Najčudnije volove u selu imao je Mićo Ilibašić, on je s njima razgovarao, vozili su ga tamo gde je trebalo a nije im rekao, čekali dole u potoku, ispod vrbe i satima ako treba, odlazili kući sami, kad bi Mićo navraćao kod nekoga na rakiju. Sve ovo, detaljno, vrlo slikovito, uz spominjanje i drugih volova u selu, nalazi se pod odrednicom V.

Slovo K ima priču o kolevkama, malim, naslednim, posuđenim, od bukovog i hrastovog drveta, ponekad i od lipe, s flekama od mleka, stranicama na vrhu izgriženim od zubića, kolevkama ružnim, lepim, tek skinutim s tavana jer je na svet došlo još jedno dete. Pod K su i kletve, knedle s šljivama, konji sa svim imenima, podrezanim grivama, potkovama Duje kovača, a tu su i kotlokrpe, krečana, krompir na sapu...

Prezimena, kumstva, najčešća muška i ženska imena, vrste jela i kako se pripremaju, životinje domaće i divlje, turšija od divljeg voća, vetrovi i njihova imena, ponašanje šumskih potoka i rečica u danima velikih kiša, imena oranica i pašnjaka, kumstva u selu, nadimci, sudbine onih koji su odlazili u Ameriku, na Solunski front ili u partizane, božićno slavlje u centru sela, dolazak prvog radija i prvog TV-aparata, psovke, bezazlene, sočne, pogane, pa delovi zaprežnih kola, pravljenje trapa za voće i povrće, čuvanje kukuruza od divljih svinja, zetovi, snahe, svadbe, duge zime s visokim snegovima i petrolejkama, dolazak elektrike i asfaltnog puta, ljudi koji su navraćali u Komogovinu ili koji su u njoj rođeni a poznati su izvan tog sela...

Nekoliko godina sakupljao je poznati srpski pesnik i romanopisac, Miloš Kordić, sve ovo, sve što je njegovo rodno selo, Komogovinu, na Baniji, u Krajini, činilo mestom življenja i smrti i objavio u knjizi “Azbučnik sela Komogovine”, na punih 360 strana.

Na prvi pogled, da ne kažem informaciju, neko će reći da je u pitanju krajnje lokalna stvar, selo kao selo. Da, može i tako ali može azbučnik da se prilepi uz, na primer Jabukovac, Blatušu, Vrginmost, Slunj, Strmicu, Bratiškovce, Žažvić, Trpinju, Crkveni Bok... bilo koje manje ili veće selo na prostoru Krajine i dobićemo odgovarajuću količinu informacija, uz mala odstupanja u imenima potoka, rečica ili delova pašnjaka i oranica u ataru. Sve ostalo je isto: način života, imena ljudi, jela, delovi odeće, zanati, istorija uostalom.

Za rekordno kratko vreme, kad su ovakva izdanja u pitanju, “Azbučnik sela Komogovine” razišao se po svetu, za svojim Komogovljanima i Banijcima, koje je novostvorena hrvatska država u “Oluji” isterala iz njihovih kuća, ali i za drugim Krajišnicima: Kordunašima, Ličanima, Slavoncima koji su u “Azbučniku...” pronašli odgovore na pitanja o životu svojih predaka i prihvatili ga, taj “Azbučnik”, kao važnu knjigu u zavičajnoj biblioteci. U pripremi je drugo izdanje.

Za one koji će pomisliti da se ovde radi samo o goloj faktografiji, u pitanju je delo neuobičajenog stila sa snažnim pečatom čiste literature. Za etnologe i institucije koje se bave prošlošću i načinom života Srba Krajišnika, Kordićeva knjiga će ubuduće biti nezaobilazna.

“Azbučnik o Komogovini” izdala je SKD “Prosvjeta”, iz Zagreba.