Treći dan Sajma knjiga: Promocije i tribine o delima velikana

V. N.

30. 10. 2014. u 13:57

Jovan Skerlić, mera političke kulture: NJegovi parlamentarni govori uzor besedništva i hrabrosti. Ćosić je, po rečima Radoša LJušića, najbolji svedok epohe od 1945. do 2014.

SVE se više pokazuje da naš politički život zapada u beznačelnost, u grupisanje interesa, prohteva, ambicija, i da se na štetu opštega i načelnoga ističe lično i beznačelno... U današnje vreme vidimo da su karakteri pali, da su ljudi oslabili... Nastalo je doba političkog licitiranja.

Ove reči izgovorio je maja 1912. u Skupštini Srbije Jovan Skerlić, čiji je vek od smrti obeležen predstavljanjem knjige njegovih govora kao narodnog poslanika (u izdanju „Službenog glasnika“) i tribinom o porukama i poukama koje nam je ostavio veliki književni kritičar, istoričar književnosti i neumorni javni delatnik.

- Novo čitanje Skerlića kao političkog pisca i govornika posebno je važno u naše vreme - rekao je Čedomir Antić. - Više nije reč samo o državnoj i kulturnoj modernizaciji. Skerlić je ukazivao na mnoge nedostatke našeg društva koji su danas utkani u temelje naše države. Na demokratiju bez građana, republiku bez republikanaca. Odatle i njegova odlučnost da stoji na krajnjoj levici samostalnih radikala, jedne suštinski umerene, reformske političke stranke, nastale u krilu već prestarele svenarodne Narodne radikalne stranke. Put ka oporavku i boljitku nesumnjivo je bio složen i postepen, nikako revolucionaran i nasilan. On je predstavljen u Skerlićevim prekorima, predlozima i vizionarskim planovima kojima su prožeti članci i govori sabrani u knjizi.

VRATITI ETIKU U POLITIKU NA tribini je Leon Kojen govorio o potrebi prevrednovanja statusa Skerlića u našoj književnoj istoriji posle negativnih političkih ocena koje je o njemu dala generacija avangardista i ideološki obojenih ocena iz doba titoizma. NJegovo javno delovanje deluje u znaku velikog i neumornog zalaganja za povratak etike u politiku.

Uz napomenu da sva savremena istraživanja javnog mnjenja ukazuju da Narodna skupština ima veoma nizak ugled u našem društvu, a jedan od glavnih uzroka je aktuelno parlamentarno iskustvo u kome se poništava elementarna politička kultura, priređivač knjige Marinko M. Vučinić je rekao:

- Gotovo da se ne pamte savremene parlamentarne debate, niti se njima pridaje dovoljna pažnja i značaj. Zato je i nastala ideja da se publikuju Skerlićevi govori u parlamentu od 1912. do 1914. Na taj način ćemo podsetiti našu političku javnost da parlamentarni govori mogu biti primer uzornog besedništva, političke hrabrosti, moralnosti i kompetentnosti koji danas toliko nedostaju našem parlamentarnom i političkom životu.

Prema mišljenju Miloša Kovića, danas bi Skerlić bio na strani građanske levice. On se zalagao za osnovna ljudska prava, smatrao da su evropske demokrate na strani srpskog naroda i imao razumevanja za borbu malih naroda protiv kolonijalizma.

- Bio je na prvom mestu pošten čovek, veliki intelektualac, spreman da menja svoj stav ako bi uvideo da nije dobar - istakao je Vladimir Dimitrijević. - Verovao je u jugoslovenstvo iako je bio svedok suprotnih ideja Ante Starčevića. Bio je optimista, pun života i energije. Skerlić nam nedostaje kao veliki kulturni radnik, kao hrabra ličnost, kao čovek koji je spreman da se suprotstavi vladajućoj politici. Izražavao je osećanje prezira prema nezasluženo stečenom bogatstvu i branio je socijalnu pravdu što je danas aktuelnije nego ikada.


ĆOSIć OBOJIO CEO JEDAN VEK

VOLJEN i nevoljen, obožavan i osporavan, Dobrica Ćosić je, ipak, ostao neocenjen. Iako je doživeo veliku slavu, iako je svojom emocijom čitav jedan vek obojio, on je, ipak, ostao nekako bez svoga pravoga mesta i u istoriji i u književnosti, ali svi osećaju da mu se to duguje - rekao je akademik Matija Bećković, predstavljajući knjigu razgovora i susreta Slavoljuba Đukića sa Ćosićem, pod naslovom „Pogled iz osinjaka“, u izdanju „Službenog glasnika“.

Ćosić je, po rečima Radoša LJušića, najbolji svedok epohe od 1945. do 2014. godine, i u ovim intervjuima govorio je o Titu, Krcunu, Miloševiću...

- Dobrica Ćosić je više puta isticao da sam njegov biograf, misleći na naše poznanstvo. Izbegavao sam svoje komentare i nastupio sa pozicije hroničara - rekao je Đukić.

