SVEČANO otvaranje legata Karla Maldena u Jugoslovenskoj kinoteci, jednog od najvećih holivudskih glumaca, oskarovca koji je rođen kao Mladen Sekulović (1912-2009), bilo je juče kulturni događaj. Zaostavštinu velikana kome se divila Amerika predala je njegova unuka Emili Dorner, a tu inicijativu pokrenuo je Den Tana, naš producent koji decenijama živi u Americi, i njegov veliki prijatelj.

Važnost ovog događaja za našu filmsku umetnost, ali i za čitavu srpsku kulturu, potvrdile su i reči Ivana Tasovca, ministra kulture, Gorana Paskaljevića, jedinog našeg reditelja koji je sarađivao sa Maldenom i Jugoslava Pantelića, direktora Kinoteke.

Kako je istakao Tasovac, kada god pogleda neko od remek-dela u kojima je Malden igrao, neizbežna asocijacija mu je snaga volje.

- Ako pogledamo i život i karijeru velikog glumca, videćemo da je prošao put od odrastanja u emigrantskoj porodici, napornog rada u čeličani, preko uspešne karijere na Brodveju, pa sve do Oskara i statusa jednog od simbola "zlatnog doba" Holivuda. Ono što ga je činilo još većim je to što nikada nije zaboravio svoje korene i što je uvek i svuda sa ponosom isticao svoje srpsko poreklo - rekao je Tasovac.

Po rečima Den Tane, Marlon Brando je za Maldena tvrdio da je bolji glumac od njega, i da je jedan od najvećih u Holivudu.

- Pre mesec i po dana uspeo sam da ubedim njegovu suprugu Monu i kćerke da neke od ličnih stvari Maldena ustupe Kinoteci. One su to prihvatile znajući koliko mu je značila Srbija, iako je rođen u Americi, u Čikagu, od oca Petra Sekulovića, emigranta iz Bileće, i majke Marije, Čehinje. Karl je u duši bio Srbin, a u umetnosti jedan od najvećih ambasadora Srbije - ono što je Tesla u nauci, a Novak Đoković u tenisu.

"Suton" Gorana Paskaljevića bio je jedini srpski film u kojem je Malden igrao, i to je bio njegov prvi dolazak u Jugoslaviju. Kako Paskaljević kaže, za "Novosti", mnogo godina posle tog filma i dalje su bili u kontaktu.

- Kad sam ga upoznao u Americi, proveli smo nekoliko večeri zajedno, kojima je prisustvovao i Majkl Daglas. On je sa Maldenom igrao u vrlo popularnoj seriji "Ulice San Franciska". Daglas je tada bio na početku karijere, i Karla je doživljavao kao oca, što je na mene ostavilo najjači utisak. Kad smo snimali "Suton", i mi smo, cela ekipa, počeli da ga doživljavamo kao očinsku figuru - kaže Paskaljević, uz podsećanje da je imao veliku tremu što radi sa takvom zvezdom.

- Karl je bio veličanstven glumac, ovenčan svim mogućim nagradama, ali i veliki čovek. Jednostavan, dostojanstven, uvek spreman da svima pomogne. Imao je želju da poseti Bileću, rodno mesto svog oca, ali i njegovo, kako je govorio, i bio je presrećan kad se vratio. Bili smo zajedno na premijeri "Sutona" u Njujorku, a oduševio me je kada mi se javio posle deset godina. Tada sam živeo u Briselu, a Karl je stigao u Belgiju sa suprugom, na veliki festival u Gentu, gde je bio predsednik žirija. Pozvao me je da dođem da se vidimo, i taj susret nikada nisam zaboravio - ističe Paskaljević.


ZVEZDA SA BEVERLI HILSA

U KINOTEKU su stigli zvezda Karla Maldena kakva se nalazi na Beverli Hilsu, šešir iz serije "Ulice San Franciska", brojne nagrade, pisma od Džordža Buša starijeg, Žakline Kenedi. Tu su i dva srpska priznanja - Orden Svetog Save prvog stepena i odlikovanje predsednika Srbije i Crne Gore iz 2007. U Kinoteci su i portreti i fotografije njegove porodice, autobiografska knjiga, inicijativa kojom je tražio da na poštanskim markama budu likovi Džemsa Dina i Merilin Monro. Iduće godine, kako je objavila unuka Emili Dorner, stiže i Oskar, koji je dobio za epizodu u filmu "Tramvaj zvani želja", kao i pisma koja mu je pisao Brando.

TAMO DALEKO

UNUKA Karla Maldena, Emili Dorner, kaže da je počastvovana i presrećna što je u Beogradu.

- Sigurna sam da bi moj deda bio vrlo ponosan što sam u Srbiji. On se ponosio svojim poreklom. Svakog avgusta organizovao je srpski piknik za porodicu i prijatelje, kada nam je pevao pesmu "Tamo daleko". Bio je divna osoba - njegova harizma koju je imao na filmu bila je prirodna.