BERTA: moja atletska valkiri devojka. Sva energija mi se utrošila u tom svakodnevnom rvanju i gimnastičnom nadmetanju sa njom... Biće teško se od Berte oprostiti. ... presekao oštrim nožem - i velikim bolom sve veze sa Bertom jako je već bila prirasla uz mene - operacija teška baš opasna po život, ali moralo je biti...

Naš slavni umetnik Paja Jovanović (1859 -1957) ovako je u svojim nikad objavljenim sećanjima, koje je zajedno sa legatom zaveštao Muzeju grada Beograda, pisao o devojci koju je voleo dok je kao mlad slikar živeo u Minhenu. Ti zapisi bili su trag kustosu ovog muzeja Danijeli Vanušić, da posle čitavog veka otkrije kako je upravo Berta žena na njegovoj slici "Akt pred ogledalom". Ovo delo iz privatne zbirke jednog beogradskog kolekcionara, premijerno prikazano u javnosti u Galeriji SANU, na velikoj retrospektivi povodom 150 godina od rođenja slikara, prvi put se sada ekskluzivno izlaže u Muzeju Paje Jovanovića.

- Želja svakog istraživača je da bude u prilici da otkrije nešto potpuno novo i nepoznato - kaže Danijela Vanušić za "Novosti". - Pored primeraka "Memoara" Jovanović je u Legatu ostavio i jedinstvene beleške, napisane na nepovezanim blok-listovima, u kojima pominje svoju veliku minhensku ljubav - Bertu, a svi podaci do kojih smo došli uklopili su se 2009. godine, kada je slika prvi put izložena u Beogradu. Tada je postalo jasno da nije reč samo o izuzetnom aktu, već i jednoj epizodi iz privatnog umetnikovog života.

SOBA MAJSTORA SLIKA "Akt pred ogledalom (Gola Berta)" biće izložena u Muzeju Paje Jovanovića do 22. septembra. Ovaj muzej nastao je iz Jovanovićevog legata koji sadrži više od 800 predmeta. Slavni umetnik je želeo da Beogradu ostavi, kako je govorio "ono što bi vredelo čuvati" od njegovog rada i alata, kako bi se napravio jedan atelje, soba majstora. Muzej grada Beograda je tu želju ostvario 1970, a dve godine potom njegova ostavština je dopunjena poklonom umetnikove supruge Hermine - Muni Dauber, koja je poklonila još 11 Pajinih slika.

Rezultate svojih istraživanja Vanušićeva je objavila u studiji "Između privatne i javne biografije, Slika Gola Berta pred ogledalom". Nastanak dela ona locira u vreme kada je umetnik dobio porudžbinu od patrijarha Brankovića da uradi jedno od svojih najslavnijih dela "Seobu Srba":

- Paja tada nije ispuštao četkicu iz ruke, što dovodi do jedinstvenog zaključka da je tokom 1895. zauvek napustio Minhen i - Bertu, verovatno ne u vreme prvog odlaska po patrijarhovom pozivu, kako to navodi u memoarima, ali sigurno pre početka rada na "Seobi", znači krajem te godine, čime započinje nova faza u njegovom životu i radu.

Sliku kojoj je aktuelno izlaganje u muzeju sa umetnikovim imenom, tek treće pojavljivanje u javnosti u sto proteklih godina, Jovanović je preneo u svoj potonji bečki atelje, gde je plenila goste. Tu je bila osam godina, pre nego što će preći u vlasništvo Jožefa Gorupa. Ovaj akt Jovanović nikada nije uvrstio ni u jednu svoju postavku, a Danijela Vanušić se u svojoj studiji bavila i složenošću odnosa umetnik - delo - model.

- Dejstvo i intenzitet čulne i temperamentne ljubavi koje je na Paju ostavila njegova atletska valkira "rascvetane ženstvenosti" učinile su da je on, svestan moći Erosa, ali i njegove prolaznosti i površnosti, spasi od zaborava, dajući joj svoj lični zapis u vremenu - tvrdi kustoskinja Muzeja grada Beograda. - Zbog toga se odlučuje da Bertin lik uklopi u formalnu strukturu poznatog likovnog žanra, akta u enterijeru, čime postaje vizuelno svedočanstvo čulne lepote jedne žene i erotskog doživljaja umetnika.