Zagonetna bogorodica iz Benkovca

Dragana Matović

16. 02. 2016. u 14:00

Загонетна богородица из Бенковца

Crkva svetog Jovana u Benkovcu

Da li se u Muzeju SPC nalazi delo slavnog majstora El Greka koje je iz Hrvatske doneto tokom ratnog vihora 90-ih. Sve se zasniva samo na pretpostavci jednog srpskog stručnjaka za srednjovekovnu umetnost

IKONA Bogorodice sa Hristom koja je iz Crkve svetog Jovana u Benkovcu tokom ratnog vihora devedesetih preneta u Srbiju i spasena od uništenja postala je ovih dana tema hrvatskih medija. Razlog njihovog interesovanja je tvrdnja Milorada Savića, nekadašnjeg kustosa benkovačkog muzeja, da je to delo velikog majstora slikarstva El Greka. Dok je za srpski narod ova ikona svetinja, koju su kao relikviju, kao i u svim progonima, poneli u zavežljaju, u Hrvatskoj nikome do nje nije bilo stalo, sve dok nije nagovešteno da je njen autor možda El Greko.

Savić je, inače, učestvovao u spasavanju kulturno-istorijskog i crkvenog blaga srskog naroda u Slavoniji, a tek ovih dana je pisao o ikoni koja se sada nalazi u Muzeju Srpske pravoslavne crkve u Beogradu. Oslanjajući se na zaista neistraženu priču, Hrvati su ekspresno zatražili da se ikona vrati u njihovu zemlju. Pozvali su se na sporazum o preuzimanju umetničke baštine, koja je tokom potonjeg ratnog vihora sa egzodusom naroda preneta u Srbiju, kako ne bi zauvek ostala zarobljena ili spaljena u državi koja u to vreme Srbe nije želela. Iako je u sporazumu jasno navedeno da će odneto kulturno blago biti vraćeno tek kad se obnovi svetinja iz koje je odneto, a Crkva svetog Jovana u Benkovcu čeka obnovu, u tamošnjoj štampi se spekuliše da bi ovu ikonu trebalo "vratiti" u manastir Krka, u kome nikad nije bila!

Savićeva tvrdnja je prihvaćena u tamošnjoj javnosti kao apsolutna istina, iako se stručna javnost, ni srpska a ni svetska, nije ozbiljno bavila ovim radom. Sve je zasnivano na pretpostavci jednog, doduše velikog srpskog poznavaoca srednjovekovne umetnosti. Istoričarka umetnosti Anika Skovran, prva je i zasada jedina dovela u vezu benkovačku Bogorodicu sa Hristom i El Greka. Svoju analizu objavila je u Zborniku Narodnog muzeja još 1997. godine i taj tekst, naslovljen "Dve ikone dva slavna Krićanina" prošao je gotovo nezapaženo. Iako je reč o velikom umetniku, ekspertiza kojom bi se dokazalo autorstvo - nije urađena. Kako saznajemo, ikona iz Benkovca se ne pominje ni u jednom popisu El Grekovih dela.

- Pomalo sam skeptičan da je ikonu iz Benkovca naslikao El Greko, ali stručnjaci za taj period i njegovo stvaralaštvo trebalo bi da daju poslednju reč. Moj lični stav je da ništa ne treba da vratimo u Hrvatsku, ali ako moja crkva veruje da treba vratiti blago naše kulture onima koji su ga palili, pa neka to uradi - kaže istoričar umetnosti Nikola Kusovac, koji je tokom devedesetih učestvovao u spasavanju srpskog kulturnog nasleđa iz Hrvatske.

Ikona sa likom Bogorodice sa Hristom godinama je oštećena čamila u oltaru crkve u Benkovcu.

- Početkom rata sklonjena je sa još 170 ovdašnjih ikona iz crkava. U tome sam i ja učestvovao, jer sam želeo da sačuvam srpsku kulturu - navodi Savić.

Već 1992. našla se u Narodnom muzeju u Beogradu i ubrzo je prikazana na izložbi sa 118 ikona iz crkava Ravnih kotara. Ikonu je nešto kasnije restaurirao Radovan Piljak, konzervator Narodnog muzeja u Beogradu.

