Treći dan Sajma knjiga: Promocije i tribine o delima velikana

SVE se više pokazuje da naš politički život zapada u beznačelnost, u grupisanje interesa, prohteva, ambicija, i da se na štetu opštega i načelnoga ističe lično i beznačelno... U današnje vreme vidimo da su karakteri pali, da su ljudi oslabili... Nastalo je doba političkog licitiranja.

Ove reči izgovorio je maja 1912. u Skupštini Srbije Jovan Skerlić, čiji je vek od smrti obeležen predstavljanjem knjige njegovih govora kao narodnog poslanika (u izdanju „Službenog glasnika“) i tribinom o porukama i poukama koje nam je ostavio veliki književni kritičar, istoričar književnosti i neumorni javni delatnik.

- Novo čitanje Skerlića kao političkog pisca i govornika posebno je važno u naše vreme - rekao je Čedomir Antić. - Više nije reč samo o državnoj i kulturnoj modernizaciji. Skerlić je ukazivao na mnoge nedostatke našeg društva koji su danas utkani u temelje naše države. Na demokratiju bez građana, republiku bez republikanaca. Odatle i njegova odlučnost da stoji na krajnjoj levici samostalnih radikala, jedne suštinski umerene, reformske političke stranke, nastale u krilu već prestarele svenarodne Narodne radikalne stranke. Put ka oporavku i boljitku nesumnjivo je bio složen i postepen, nikako revolucionaran i nasilan. On je predstavljen u Skerlićevim prekorima, predlozima i vizionarskim planovima kojima su prožeti članci i govori sabrani u knjizi.

Uz napomenu da sva savremena istraživanja javnog mnjenja ukazuju da Narodna skupština ima veoma nizak ugled u našem društvu, a jedan od glavnih uzroka je aktuelno parlamentarno iskustvo u kome se poništava elementarna politička kultura, priređivač knjige Marinko M. Vučinić je rekao:

- Gotovo da se ne pamte savremene parlamentarne debate, niti se njima pridaje dovoljna pažnja i značaj. Zato je i nastala ideja da se publikuju Skerlićevi govori u parlamentu od 1912. do 1914. Na taj način ćemo podsetiti našu političku javnost da parlamentarni govori mogu biti primer uzornog besedništva, političke hrabrosti, moralnosti i kompetentnosti koji danas toliko nedostaju našem parlamentarnom i političkom životu.

Prema mišljenju Miloša Kovića, danas bi Skerlić bio na strani građanske levice. On se zalagao za osnovna ljudska prava, smatrao da su evropske demokrate na strani srpskog naroda i imao razumevanja za borbu malih naroda protiv kolonijalizma.

- Bio je na prvom mestu pošten čovek, veliki intelektualac, spreman da menja svoj stav ako bi uvideo da nije dobar - istakao je Vladimir Dimitrijević. - Verovao je u jugoslovenstvo iako je bio svedok suprotnih ideja Ante Starčevića. Bio je optimista, pun života i energije. Skerlić nam nedostaje kao veliki kulturni radnik, kao hrabra ličnost, kao čovek koji je spreman da se suprotstavi vladajućoj politici. Izražavao je osećanje prezira prema nezasluženo stečenom bogatstvu i branio je socijalnu pravdu što je danas aktuelnije nego ikada.

ĆOSIć OBOJIO CEO JEDAN VEK

VOLJEN i nevoljen, obožavan i osporavan, Dobrica Ćosić je, ipak, ostao neocenjen. Iako je doživeo veliku slavu, iako je svojom emocijom čitav jedan vek obojio, on je, ipak, ostao nekako bez svoga pravoga mesta i u istoriji i u književnosti, ali svi osećaju da mu se to duguje - rekao je akademik Matija Bećković, predstavljajući knjigu razgovora i susreta Slavoljuba Đukića sa Ćosićem, pod naslovom „Pogled iz osinjaka“, u izdanju „Službenog glasnika“.

Ćosić je, po rečima Radoša LJušića, najbolji svedok epohe od 1945. do 2014. godine, i u ovim intervjuima govorio je o Titu, Krcunu, Miloševiću...

- Dobrica Ćosić je više puta isticao da sam njegov biograf, misleći na naše poznanstvo. Izbegavao sam svoje komentare i nastupio sa pozicije hroničara - rekao je Đukić.

