KAKO je pusta mladost koja nije otkrila Antona Pavloviča Čehova!?Šta bi bilo da nam dušu nisu preplavile Tolstojeve rečenice u kojima je svetlost padala i na najsitniji detalj! Znali smo boju dugmeta na mundiru Vronskog a lik Ane Karenjine je bio jasniji od upečatljive glumice na filmskom platnu. Da nije bilo Bulgakova, kako bismo osetili apsurd i paradoks - rekao je u nedelju režiser i pisac Emir Kusturica, zvanično otvarajući jubilarni, 60. Beogradski međunarodni sajam knjiga, u hali 2.

Kapije najprestižnije i najposećenije književne manifestacije u ovom delu Evrope, za posetioce su bile otvorene već u 10 sati. A prvi dan je privukao veliki broj čitalaca, koji su iskoristili da pre uobičajenih gužvi i dobro poznatog sajamskog krkljanca prođu između štandova, "snime" šta se nudi i po kojoj ceni.

Posvetivši svoju besedu poređenju nekadašnjeg značaja pismenosti i književnosti sa današnjim stanjem stvari na tom polju, Kusturica je podsetio da je biti pismen u prošlom veku, značilo biti uvažen, često i više od toga:

- Pismeni je težio ka istini, dobroti i uzvišenosti. Nije imao nikakve veze sa antijunakom koji postaje oličenje vremena u kojem živimo. Pismeni je bio čovek vrlina, neobuzdan, ostrašćen kao Oskar Vajld, ali je, rečju, kao sabljom znao da razdvoji ukus od neukusa i pokaže nam put i način kako da mislimo. Sve drukčije od ovovremenog antijunaka, selfi-čoveka samozaljubljenog, onog koji ne veruje u istoriju, prihvata korporacijski kapitalizam kao sudbinu, i vredno radi na dokazu kako njegov komšija, ali i čitav narod, ne vredi pišljiva boba! On pravi selfi snimke svojim ajfonom i sa velikim uzbuđenjem prati razvoj svake bubuljice na licu.

TREMA PRE nego što je održao govor, Kusturica je priznao da ima tremu, jer je za njega knjiga mnogo veća svetinja, i dodao da mu mnogo znači što su on i ovaj Sajam vršnjaci. Na otvaranju je nastupila primadona Jadranka Jovanović, koja je otpevala pesmu "Što se bore misli moje" za koju je reči napisao knez Mihailo, a muziku Kornelije Stanković.

Tajne mehanizme u tek začetim duhovnim procesima, po njegovim rečima, otkrivao nam je pismeni čovek:

- Učili smo tu lekciju od studenta Raskoljnikova, a kada nam nije bilo jasno zašto je on hteo da ubije babu lihvarku, prepuštali smo se stranicama njegove patnje, proživljavali njegove dileme kao svoje i naučili od njega kakva iskušenja i koje nevolje nas čekaju i shvatali bolje nego da smo proživeli dva života.

Nikada nije bilo ovoliko knjiga, naglasio je Kusturica, nikada čovek nije imao pristup ovolikoj gomili ispisanih stranica i nikada nije bilo manje pismenih:

- Danas nema ko ne piše, a malo ko čita. Na takvoj podlozi je rastao je onaj drugi čovek koga smo nazvali selfi i kao projektovana kafanska prostakuša postavljen pred naše oči i neće biti sklonjen dok se ne desi velika katarza. Narastao na gomili pobrkanih pojmova ideje da je dostupnost informacija isto što obrazovanje, u vremenu metastaze vladavine ideologije novca i koristoljublja, gde je jedino ona pomno praćena bubuljica na licu bila važna. Prvo je selfi pobrkao realnost sa realizmom za koji Dostojevski kaže - najfantastičnijeg od svih pravaca. Čime se ta realnost meri i sa čim upoređuje ako ne sa pomenutim poglavljima knjiga koje pamtimo. Ako ne zna da poredi postojeći svet sa nepostojećim, ako ne može da stvori vlastitu sliku sveta, a to može da učini pismeni čovek, ovaj drugi živi život u kome ne trebaju kamere da bi sve postalo rijaliti šou, krunski izraz neopaganske cilizacije čiji cilj je da se izvede dokaz da smo hulje, protuve i secikese i da nas neprestano treba kažnjavati, koji nam stalno upumpava ideju o našoj zaludnosti.

