Đavolski dodir snova

I PET vekova posle smrti, Hijeronimus Boš (rođen oko 1450, umro 1516) i dalje je enigma i izazov, kako svojom nedokučivom biografijom, tako i čudesnim opusom snolikih vizija.

U čast ovog velikog holandskog renesansnog majstora, koga je Karl Gustav Jung nazvao “gospodarem monstruma” i smatrao da je upravo on bio taj koji je otkrio nesvesno u ljudskom biću, upriličena je nedavno velika retrospektiva “Vizije genija” u Hertogenbošu, gde je rođen i proveo najveći deo svog veka, a pre nekoliko dana svetsku premijeru imao je i film Pitera van Hujstea “Hijeronimus Boš: Dodir đavola”.

U ovom dokumentarnom ostvarenju, grupa eminentnih stručnjaka, predvođena istoričarem Matijsom Ilskinom, gotovo detektivski, uz pomoć najsavremenijih tehnologija, analizira dela sa ove izložbe i iz različitih muzeja širom sveta, kako bi utvrdila njihovu verodostojnost. Od četrdesetak radova koji se danas pripisuju Bošu, naime, samo je sedam s njegovim potpisom.

Iza slikara čije su preokupacije bili greh i kazna koja ga stiže, nije ostalo nikakvih pisanih dokumanta, pisama ili dnevnika. Ne može se utvrditi ni tačan datum njegovog rođenja, mada se zna da su mu deda Jan van Aken, kao i četvorica stričeva, bili slikari, dok mu je otac Antonius bio umetnički savetnik Bratstva svete device, kome je pripadao i Hijeronimus. Osim podataka iz poreskih knjiga ovoga bratstva i zapisa da je bio ugledan umetnik koji je primao i goste iz inostranstva, ne postoje tragovi karakteru i ličnosti, niti o njegovom shvatanju umetnosti.

Dodatnu misteriju, kada je u pitanju zaostavština, stvara i činjenica da su neka od dela nastajala u njegovoj umetničkoj radionici i sa sigurnošću se ne može tvrditi koja od njih su rađena rukom majstora nadrealnih predstava biblijskog raja i pakla. Uz pomoć rendgenskih snimaka i kompjutera, stručnjaci u Van Hujsteovom filmu pokušavaju da razveju bar deo tajni. Kamera beleži kako iz mraka vekova, ispod ulja “izranjaju” skice. Skenirane su i korekcije koje je umetnik unosio u poslednjem momentu, i prati se i autentičan potez njegove četkice.

Tragajući za “dodirom đavola”, ekipa ovog filmskog eksperimenta obrela se u Madridu, Veneciji, Njujorku, Berlinu, Roterdamu, Antverpenu, a najveće iznenađenje sačekalo ih je u Kanzasu. Ispitujući sliku manjih dimenzija “Iskušenja Svetog Antonija”, u Umetničkom muzeju Nelson-Atkins u Kanzas Sitiju, za koju se do sada verovalo da je nastala u Bošovoj radionici, stručnjaci su pronašli dokaze da je posredi - original.

Pored toga što se veći deo ovog filma bavi onim golim okom nevidljivim stranama remek-dela, na velikom ekranu otkrivaju se i uveličavaju i oni sitni detalji Bošovih radova koje je teško uočiti, čak i kada stojite ispred slike. Istovremeno, stručnjaci analiziraju i mesto koje mistični Holanđanin ima u istoriji umetnosti, kao i njegov uticaj na autore nadrealizma.

RESTAURIRAN “ZAGROBNI ŽIVOT”

Povodom pet vekova od Bošove smrti, restaurirane su i četiri table kompozicije “Vizije zagrobnog života”, koja je deo stalne postavke Muzeja palate Grimini u Veneciji. Ovo delo pozajmljeno je za obe ovogodišnje retrospektive - holandsku i špansku. Od velikih svetskih muzeja njegovim slikama mogu da se pohvale i pariski Luvr (“Lađa sa ludacima”) i bečka Akademija likovnih umetnosti (“Strašni sud”).

OSAM ORIGINALA U ŠPANIJI

Među svetskim muzejima, najviše značajnih Bošovih dela ima madridski Prado. Tu se čuva i njegov najslavniji triptih “Vrt uživanja”, koji nisu želeli da ustupe za jubilarnu retrospektivu u Hertogenbošu, smatrajući ga svojom “Mona Lizom”. Ali su stručnjaci, čiji rad prati Van Hujsteov film, analazirali “Triptih kola sena”, takođe vlasništvo ovog muzeja, kod koga je i slika “Vađenje kamena ludosti”. U poslednjih 400 godina, osam Bošovih originala, među kojima je “Sedam smrtnih grehova” iz kraljevske palate Eskorijal, nije napuštalo Španiju, a svi su trenutno izloženi u Pradu. Postavka upriličena upravo povodom pet vekova od umetnikove smrti trajaće do sredine septembra.