- Kada su je doneli, bila je gotovo crna. Likovi su se tek nazirali - seća se Piljak. - Na njoj su bile naslage koje su se taložile kroz vreme, od nastanka do restauracije. Pre poslednje restauracije, pretrpela je nekoliko čišćenja uljem iz kandila. Trebalo je odvojiti prljavi sloj od bojenog dela. Bilo je veoma teško i mislim da je to jedna od najtežih, ali i najboljih restauracija koju sam izveo. Restaurirao sam je tradicionalnom metodom i materijalom po najvišim svetskim standardima. Ikona je vlasništvo Srpske pravoslavne crkve i mislim da treba da se vrati u benkovačku crkvu tek kad se srpski narod vrati tamo odakle je proteran.

Restauracija ikone omogućila je Aniki Skovran njenu dalju obradu, određivanje autora i perioda nastanka. Ikonu Bogorodice sa Hristom atribuirala je kao delo El Greka.

- Na temelju mnogih pokazatelja, skloni smo da u ovoj ikoni prepoznamo delo ranog Domenika Teotokopulosa - El Greka, koji kao veoma mlad, dvadesetpetogodišnji slikar dolazi iz Grčke u Veneciju - objasnila je Anika Skovran. - Moguće je da je ikona nastala za vreme njegovog boravka u Veneciji. Na Veneciju upućuje majušni grizaj vedute Trga Svetog Marka sa Duždevom palatom na ovoj ikoni. Iznenađujući je nagoveštaj izvesnih slikarskih rešenja karakterističnih za njegova kasnija dela ostvarena u Španiji. Slikar je ta rešenja već nagovestio na nekim od bočnih scena benkovačke ikone.

Autoportret El Greka

U utvrđivanju slikara benkovačke ikone Aniki Skovran je pomoglo poređenje ovog dela, ne samo sa ranim radovima El Greka, već i sa njegovim delima koja su nastala kasnije. Dok je živeo na Kritu, El Greko je bio cenjeni ikonopisac u poznom vizantijskom stilu. Kasnije, u radionicama venecijanskih slikara odustaje od tehnike tempere na drvetu u korist ulja na platnu i preuzima stilske odlike vodećih venecijanskih majstora Tintoreta i Ticijana. Tek u Španiji razvija sopstveni, prepoznatljiv stil koji karakterišu izdužene figure.

- Interesantna je istrajnost u El Grekovoj privrženosti određenim biblijskim slikama kojima se neprestano vraća: Blagovesti, Vizitacione, Vavedenje Bogorodice, Rođenje Hristovo... One su prisutne na benkovačkoj ikoni i mnogim kasnije nastalim platnima u Španiji - ističe Skovran. - Dominantna figura razapetog Hrista na benkovačkom Raspeću, snažno modelovanog torza, podseća položajem tela, ruku i nogu na mnoga kasnija raspeća, na kojima se Hristovo telo sve više deformiše - Madrid, Prado, Pariz, Luvr...

Anika Skovran primećuje sličnost između anđela iz Blagovesti na našoj ikoni sa anđelom iz Krštenja Hristovog na El Grekovom delu koje se nalazi u Toledu i levog anđela u Raspeću Hristovom u Muzeju Prado...

Period od 1560. do sedamdesetih nejasan u životu slikara je vreme u koje, čini nam se, treba smestiti nastanak benkovačke ikone - navodi Skovran. - Otkriće benkovačke ikone, mada slabo očuvane, na kojoj prepoznajemo mladalačko delo slavnog Krićanina, osvetliće njegove zagonetne početke koje tek treba istražiti.

KNEZ PAVLE PRODAO GREKOVOG "LAOKONA"

NARODNI muzej u Beogradu imao je u svojoj zbirci jedno El Grekovo delo. Slika "Laokon" je 1938. izneta iz zemlje da bi učestvovala na izložbi u Londonu, ali se, nažalost, nikada nije vratila u Beograd. Pritisnut besparicom knez Pavle, čije je ime u to vreme nosio naš nacionalni muzej, prodao je sliku Nacionalnoj galeriji u Vašingtonu za 100.000 dolara!

