UZ Francusku, najviše mojih knjiga je prevedeno na srpski. Bez obzira na sve što se dešava u Srbiji, Rusiji i u svetu, najsrdačnija i najbolja osećanja vezana su za naše narode. Srećan sam što sam sedmi ili osmi put u Srbiji, drago mi je da vas vidim - poručio je harizmatični Zahar Prilepin, pozdravljen burnim aplauzom na prepunom ruskom štandu.

Stigao je da predstavi roman “Obitelj” (Samizdat B92) o Soloveckom logoru, nastalom posle Oktobarske revolucije, prvom iz nove mreže kažnjeničkih logora, koja je kasnije prekrila SSSR.

- To je moja najveća knjiga, moj najteži roman, napisan o Rusiji iz dvadesetih godina 20. veka. Priča o Soloveckom manastiru i Soloveckom logoru. U tom manastiru starom 600 godina robijali su svi: i pravoslavni i katolički sveštenici, Jevreji i belogardejci, ljudi sa Kavkaza... To je bilo nešto poput Nojeve barke - rekao je pisac, za višestruko nagrađen roman.

Ovo delo je, kako kaže, počeo da piše pre pet godina. Tri godine je proučavao literaturu o manastiru, čitao o logorima, memoare belogardejaca, arhive samog logora. Nalazio je fotografije robijaša, njihova pisma majkama, pa naređenja za njihovo streljanje. U ovoj knjizi ima 120 likova, a više od 100 su realni.

Na pitanje iz publike šta je to u ruskoj zemlji, vodi i vazduhu, što od Rusa pravi najbolje pisce na svetu, Prilepin je rekao:

SRBIJA PRIJATELj NEKI novi odnosi stvaraće se pre svega sa vašom zemljom, koja bez obzira na raznovrsnu propagandu zadržava dobre odnose sa Rusijom. Mogu svima da čestitam ili izjavim saučešće, ali sledeće decenije biće najinteresantnije u istoriji sveta - rekao je Prilepin.

- Postoji paradoks koji nije uvek shvatljiv zapadnoj Evropi: s jedne strane, ruski čovek oseća da je veoma mali na tom ogromnom prostoru, ali naš čovek istovremeno ima i veliku odgovornost za najveću državu u svetu. Taj začuđujući kvalitet ruske književnosti odatle proističe: kad čovek shvata da je mali, da je iznad njega Bog, a istovremeno je odgovoran za sve. Često putujem po Rusiji, po Sibiru se može leteti avionom četiri sata i svuda je šuma, šuma, šuma... To stanje ludila od ogromnog prostora, ogromnog neba, očigledno daje čudne rezultate. Sve ruske protivnike treba malo voziti po Rusiji da to vide...

Gost je rekao i da ima komplikovane odnose sa Rusijom i ruskom vlašću, ali da potpuno shvata poziciju koju Rusija sada ima u svetu.

- Kada je stvar počela u Ukrajini sa Majdanom i Donbasom, Putin se postavio van zakona evropskog i američkog sveta i rekao je da ne igra po njihovim zakonima, pa bi mnogi od njih želeli da završi u Hagu. To ga je primoralo da traži nove prijatelje, stvara drugačiju geopolitiku. Ma kakva pitanja da imamo za Putina, shvatamo da on sada sedi sa nama u istom čamcu i da nikud neće otploviti od nas i to nas ispunjava ogromnom radošću - zaključuje pisac.


*****
PESNIK MATIJA BEĆKOVIĆ I PISAC MILISAV SAVIĆ POSETILI ŠTAND “NOVOSTI”


USREĆILI HILjADE ČITALACA


NAŠ štand u petak su posetili pisac Milisav Savić i pesnik Matija Bećković. Savić koji je svratio do “Novosti” da kupi klasike, i izabrao Puškinovu “Kapetanovu kći” i Grinovog “Pacolovca”, o naslovu knjige Mire Marković kaže:

- Pošto sam doktorirao na memoarskoj prozi, naslov “Bilo je to ovako” je dobar, jer svi memoaristi tvrde da je to tako bilo - otkriva Savić i dodaje da je memoarska literatura danas potpuno bacila u zasenak lepu književnost:

- Tvrde čak i da će budućnost pripasti dokumentarističkoj literaturi, jer niko više ne veruje lepoj književnosti.

Pesnik i akademik Matija Bećković, gledajući naša izdanja, prisetio se da su jednom “Večernje novosti” objavile i njegov esej “Kosovo najskuplja reč” kao podlistak.

- Veliki kulturni poduhvat je bio kad su se uz “Večernje novosti” prodavala klasična dela naše i svetske književnosti - rekao nam je Matija. - Tako su mnogi prvi put došli do tih knjiga zato što se većina naših ljudi plaši da uđe u knjižaru. Kad su se knjige pojavile na kioscima zajedno sa novinama, a uz to po popularnim cenama, to je usrećilo hiljade čitalaca. Uvek sam mislio kako bi bilo divno kad bi u dnevnim novinama objavili neku narodnu pesmu i tako smanjili jaz koji je nastao između naroda i narodnih pesama. U međuvremenu su “Novosti” postale ozbiljna izdavačka kuća koju svako ko piše, a stalo mu je i do čitalaca, ima na umu.

*****
MILENA MARKOVIĆ, PESNIKINjA I DRAMSKI PISAC, O VAŽNOSTI POEZIJE

ČITANjE, PRVI I NAJVAŽNIJI ZADATAK



PESNIKINjA i dramski pisac Milena Marković, koja je na Sajmu govorila na temu “Zašto je poezija važna”, u pokušaju da odgonetne odgovor na ovo pitanje najpre je iznela temeljan stav - da je naučiti i početi čitati svakako jedna od najbitnijih stvari u životu, koja kvalitet tog života u potpunosti menja.

- Poezija koju su Platon, Šopenhauer i mnogi drugi filozofi i umni ljudi svrstavali među “najviše” umetnosti, tik uz muziku, važna je i posebna možda najpre zbog toga što se čitaocu obraća neposredno - rekla je poznata pesnikinja, koja smatra da postoji veliki broj pesnika koje posvećeni čitaoci nikako ne bi smeli da zaobiđu. Ipak, ona naglašava kako veruje da bi upravo u svet poezije valjalo stupiti najpre uz stihove nastale na svom maternjem jeziku - sasvim u skladu da stavom da prevođenjem praktično nastaju nova ili makar malo drugačija umetnička dela.
(M. N. M.)

*****

PRIZNANjA NOVINARA


TRADICIONALNE nagrade akreditovanih novinara, najboljem izdavaču i najprofesionalnijem u odnosu prema medijima između dva sajma, biće uručene u nedelju, poslednjeg dana Sajma. Pravo glasa imaju svi novinari, fotoreporteri, snimatelji, akreditovani na Sajmu, koji na potpisanim glasačkim listićima predlažu po tri izdavača u svakoj od dve kategorije. Predsednik Komisije za brojanje glasova je Tanja Nježić (“Blic”), a članovi Marija Miljević Rajšić (TV Beograd) i Meliha Pravdić (Drugi program Radio Beograda). Glasanje je u subotu.