Pred monumentalnim štandom Kine, pocasnog gosta 59. međunaordnog beogradskog sajma knjiga u Hali II, večeras je otvorena najveća kulturna manifestacija u regionu pod sloganom "Vreme je za knjigu" i rečima nobelovca Tomasa Mana da smo na mestu na kome svake godine, "uživamo u rečima".

Brojne goste, domaćini su podsetili da je "svaka nacionalna kultura podignuta na zdanju od knjiga, a u dubokim temeljima svetske civilizacije položeni su drevni zapisi na glinenim pločicama" i zato smo ovde jer "znamo šta je vrednost štampane reči, ovde su pisci, izdavač, oni koji kupuju knjige, a svaka knjiga čeka svog čitaoca i sigurno je da će on doći po nju".

"Mi smo uvereni da knjigama kakve su pred nama i čitaocima pripada budućnost kulture, a sajam je čudo kojem se odavno ne čudimo, ali ne prestajemo da mu se radujemo "poručili su organizatori sajma.

U ime NR Kine, zemlje domaćina, gostima se obratio književnik Liju Dženjun koji je besedu naslovio "Uloga književnosti" i u kojoj je poručio da bi "politicari iz celoga sveta trebalo da više čitaju književna dela, jer što se više čitaju, to je međusobno razumevanje bolje, a razlike među nama nestaju, jer smo svi mi na kraju krajeva ipak ljudi".

Izrazivši zadovoljstvo što je Kina počasni gost Beogradskog sajma, on je naglasio da "ovo nije smo najveći sajam tog tipa na Balkanu, već je i simbol kulture kojim se ponose svi žitelji glavnog grada, a književnost je najbolji način da se razume jedan narod i jedna nacija".

Štand "Novosti" na Sajmu knjiga / Foto: Zoran Trdenić

Podsetivši da se naše dve zemlje uglavnom poznaju na osnovu jugoslovenskih ratnih filmova ("Valter brani sarajevo" i "Most"), a i kineskih kungfu snimanih pre 40 godina, Liju je konstatovao da nepoznavanje naroda vodi u sukobe i ratove.

Na retoričko pitanje: na koji način se sukobi i ratovi mogu preduprediti, kineski pisac je odgovorio: "jedan od najefikasnijih načina da se to postigne jeste čitanje književnih dela. Iako produkti fikcije, književna dela su, u izvesnom smislu, realnija i od politike i od društva, nekada čak i od života i realnosti same po sebi".

"Što se kulturnih veza Kine i Srbije tiče, situacija je sada znatno bolja nego pre četrdeset godina", konstaovao je Liju i dodao da su dela pojedinih srpskih pisaca već prevedena na kineski, među njima i Andrićev roman "Na Drini ćuprija", "Hazarski rečnik" Milorada Pavića itd. Pojedina dela kineskih pisaca, takođe, su prevedena na srpski. Među njima je i njegov roman pod naslovom "Povratak u 1942". ( u izdanju "Utopije").

"Baš zato što književnost ima takvu ulogu i toliku snagu, moje kolege pisci iz Kine i ja sam, s uzbuđenjem očekujemo predstojeće razgovare s našim srpskim kolegama i srpskom čitalačkom publikom", istakao je Liju i svoj govor zaključio rečima da je "ovo njegova prva poseta Srbiji, ali za ova četiri dana koliko već boravi u Beogradu, susreo se s mnogim ljudima. i jako mu se dopada naš prelepi grad i njegovi dobri i ljubazni žitelji".

Čast da zvanično otvori sajam pripala je srpskom akademiku, pesniku Milosavu Tešiću koji je konstaovao da "sajam već 59. put, pokazuje koliko je srpska kultura široko, kosmopolitski otvorena prema kulturama drugih naroda, a to potvrđuje i činjenicom - kojom su i Beograd i srpski narod počastvovani - da je naročiti gost ovogodišnje beogradske i svetske revije knjiga - Kina, zemlja velika u svakom pogledu, s jednom od najstarijih književnosti u svetu, što znači sa ogromnim kulturnim nasleđem i tradicijom, ali veoma različitim u odnosu na srpsku i evropsku kulturnu baštinu".

"Stolećima se obnavljajući i usavršavajući sama iz sebe, kineska književnost i danas ima sigurnu i veliku budućnost" istakao je Tešić.

On je dodao da "u globalističkom ustrojstvu sveta - gde se nameće i uspostavlja sistem opštevažećih načela i pravila, a zanemaruje i obezličuje ono što nosi obeležje nacionalnog identiteta - nezavidna je sudbina kultura malih i siromašnih narodam i zato i postoji realna opasnost da se one izgube u svetu pretvorenom u zahuktalo profitersko trkalište, da nestanu u tom strašnom okeanu projektovanih opštosti".

Konstatujući da je srpski narod prema svim parametrima "malim narodima " Tešić je kazao da bi se "našli u sferi nametanja kulturnih modela dalekih našem mentalitetu i duhu, pa čak i neuklopivim u naš civilizacijski razvoj, mi bismo morali, konkretno u književnim poslovima, s jedne strane čuvati i izučavati značajna i brojna literarna ostvarenja srpskog jezika, a sa druge razvijati i proširivati njegove izražajne mogućnosti".

"Ostajući otvoreni, ali i probirljivi u toj otvorenosti, za sve plodonosne strane uticaje i usaglašavajući ih s ovdašnjim viđenjima i doživljajima sveta, mi možemo, dakle bez zatvaranja u uske i tesne nacionalne ramove, nastaviti da literarno razvijamo i unapređujemo srpsku književnost" preporučio je akademik.

"Dobra knjiga, ma koje vrste bila, ima udela u stvaranju opšteljudskih vrednosti; vrednom knjigom se - po meri čovekovih mogućnosti - dopunjuje, bogati i osmišljava univerzalni rečnik postojanja, ali i čuvaju biće i bit svakog naroda. - Svaki pisac je i nepročitan pisac, jer se njegovo delo uvek obnavlja iz živog pepela svoje prividne prevaziđenosti" zaključio je Tešić i proglasio sajam otvorenim.

U okviru svečanog otvaranja nasatupio je najboljim srpski umetnik na fruli Bora Dugić.