Tokom poslednje decenije Ćosićevog života, po Bećkovićevim rečima, vođena je protiv njega ogorčena kampanja, te je proizilazilo da nema gorega, nepismenijega i nazadnijega Srbina. U takvoj atmosferi, dodao je Bećković, Đukić je unosio glas razuma i njegovi razgovori su pokušavali da u tom osinjaku sačuvaju i neku zdravu misao i pošteni prilaz ovom jedinstvenom čoveku.

- Gotovo nema nijedne reči u toj knjizi o Ćosićevom književnom radu, nego je isključivo reč o politici. A on nije bio samo političar niti je među našim piscima imao najvažniju i najstrmiju političku karijeru. Dobrica se izjašnjavao o svima, umešao se u tu prezlu i u te mekinje, i iz njih nije isplivao do kraja života - rekao je Bećković.

VEROVAO U PRAVEDNIJU REČ

OSINJAK iz naslova knjige, rekao je Bećković, je onaj u kom je Ćosić živeo i gde je izvređan, izujedan na različite načine:

- Đukićevi komentari i pitanja posvećeni su tome da se kaže istina o jednom vremenu, kako bi se završio građanski rat u Srbiji, kako ne bismo bili jedini narod u kom on još uvek traje, i kako mladi naraštaji ne bi bili naslednici tih rovova iz kojih više nema šta da se kaže - zaključio je Bećković.


ZORAN PETROVIĆ NA ŠTANDU „NOVOSTI: IZDAVAČ KOME SE VERUJE

KAKO Sajam odmiče, sve su veće gužve na štandu „Novosti“, koje su do sada prodale više od 5.000 knjiga. Pažnju čitalaca u sredu je privukao Zoran Petrović Piroćanac, koji je potpisivao svoju antologiju antisrpstva pod naslovom „Hoćeš li i dalje da budeš Srbin?“ Ova knjiga se, po njegovim rečima, obraća budućnosti i po tome je različita u odnosu na ostala dela.

- Važno mi je što su knjigu objavile „Novosti“, kojima narod veruje. U knjizi je reč o principu da ne smemo da zaboravimo i da bi u tom duhu trebalo da vaspitavamo svoju decu. Ovde su pokazani neverovatni, rasistički, obezljuđeni primeri svetskih elita sa sve četiri strane sveta. I Srbe „časte“ epitetima, slično kao Jevreje pred Drugi svetski rat - kaže autor.

I DALJE BEZ OBELEŽJA NAPOMINJUĆI da je posle Pavićeve smrti objavljeno čak 63 prevoda njegovih knjiga, Jasmina Mihajlović je istakla: - Nekoliko puta u svojoj zemlji nije bio dobro došao. Nije mogao da doktorira u Beogradu nego u Zagrebu, nije mogao da bude univerzitetski profesor u Beogradu već u Novom Sadu. Za globaliste je bio nacionalista, a za nacionaliste globalista. Na njegovoj sahrani nije bio prisutan ministar kulture jer nije pripadao nijednoj partiji. Na kući na kojoj je živeo ni danas nema nikakvog obeležja.

Posetioce sajma na štandu „Novosti“ privlači i posebna atrakcija. Reč je o interaktivnom računaru sa velikim monitorom, na kom lako i pregledno mogu da se vide i čitaju sva štampana izdanja naše kuće, u digitalnoj formi.


HAZARI“ OSVOJILI I KINEZE

TRI decenije od pojave kultnog „Hazarskog rečnika“ Milorada Pavića obeležene su u sredu na štandu „Vulkana“ gde su predstavljena izabrana dela srpskog klasika u deset knjiga, među kojima je i zbirka „Poslednja priča“, u kojoj je i poslednja priča, napisana pred smrt, dok je bio u bolnici.

O izuzetnom ugledu koji Pavić uživa u Kini, gde je kultni pisac, govorio je Maj DŽa, jedan od najpopularnijih savremenih kineskih romanopisaca.

- Spremajući se na put u Beograd nameravao sam da odam poštu Paviću. Posetio sam njegov grob i spomenik na Tašmajdanu. Cilj mi je bio da iskažem poštovanje prema zemlji koja je iznedrila tako velikog pisca. Do „Hazarskog rečnika“ došao sam 1996. i dubina i sadržaj te knjige toliko me je opčinila da sam je čitao čitavog leta. A kada je došla jesen - pročitao sam je ponovo. To izuzetno delo podseća na jedan ogroman spomenik sa lavirintom i hodnicima ispunjenim tajanstvenim izrazima. Roman pokreće sve teme. Čitajući ga, imao sam utisak da i vetar mogu da uhvatim u ruku. Preko ove knjige zavoleo sam i Srbiju.

Prema rečima Aleksandra Jerkova, Beograd nije bio spreman kada se pojavio „Hazarski rečnik“.

- NIN-ovu nagradu dobio je jedva, većinom glasova 3:2, a mnogi su se meškoljili i pitali: kakva je to knjiga. Tek kada se pojavilo francusko izdanje stvar se preokrenula. NJegova „Poslednja priča“ je svojevrstan biser i jedna od najboljih koje je napisao - naglasio je Jerkov.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije