. Novaković, koja u njihovom žanrovskom miksu vešto ukršta različita rodovska usmerenja, pa i hronike sumnje do onoga što je samo po sebi pogrešno.

NEBOJŠA LAZIĆ (Beograd)

1. "KAD SE UŽELIŠ SMEDEREVA" Tomislav Stevanović (UKS)

2. "SMRT ZA PONETI" Zoran S. Nikolić ("Laguna")

3. "ĆUTANjE IZ GORE" Mirko Demić ("Agora")

4. "DALEKO OD JOHANESBURGA" Spasoje Joksimović (Centar za kulturu Plužine)

5. "FENIKSOVIM PEROM" Zoran Nedeljković ("Alfeus art")


Plemenita, ponekad blago ironična, ljubav prema rodnom gradu kojom su natopljene stranice knjige T. Stevanovića poziva sve i svakoga da pronađu svoje Smederevo. Smrt kao pokretački motiv nije novina u književnosti, ali je Z. S. Nikolić uspeo da ga obradi na takav način da je njegov prvi roman istinsko osveženje notorno logoreične romaneskne scene poslednjih godina. Pišući neprestano o smrti, autor ustrajno progovara o životu. Najnoviji roman M. Demića poslednji je tom petoknjižja koje tematizuje složene hrvatsko-srpsko odnose u piščevom rodnom kraju.

Istančani jezik pisca i njegov brižljivo tražen i nađen narativni postupak, odvaja i uzdiže ovo delo u odnosu na većinu ovogodišnjih romana. Naziv zbirke S. Joksimovića ujedno je i lajtmotiv koji srećemo na najneočekivanijim mestima u brojnim pesmama. Knjiga spaja naizgled nespojivo u čvrst savez uzvišene poezije, onom kojom zvoni i peva život sam. U knjizi pesama Z. Nedeljković produbljuje motive, dodaje nove simbole, pojačava metafore i, uopšte uzev, izoštrenijom poetskom svetlošću obasjava poetiku prethodne knjige "Šaptač".

JELENA S. MLADENOVIĆ (Niš)

1. "THE CLASH" Dragan Bošković (Kulturni centar Novog Sada)

2. "PRELAZNO DOBA" Srđan Gagić ("Treći trg")

3. "KOWLOON" Anja Marković ("Kontrast")

4. "ANDRIĆEVA LESTVICA UŽASA" Svetislav Basara ("Laguna")

5. "ESTETIKA U DOBA ANTIUMETNOSTI" Sreten Petrović ("Dereta")


Knjiga D. Boškovića vraća poeziju u njenu prapostojbinu, u domen izvođačkog, insistirajući na ritmu i muzici stiha kao poetskoj biti. Rokenrol ovde ne funkcioniše samo ikonički, već se koristi snaga njegove subverzivnosti, neposrednosti i samosvojnog glasa. Granice poetskog iskustva pomeraju i dva mlada pesnika rođena iste godine. Prelazno vreme u knjizi S. Gagića i ukinuto mesto oblikovano u sugestivnim, gotovo nadrealističkim, pesničkim slikama u knjizi A. Marković, lako se mogu ukrstiti. Tehnikom dvostruko posredovanog pripovedača S. Basara nastavlja preispitivanje naših (nad)nacionalnih mitova.

Lucidno i oštro pero koje nije poštedelo ni autora samog, izaziva kako širu čitalačku publiku, tako i onu kritičarsku koja je pozvana da sudi, da se pomeri iz svojih ušuškanih čitalačkih fotelja. Knjiga S. Petrovića pruža moguće odgovore na pitanje kuda ide umetnost danas. Šta sa umetnošću u doba krize estetskog, u haosu sistema vrednosti, ali i šta sa posrnulom umetnošću, kičom i šundom, pokušava da otkrije tekst koji se kritički i polemički osvrće na savremeno stanje u umetnosti i estetici.