Priznanje Srbinu u Moskvi: Ćirilica s dahom Sicilije

M. Rajković

22. 12. 2014. u 17:04

Među nagrađenim učesnicima takmičenja „Savremena ćirilica 2014“ našao se i Nikola Kostić, grafički dizajner i tipograf iz Beograda. Nagrađeni font inspirisan ambijentom ulice u Palermu

KADA su početkom decembra objavljeni rezultati veoma značajnog međunarodnog takmičenja za dizajn pisama urađenih u poslednjih pet godina, „Savremena ćirilica 2014“, održanog u Moskvi, među nagrađenim učesnicima našao se i Nikola Kostić (36), grafički dizajner i tipograf iz Beograda. U društvu vrhunskih svetskih majstora u ovoj veštini - Roberta Slimbaha (SAD) i Nemca Erika Spikermana.

Kostić je „nagrađen u kategoriji tekst pisama, za pismo Chiavettieri. Na takmičenju je učestvovalo 356 dizajnera iz 26 zemalja, a međunarodni stručni žiri je najvišim priznanjem - počasnom diplomom za izvrsnost - nagradio 29 fontova. U našim novinama ni notica o ovom lepom priznanju.

- Chiavettieri je serifno (zaobljeno) pismo namenjeno za slaganje dužih tekstova u maloj veličini slova (6-10 pt) - objašnjava svoj font Nikola Kostić. - Mogao bi se opisati - veli - kao robustan i stabilan, širih proporcija, sa detaljima u kojima su sačuvani prirodni potezi pera. Mala slova su krupno urađena u odnosu na velika da bi se povećala čitljivost u sitnom tekstu.

Naziv pisma namah asocira na čuvenu Via Chiavettieri u centru Palerma. Duhovnu nit s prestonicom Sicilije potvrđuje i sam autor:

- Ambijent te ulice me je inspirisao da proverim značenje njenog imena... Chiavettieri bi trebalo da znači „onaj koji izrađuje ključ“, pa mi se učinilo zanimljivim da to uporedim sa pismom koje sam pravio. Naime, kao što ključ mora savršeno da se nareže da bi otključao bravu, tako sam i ja na svakom slovu pravio detalje (useke za boju, serife...) koji služe da bi pismo bilo čitljivije, i da bi ispravno funkcionisalo u štampi i na ekranu.

POTOMAK AKADEMIKA MOGAO je Nikola ljubav prema knjizi i umetnosti da nasledi i od pradede i deda po majci. Nikola i Svetozar Radojčić bili su profesori na univerzitetu i ugledni akademici. Nikola Radojčić, čije ime nosi, bio je srpski istoričar, u Kraljevini Jugoslaviji utemeljivač Univerziteta u LJubljani (o čemu svedoči spomen-ploča s njegovim imenom), a Svetozar vrsni znalac srednjovekovne umetnosti. Majka Gordana je klasični filolog, bibliotekar-savetnik u Biblioteci SANU i pisac bibliografija mnogih njenih časnika.

Nikolu je vest o nagradi zatekla u Vašingtonu i iskreno oduševila.

- Čast mi je što se moje ime nalazi na spisku sa ljudima kojima se divim i čiji rad neizmerno poštujem. Tek kada sam video imena pobednika, imena kao što su Metju Karter (iz „Majkrosofta“), Slimbah i Sipkerman (imaju status legendi u međunarodnoj tipografskoj zajednici) shvatio sam u koliko jakoj konkurenciji smo nagrađeni. Kažem nagrađeni jer u ovoj pobedi ima udela i moj otac Zoran. On se bavio mukotrpnim postavljanjem savršenih razmaka između slova i znakova koje sam ja nacrtao i drugim tehničkim detaljima bez kojih ovaj font ne bi mogao da funkcioniše.

Pismo je rađeno sa idejom da bude komercijalno, za prodaju na međunarodnom tržištu, i zbog toga su njegovi tvorci, kao i obično, počeli od latiničnog dela, jer po rečima Kostića juniora, ćirilični fontovi imaju vrlo malo kupaca i uglavnom se rade kao dodatak latinici da bi imali širu primenu, ili iz sentimentalnih razloga.

- Pošto smo bili prilično zadovoljni rezultatom latiničnog dela - kaže Nikola - razmišljali smo da dodamo i ćirilicu, a kada smo čuli za konkurs, shvatili smo da bi to bila lepa prilika da testiramo pismo koje smo napravili.

Test je potvrdio da je reč o darovitom tipografu. Uspeh je tim veći jer su za Nikolin font glasali svi članovi žirija. Organizatori takmičenja nameravaju da objave katalog pobedničkih fontova i predstave ih na posebnoj izložbi.


UČIO U OČEVOM STUDIJU

NIKOLA Kostić je rođen u Beogradu, gde je završio Akademiju primenjenih umetnosti (Odsek za grafički dizajn). Odrastao je i učio zanat u očevom studiju, u kome je bio okružen svetom grafičkog dizajna kasnih osamdesetih i ranih devedesetih, kada su tehnološka otkrića otvarala nove mogućnosti svakome ko se bavi ovim poslom. Poznajući vrhunsku tehnologiju i neke od naših velikih dizajnera, i sam je postao grafički dizajner. Radio je kao dizajner duže od decenije, i tek u svojim tridesetim, veli, „pronalazi u sebi disciplinu neophodnu za pravljenje pisama“. Tada sa ocem Zoranom Kostićem, u svetu poznatim tipografom, autorom desetine originalnih ćiriličnih fontova, od kojih su neki (Hilandarski ustav, Monah) nastali na osnovu starih srpskoslovenskih rukopisa, osnuje sopstvenu slovoslivnicu i posveti se umetnosti čija „lepota i složenost“ imaju snagu čini.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije