U GODINI za nama koja je u kulturi ocenjena kao teška i polemična, pogotovu za kinematografiju, gde su problemi samo nagomilavani, Jugoslovenska kinoteka zabeležila je neke od najznačajnijih događaja u svojoj istoriji.

Po rečima v.d. direktora Radoslava Raleta Zelenovića, 2014. bila je sezona uspeha i završenih poslova - nakon višegodišnje borbe, nova zgrada Kinoteke u Uzun Mirkovoj ulici konačno je dobila sve neophodne dozvole za rad i započela sa redovnim programima i projekcijama filmova za publiku. U maju, u Noći muzeja, otvoreni su novi galerijski prostori na dva nivoa, sa stalnim postavkama vrednih predmeta iz istorije filma. Kinoteka je u novoj zgradi 6. juna obeležila 65. "rođendan" i otvorila 16. Festival nitratnog filma, a nedavno je počela sa radom i Mala sala. U septembru, renovirana je i kultna sala Muzeja kinoteke u Kosovskoj ulici koja nosi ime Dinka Tucakovića, tako da Kinoteka sada raspolaže sa pet bioskopskih sala - dve u Kosovskoj, i tri u Uzun Mirkovoj ulici.

- Proteklih dvadeset godina za mene nije bilo pitanje da li ćemo uspeti, nego da li ćemo izdržati. Naš veliki uspeh u 2014. je i to što je Zavod za zaštitu spomenika konačno predao dokumentaciju da se Muzej Kinoteke u Kosovskoj ulici zaštiti kao spomenik kulture. Time je ova generacija "kinotečana" učinila značajnu stvar za očuvanje kulturne baštine.

Ono što je obeležilo 2014. kako Zelenović ocenjuje, jeste akcija za "Okupaciju bioskopa" i zauzimanje "Zvezde":

- Možemo da razgovaramo o proizvodnji novih filmova, ali imamo problem ako nemamo gde da prikažemo te filmove. Nemam iluzija da ova akcija sa bioskopom "Zvezda" može da se završi onako kako svi želimo, ima tu mnogo formalnih, pravnih i drugih stvari, ali je ona vrlo važna, jer osvajanje bioskopa nije slučaj samo u Beogradu, nego se širi i po Srbiji. Dobro je da neke nove generacije preuzimaju borbu za biskope i menjaju tu strašnu sliku o nama, jer su srpski bioskopi najveći gubitnici tranzicije - takav "pomor" art dvorana koji se desio kod nas, nigde nije zabeležen u regionu i ovom delu Evrope. Pored ove akcije, ono što izdvajam kao događaj u 2014, iako to zvuči neskromno, jeste početak rada nove zgrade Kinoteke, to što smo uspeli da sačuvamo zgradu Muzeja kinoteke u Kosovskoj ulici, jer je to sve u korist srpske kinematografije.

Napominjući da kinemaografija mora da se reši sistemski,Zelenović dodaje da moramo da budemo i jako oprezni:

- U toku donošenja su mnogi zakoni o kulturi. Mi smo i ranije imali zakone, ali smo ipak ušli u mnoge ozbiljne i teške probleme, kao što je bila prodaja "Beograd filma". Zakoni koji su pred nama pružaju dobru priliku da se svi potrudimo oko njihovog donošenja, da ne okrećemo glavu, nego da aktivno učestvujemo u tom procesu, kako nam se propusti sutra ne bi vratili kao bumerang - smatra Zelenović.

FOND ODABRANIH

ARHIV kinoteke, koji je takođe renoviran, upriličio je program obeležavanja stogodišnjice početka Prvog svetskog rata, izložbu "Srbija i Srbi u Velikom ratu na filmu", premijeru međunarodnog projekta "Apokalipsa - Prvi svetski rat", u kojem je učestvovao, izložbu "Oslobađanje Beograda - 20. oktobar 1944. na filmskoj traci"...Kako ističe upravnik Arhiva Aleksandar Erdeljanović, veliki posao bio je i digitalna restauracija filma "Golgota Srbije" Stanislava Krakova, koji je urađen u Mađarskoj filmskoj laboratoriji. Završena je i digitalna restauracija fonda prvog srpskog producenta Đoke Bogdanovića. U Sinhron laboratoriji u Beču značajni srpski dokumentarci s početka 20. veka takođe se prebacuju na filmsku traku, a još dvanaest igranih filmova srpske i jugoslovenske kinematografije tokom 2014. zaštićeno je izradom novih kopija, i sada taj "fond odabranih" ima blizu sto naslova.