Ranko Guzina: Pišem i crtam u samoodbrani

Ana Popadić

02. 11. 2014. u 13:59

Ranko Guzina, aforističar i karikaturista, o priznanju za životno delo: Na vest o nagradi zahvalio je na tome žiriju što je poslušao diskretnu preporuku lekarskog konzilijuma. Što je veći nivo krize, to je satira bolja

Prvu nagradu dobio je rad pod šifrom "Žiri zna šta radi"! Ovaj aforizam Ranko Guzina izgovorio je tek po dobijanju priznanja za životno delo, koje mu je Beogradski aforističarski klub nedavno uručio na "Satira festu", pa ga niko ne može optužiti za "neprimeren uticaj na žiri".

Iz pera ovog velikog majstora humora već decenijama izlaze i aforizmi i karikature. Pod okriljem "Večernjih novosti" proveo je radni vek, a njegov elan ne posustaje ni u penzionerskim danima. U radnom stolu čuva na desetine neobjavljenih "bisera", ali Guzinu to ne brine jer ih, kako kaže, "ionako piše i crta u samoodbrani". A kako izgleda intervju sa poznatim satiričarom i predanim šahistom? Uobičajeno: vi njemu pitanje, on vama aforizam!

* Raduje li vas ili brine što na vašu adresu stižu i priznanja za životno delo?

- Kada su mi na "Satira festu" dodelili to priznanje, poručio sam im da se nagrade za životno delo dodeljuju na diskretnu preporuku lekarskog konzilijuma. Rajko Nogo je nedavno na slično pitanje odgovorio: "Osećam se sjajno. Živ, a kao da sam mrtav". Treba pravo reći da smo tu nagradu podelili glumac, aforističar i pesnik Zoran Rankić i ja. On je napisao jedan divan aforizam koji oslikava sve naše ludilo, a glasi: "Cilj našeg puta je da pronađemo put do našeg cilja".

* Aforizmi i karikature su se, čini se, pretvorili isključivo u duhovite političke komentare?

- Politika je toliko metastazirala u nama da je stavljen znak jednakosti između satire i politike, kao da u našem životu ne postoji ništa drugo. Ona jeste važna, ali nije najvažnija. Satiričari danas troše svoj duh na političare, a oni to ne zaslužuju. Mnogi od njih su se proslavili na svojim glupostima ili tuđim aforizmima. Kroz naš život protutnjalo ih je stotine, a ostali su upamćeni samo po tome što ih se niko ne seća.

NIJE LAKO KULTURI - Kulturi danas nije nimalo lako, jer u nju svašta pokušava da se smesti. Duško Radović je divno rekao: "Šta traže loši pisci? Samo jednu stvar, da ne dele sudbinu svojih knjiga". To je živa istina. Mnogo je takvih koji misle o sebi "ja sam pisac, ja treba da idem sa delegacijom u Kinu, a to što se moje knjige ne prodaju, to nema veze sa mnom".

* Čini se da se danas jedina kritika može naći među aforizmima i karikaturama?

- Politika i satira su kao neki spojeni sudovi. Što je veći nivo krize, to je satira bolja. Sada garantovano imamo najbolju satiru u Evropi. Aforizme piše i moj tapetar, neki su čak bili i objavljeni. Nije dobro ako to postane samo sebi cilj. Jer, političari se, reklo bi se, uopšte ne uzbuđuju. Nikada se nije desilo da neki, pa i najnevažniji funkcioner podnese ostavku jer je "pao pod udar satire". Hiljade nas ne mogu im ništa, naprotiv, čini mi se da oni to vešto koriste kao reklamu. Jer, danas je sve estrada, pa i politika. Kao da nam poručuju "samo vi pišite i crtajte, meni to ide u korist". Ili, kako je to rekao moj kolega Aleksandar Baljak: "Naša najbolja satira nastala je u teškim vremenima, a za savremenu dolaze bolji dani".

* Ko bi danas mogao da se takmiči za titulu "najduhovitiji Srbin"?

- Od satiričara najviše cenim ove što pišu grafite, više nego nas deklarisane. Oni su duhovitiji i reaguju u trenutku, a niko se ne potpisuje. To su neznani junaci satire. Kada je bilo ono strašno vreme bombardovanja, tada je bila erupcija duha u Srbiji. Setite se samo onog "Izvini, nismo znali da si nevidljiv" ili "Kolumbo, j.... te radoznalog". A ja se sećam TV snimka, na kojima se vide Cigani dok tovare ostatke aviona, a na njihovim taljigama piše: "prvi srpski nosač aviona". Ne može bolje od toga!