Da nije sve izgubljeno i da nikada nije sve izgubljeno, po Kusturičinim rečima, pokazuju nam pojave koje "kao usamljene zastave u pustinji mašu i potvrđuju nam da ima pismenih, samo su nam sklonjeni s očiju":

- Stisnuti između hiljadu informatičkih čuda, Jutjubova, rijaliti šoua, ali i određeni političkom korektnosti, najnovijom verzijom globalne autocenzure. Verujem da tih zastava ima i više nego što verujemo, nekad se i rukujemo sa njima a ne znamo da su to oni.

Srpske prijatelje, kolege, učesnike Sajma i posetioce, pozdravila je dr Natalija Naročnicka, u ime počasnog gosta - Rusije:

- Knjige su reke, koje vaseljenu preplavljuju mudrošću. U knjigama je nepregledna dubina, one su nam uteha u tuzi..." pisao je još u 11. veku letopisac Nestor u "Povesti minulih leta". U istoriji stare Rusije i u istoriji južnih Slovena književnost, hrišćanstvo i državnost izrastali su iz istog korena i neraskidivo su povezani.


Uvažena gošća citirala je reči srpskog patrijarha Pavla: "Nama Bog nije dao ni mač, ni pušku da prisiljavamo ljude da nam priđu, da postanu hrišćani. Dao nam je reč..." U naše vreme, dodala je, često se može čuti da knjige postaju prošlost, da digitalno doba diktira svoja pravila:

- Život, međutim, svedoči o nečem drugom. Snaga reči postaje sve veća, kao što postaje veća i odgovornost za izrečenu, a tim pre i štampanu reč. I Rusija i Srbija su i dalje zemlje koje čitaju, i naš je zadatak pre svega da pomažemo proces međusobnog upoznavanja! Mi treba da čuvamo i uvećavamo neprocenjivo blago naše slovenske pravoslavne kulture, našu bogomdanu ćirilicu!

Kulturni kod naših naroda, istakla je Naročnicka, upijajući u sebe sva dostignuća savremenog naučno-tehničkog progresa, čuva našu samobitnost.

- Za Ruse i Srbe podjednako su draga imena Tolstoja, Dostojevskog, Puškina, Šolohova kao i Petra Petrovića Njegoša, Branislava Nušića, Dobrice Ćosića, Ive Andrića. Neka se ovaj niz slavnih imena nikada ne prekine, neka se popunjava novim imenima! Neumorno nastavljamo da se upoznajemo s istorijom i savremenim životom bratskog srpskog naroda, koji uprkos svim izazovima i poteškoćama naše stvarnosti nastavlja da gradi svoj istorijski put - rekla je Naročnicka.

Svečanost je nastavljena u hali 2, na štandu "Knjige iz Rusije", čime je i zvanično otvoren izložbeni prostor ove zemlje.

Prvi sajamski dan obeležile gužve ispred štandova

IZBEGLICE IZ REALNOG ŽIVOTA

SAJAM me je uvek privlačio kao mesto gde bi se čovek lako prevario da se zbog velikog broja ljudi otvara sajam automobila a ne knjiga i gde nekad između knjiga teče reka ljudi izbeglica iz realnog života ka mnoštvu knjiga, isto kao što vernik beži bogu!



HIT MEMOARI MIRE MARKOVIĆ

I PRE nego što su fanfare u nedelju veče obznanile da su se sajamske dveri otvorile za čitaoce, oko štanda "Novosti" počele su prve gužve. Najveće interesovanje, očekivano, bilo je za poslednje hit izdanje, memoare Mire Marković "Bilo je to ovako". Knjigu su tražili kako svedoci događaja o kojima govori, tako i mlađa čitalačka publika. Mnogi su iskoristili sajamski popust da dođu do ovog dvotomnog, ispovednog štiva, objavljenog na gotovo hiljadu stranica.

- Na sajamski štand stiglo je sveže štampano, drugo izdanje memoara Mire Marković. Kompletni tiraž prvog izdanja od 10.000 primeraka je u poslednjih nekoliko nedelja, od kad se knjiga pojavila, već rasprodat - kaže Milomir Kragović, urednik izdavačkog sektora "Novosti".

Među najprodavanijim je i knjiga priča "Sto jada" Emira Kusturice, a interesovanje ne jenjava ni za jedno od naših najuspešnijih izdanja poslednjih godina, knjigu Žarka Lauševića "Godina prođe, dan nikad".

Čitaoci verni klasicima kupovali su dela iz edicije "Zlatni Evropljani" (Servantesov "Don Kihot", Dikensov "Oliver Tvist", "Zapisi iz podzemlja" Dostojevskog...). Kao i godinama unazad veliku popularnost ima "Če Gevara" našeg novinarskog veterana Borislava Lalića. (M. A. K.)