Tokom poslednje decenije Ćosićevog života, po Bećkovićevim rečima, vođena je protiv njega ogorčena kampanja, te je proizilazilo da nema gorega, nepismenijega i nazadnijega Srbina. U takvoj atmosferi, dodao je Bećković, Đukić je unosio glas razuma i njegovi razgovori su pokušavali da u tom osinjaku sačuvaju i neku zdravu misao i pošteni prilaz ovom jedinstvenom čoveku.

- Gotovo nema nijedne reči u toj knjizi o Ćosićevom književnom radu, nego je isključivo reč o politici. A on nije bio samo političar niti je među našim piscima imao najvažniju i najstrmiju političku karijeru. Dobrica se izjašnjavao o svima, umešao se u tu prezlu i u te mekinje, i iz njih nije isplivao do kraja života - rekao je Bećković.

VEROVAO U PRAVEDNIJU REČ

OSINJAK iz naslova knjige, rekao je Bećković, je onaj u kom je Ćosić živeo i gde je izvređan, izujedan na različite načine:

- Đukićevi komentari i pitanja posvećeni su tome da se kaže istina o jednom vremenu, kako bi se završio građanski rat u Srbiji, kako ne bismo bili jedini narod u kom on još uvek traje, i kako mladi naraštaji ne bi bili naslednici tih rovova iz kojih više nema šta da se kaže - zaključio je Bećković.

ZORAN PETROVIĆ NA ŠTANDU „NOVOSTI: IZDAVAČ KOME SE VERUJE

KAKO Sajam odmiče, sve su veće gužve na štandu „Novosti“, koje su do sada prodale više od 5.000 knjiga. Pažnju čitalaca u sredu je privukao Zoran Petrović Piroćanac, koji je potpisivao svoju antologiju antisrpstva pod naslovom „Hoćeš li i dalje da budeš Srbin?“ Ova knjiga se, po njegovim rečima, obraća budućnosti i po tome je različita u odnosu na ostala dela.

- Važno mi je što su knjigu objavile „Novosti“, kojima narod veruje. U knjizi je reč o principu da ne smemo da zaboravimo i da bi u tom duhu trebalo da vaspitavamo svoju decu. Ovde su pokazani neverovatni, rasistički, obezljuđeni primeri svetskih elita sa sve četiri strane sveta. I Srbe „časte“ epitetima, slično kao Jevreje pred Drugi svetski rat - kaže autor.

Posetioce sajma na štandu „Novosti“ privlači i posebna atrakcija. Reč je o interaktivnom računaru sa velikim monitorom, na kom lako i pregledno mogu da se vide i čitaju sva štampana izdanja naše kuće, u digitalnoj formi.

„HAZARI“ OSVOJILI I KINEZE

TRI decenije od pojave kultnog „Hazarskog rečnika“ Milorada Pavića obeležene su u sredu na štandu „Vulkana“ gde su predstavljena izabrana dela srpskog klasika u deset knjiga, među kojima je i zbirka „Poslednja priča“, u kojoj je i poslednja priča, napisana pred smrt, dok je bio u bolnici.

O izuzetnom ugledu koji Pavić uživa u Kini, gde je kultni pisac, govorio je Maj DŽa, jedan od najpopularnijih savremenih kineskih romanopisaca.

- Spremajući se na put u Beograd nameravao sam da odam poštu Paviću. Posetio sam njegov grob i spomenik na Tašmajdanu. Cilj mi je bio da iskažem poštovanje prema zemlji koja je iznedrila tako velikog pisca. Do „Hazarskog rečnika“ došao sam 1996. i dubina i sadržaj te knjige toliko me je opčinila da sam je čitao čitavog leta. A kada je došla jesen - pročitao sam je ponovo. To izuzetno delo podseća na jedan ogroman spomenik sa lavirintom i hodnicima ispunjenim tajanstvenim izrazima. Roman pokreće sve teme. Čitajući ga, imao sam utisak da i vetar mogu da uhvatim u ruku. Preko ove knjige zavoleo sam i Srbiju.

Prema rečima Aleksandra Jerkova, Beograd nije bio spreman kada se pojavio „Hazarski rečnik“.

- NIN-ovu nagradu dobio je jedva, većinom glasova 3:2, a mnogi su se meškoljili i pitali: kakva je to knjiga. Tek kada se pojavilo francusko izdanje stvar se preokrenula. NJegova „Poslednja priča“ je svojevrstan biser i jedna od najboljih koje je napisao - naglasio je Jerkov.