BEZ ZVANIČNOG ZAHTEVA

IKONA iz Benkovca i dalje je u Muzeju SPC u Beogradu, ali nije izložena. U Patrijaršiji kažu da su čuli za pretpostavke da je naslikao El Greko. Čitaju natpise u hrvatskoj štampi, malo su zabrinuti, ali do sada nisu dobili zvaničan zahtev, niti poziv da se ovo delo vrati u Hrvatsku.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Komentari (14)

pc

16.02.2016. 14:36

Zasto bi se vratilo u Ustasiju. Pa to je pravoslavna crkva i ja pravoslavac koji sam rodjen u Benkovcu smatram da je to moja ikona, a ne od ustasa i njihovog poroda.

Diplomat

16.02.2016. 14:59

@pc - Vratiti će se ona tamo gdje pripada a vi se gospodine i vama slični neće niti pitati niti ćete znati kada će se to dogoditi.

Мића Пс

16.02.2016. 15:08

@pc - Нема услова за враћање. Повратком већине расељених Срба стекли би се услови за процену о евентуалном повратку. До тада би ваљало урадити копију, освештати је и допремити у бенковачку православну цркву.

Pera

16.02.2016. 15:11

@pc - Da vratice se jer je El Greko stari hrvatski umetnik cija su dela zli Cetnici hteli da uniste.

gago m

16.02.2016. 15:12

@pc - Diplomat / Ако би се ти питао,вероватно мислиш да икона припада Хрватској (икона и Хрватска,небо и земља!) и да је тамо треба вратити ... па да је продате или уништите,као што је тамо уништено скоро све што припада српском народу!

артиљерац

16.02.2016. 19:22

@pc - Поштовани,а где,или коме,припада?Хрватској,сигурно не.Икона јевласништво СПЦ,и она је власна да с њом чини шта хоће.Поздрав.

Rajko

18.02.2016. 00:07

@pc - Prognoza ti je stvarno diplomatska jer se, prvo, još tačno ne zna kada će se Srbi vratiti na svoja ognjišta sa kojih je od hrvatskih zlikovaca proterana i drugo da će se tom prilikomn zaista, kako i sam pišeš, ikona vratiti u srpsku i pravoslavnu crkvu sa slovima ćirilice upravo na mesto koje joj tu pripada.Činim ti uslugu pa pišemi latinicom da možeš da razumeš jer ti kao polupismen univerzalno pismo slovima četničke ćirilice ili nije poznato ili kad već ta slova samo vidiš napuniš gaće.

Dinarska divizija

16.02.2016. 15:13

Da se pomenuta ikona 1995. godine našla u crkvi svete Nedjelje u Karinu Gornjem, 15 kilometara od Benkovca, koja je sravnjena sa zemljom, da li bi je Hrvati sačuvali ili bi završila pod ruševinama!?Kakvo licemerstvo!!!

Bruka

16.02.2016. 15:13

Jadni hrvati pa imate li vi uopšte nekakvo kulturno nasledje ? Ako bi Rim,Beč i Beograd uzeli svoje,vama ostaje jedino Kumrovec

KRAJISNIK

16.02.2016. 19:51

Misljenja sam da ce Srbija ipak zbog dobro susedski odnosa sa Hrvatskom dati ovu Ikonu Hrvatskoj kao niz drugih stvari od kulturnog znacaja. Jer Srbija se onim tajnim dogovorima izmedju Milosevica Tudjmana i Cosica obavezala da nikad vise ne cini bilo kakav potez koji ce biti protiv Hrvatske i njene drzavnosti. Ja sam ovde nekoliko puta postavljo ovo pitanje kome ce ostati Srpski Dalmatinski Manastiri Krka 1345 zatim Krupa 1317 Dragovic 1395 kad izumru Srbi na tom prostoru? Odgovora nisam dobio

KRAJISNIK

16.02.2016. 19:58

Srbija se po mom misljenju licemerno ponasa prema istorijsko Kulturnim objektima Srba iz Krajine. Na primer Srbija alarmira ceo svet da se spreci ulazak Kosova u UNESCO i kaze nama oce da uzmu Manastire Albanci oni koji su ih rusili i palili i da sve te Manastire i Crkve predstave kao Kosovsko kulturno blago. Pitam se sad pod cijim Kulturnim blagom se nalaze Krajiski Manastiri i Crkve dali je to Hrvatsko ili Srpsko ? I Hrvati su palili sve Srpsko pa ja ne videh da im Srbija nesto osporava