EVROPA je naziv kontinenta, a evro je valuta koja je po njemu dobila ime. Dakle, na srpskom je pravilno evro, a ne euro!

Ovo je jedna od poruka u okviru nove beogradske akcije “Negujmo srpski jezik”, koje su od juče na beogradskim bilbordima i u televizijskim spotovima, a promovišu ih poznata glumačka, književna, muzička i novinarska lica: Anica Dobra, Aca Seltik, Tihomir Stanić, Ljubica Arsić, Dragan Ilić, Goran Gocić, Živana Šaponja Ilić, Zoran Kesić, Nataša Marković, Marčelo i Svetislav Goncić.

Akciju zaštite srpskog jezika, pisma, opšte jezičke kulture i pismenosti, organizuju i vode Sekretarijat za kulturu, Filološki fakultet i Biblioteka grada.

- Briga o nacionalnom jeziku i matičnom pismu je ozbiljan i odgovoran društveni zadatak. Ako se osvrnemo, videćemo da je bilo pojedinačne brige i akcija, ali ako je suditi po tome kakav nam je danas jezik, kakva jezička kultura, ispada da nismo bili dovoljno vredni, odgovorni, radni i sabrani - rekao je dr Veljko Brborić, upravnik Katedre za srpski jezik Filološkog fakulteta, prilikom najave početka akcije, u Rimskoj dvorani Biblioteke grada.

U svakodnevnom obraćanju drugima, po Brborićevim rečima, važno je šta kažemo, ali isto tako neobično je važno i kako kažemo i kako napišemo.

SRPSKE KREŠTALICE ODGOVORNOST medija je neverovatno velika. U Srbiji ima 1.391 medij. Neki od njih su, kada je u pitanju jezik, takvi da bi bolje bilo da ih nema. O svakoj srpskoj kreštalici napisano je desetine, stotine i hiljade priloga, informacija, objavljeno fotografija, a o brojnim ustanovama od nacionalnog značaja nema informacija. To pomalo znači da to i publika traži, ali odgovornost medija je da malo menja mišljenje publike - rekao je Brborić i dodao da neki mediji nemaju ni lektore.

- Ponekad mi se čini da mnogi od nas ne vode računa o tome. Ova akcija ima obavezu da ljudima skrene pažnju da je lakše reći pravilno nego nepravilno, jer učinjena greška u jeziku učvršćuje nečije neznanje, i postaje mustra. Komunikacije su danas ubrzane, o SMS porukama i “Tviteru” ne vodi se računa. Standard će biti da napišete poruku bez interpunkcije, da nije važno veliko slovo, i udaljićemo se od norme - upozorio je Brborić.

Ova kampanja i borba za kvalitet srpskog jezika će se nastaviti i obogatiti novim primerima jezičkih nedoumica i poukama, a trebalo bi da obuhvati i škole.

- Jezik je osnovni element bića jednog naroda. Živimo u vremenu u kojem jezik trpi, i meta je raznih izazova i napada. Cilj nam je da upozorimo javnost na situaciju u kojoj dominira duh vremena koji banalizuje jezik - rekao je gradski sekretar za kulturu Vladan Vukosavljević, od koga je i potekla ideja za ovakvu akciju.

O pokušaju da se interveniše u javnosti i ukaže na jezičke nepravilnosti, govorila je i Jasmina Ninkov, direktor Biblioteke grada:

- Akcija bi trebalo da prodrma našu sredinu i podseti nas da je jezik osnovno pitanje identiteta i kulture jedne zemlje, i da njime najviše treba da se bavimo.