* Čemu ćemo se smejati u budućnosti?

- Obećali su smak sveta i slagali. Sad se traže druga rešenja! Eto, tome ćemo se smejati u budućnosti.

* U aforizmima se služite rečima, u karikaturi slikom. Naoko dva potpuno različita postupka za koja su potrebna dva talenta?

- Od prvog dana crtam i pišem. To se kod mene toliko isprepletalo, samo zavisi od toga kako ću ono što sam smislio bolje izraziti - crtežom ili tekstom. Za mene su aforizam i karikatura dve strane iste medalje.

LJUDI OD DUHA - U životu sam imao mnogo sreće, jer sam bio okružen "ljudima od duha", poput Jovana Hadži Kostića, LJubivoja Ršumovića, Petra Pajića, Matije Bećkovića - kaže Ranko Guzina i dodaje da je jedan, ipak, bio poseban - Duško Radović. - Kada sam davne 1962. došao u "Borbu", zatekao sam Duška koji se u to vreme bavio raznim stvarima, pa je i pisao reklame. Tada je bila veoma popularna ona za čarape "Ključ" - "Obradujte svoje noge". Ne znajući da je Duško autor, ja sam napisao "Šta mislite kako bi zvučala reklama za gaće". Odmah me je pozvao, bio je malo ljut, ali je razumeo. Znao je da se smeje na svoj račun koliko i na tuđ. Eh, da je danas živ! Mi se svi trudimo da nadoknadimo taj gubitak, ali ta bitka je odavno izgubljena.

* Očekuju li od vas na porodičnim i prijateljskim okupljanjima da "nasmejete publiku"?

- Naravno, ali mene progone duplo - traže da im crtam karikature na slavama. Ja im odgovorim: da li biste stomatologa pitali da vam izvadi zub za stolom? Nikada nisam voleo da sa javnošću delim taj čin stvaranja, jer je to intimna stvar. Kao što ne ručam javno na Terazijama, neću ni da radim "na ulici" ili pred publikom. Crtanje karikatura i portreta je kompleksno. Čovek ima na hiljade izraza lica, a samo je jedan pravi i treba ga uhvatiti. To može i slučajno i na brzinu da se uradi, ali ja sam pokušavao da crtam "unutrašnje portrete", da proniknem u psihologiju čoveka, da mu iz očiju pročitam život. A to je mnogo teže. Zato i kažem da imam tek nekoliko uspelih portreta, ostali su korektni.

* Pišete aforizme, crtate karikature, igrate šah. Kako se odmarate?

- Opuštam se tako što, kad mi dosadi jedno, ja pređem na drugo. Šah je najbolja gimnastika za mozak, a među šahistima, i amaterima i profesionalcima, neki su od najduhovitijih ljudi koje znam. Oni ne govore mnogo, ali kad progovore, "kidaju", što bi rekli mladi. Nedavno sam sa jednim od njih razgovarao, i pomenuo "pse rata", na šta mi je uzvratio "opasnije su džukele mira". Inače, pre nekoliko godina sin mi je otkrio šah preko interneta. Tako igram uživo sa ljudima na drugom kraju sveta. Jedno veče sam pobedio nekog Filipinca, i pomislim, zamisli sad negde na dalekim Filipinima jedan čovek tuguje zbog tamo nekog Srbina.

* Šta Ranko Guzina pravnik (sa jednim danom staža) savetuje Ranku penzioneru?

- Skoro sam napisao: "Smanjene su penzije, ali to nije kraj borbe protiv siromaštva." Naravno, svi smo zabrinuti, imamo decu, unuke, voleli bismo da znamo šta ih čeka. Imam svog junaka iz aforizama, penzionera Peru, kroz koga progovaram o penzionerskoj svakodnevici. Nedavno sam zapisao: "E, kako sam nekad ujutru skakao iz kreveta, a sada moje buđenje više liči na reanimaciju".

* Zapisali ste da je "vreme za bajke u kojima pobeđuje zlo, dosta smo lagali decu". Čemu onda učite svoje unuke?

- Pogrešno sam vaspitavao sina i ćerku i izgubio sam pravo da vaspitam unuke. Decu sam savetovao da budu pošteni, da uče, da ne kradu, a to se pokazalo kao pogrešno. Sada im kažem - nemojte me ništa pitati. Jer, svako mora da udari svojom glavom u svoj zid. Međugeneracijski dijalog je nemoguć, matori su nagluvi, a mladi ne vade slušalice iz ušiju.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije