Biografija otkriva tajne: Ceo život lovac u raži

Dragan Bogutović

26. 10. 2014. u 13:25

Obimna biografija "Selindžer" dejvida šildsa i šejna salerna osvetljava pola veka dobro čuvane tajne velikog američkog pisca: Najveća ljubav ostavila ga je zbog Čaplina. Posle Drugog svetskog rata bio je lovac na naciste, a oženio se Nemicom koja je bila sar

PROŠLE godine, a tri posle smrti jednog od najzagonetnijih umetnika 20. veka, pisca kultnog romana "Lovac u raži", nastala je obimna biografija "Selindžer". Autori Dejvid Šilds, pisac bestselera i Šejn Salerno, režiser i producent, uspeli su prvi put da osvetle poslednjih pola veka velikog pisca čiji je život bio obavijen misterijom, čemu je i sam ponekad doprinosio.

Knjiga, koja se kod nas pojavila pre nekoliko dana, u izdanju kuće Admiral Books, nastala je na osnovu višegodišnjeg istraživanja i ekskluzivnih razgovora sa više od 200 ljudi sa pet kontinenata: Selindžerove braće po oružju iz Drugog svetskog rata, članova njegove porodice, bliskih prijatelja, ljubavnica, komšija, izdavača i ljudi sa kojima je imao tajne veze. Prvi put su objavljena i njegova pisma koja otkrivaju piščeve intimne stavove o ljubavi, književnosti, veroispovesti, ratu, smrti. Pred čitaocima su i ekskluzivne fotografije, kao i izvodi iz dnevnika, pisama, memoara, sudskih zapisnika, kao i vojnih podataka sa kojih je nedavno skinuta oznaka poverljivosti.

Potekao iz imućne porodice s njujorške Park avenije, DŽerom Dejvid Selindžer rođen je 1919. sa neprijatnom manom (problemom sa jednim testisom) što je ostavilo dubok trag na čitav njegov život. Bio je polaznik vojne akademije, a zatim loš student na jednom koledžu u NJujorku, ali veoma darovit pisac, što je pokazao svojim prvim pričama objavljenim u uglednim časopisima. Te 1941. doživeo je prvu i neprebolnu ljubav sa Unom O’Nil, ćerkom dramskog pisca i nobelovca Judžina O’Nila. Govoreći da su njegova prava deca likovi iz njegovog komada, O’Nil je Unu ostavio kada joj je bilo tri godine, zbog čega je ona dugo patila. Između svoje 16. i 18. godine ona se zabavljala sa poznatim karikaturistom Piterom Arnom i Orsonom Velsom, a onda se pojavio Selindžer. NJena lepota i izuzetna gracioznost oborila ga je s nogu.

DUHOVI STVORIVŠI svoj privatni svet u kom je mogao sve da kontroliše, Selindžer je iščupao besprekornu, besmrtnu mladost iz patnji Drugog svetskog rata. A onda, kada nije mogao sve da kontroliše, kada se nakupilo previše patnji da bi ih ljudsko biće sazdano tako tanano kao on moglo da izdrži, potpuno se predao Vedanti, pretvorivši drugu polovinu svog života u ples sa duhovima. Više nije imao ništa nikome da kaže, pišu Šilds i Salerno.

Odlazili su u muzeje, bioskope, pozorišta, večerali u kafeima i restoranima ali je vezu prekinuo njegov odlazak u vojsku. Dok je bio na obuci slao joj je duga ljubavna pisma na koja je odgovarala istom merom osećajnosti. Želeći da joj ćerka postane filmska zvezda, majka ju je 1942. poslala u Holivud gde je srela Čarlija Čaplina i tek što je napunila 18 godina udala se za 54-godišnjeg genijalnog komičara. Vest o tome Selindžer je pročitao u novinama i gotovo doživeo slom od koga se nikada nije u potpunosti oporavio.

Drugi još već udarac čekao ga je na frontu: kao vodnik u 12. pešadijskom puku učestvovao je u pet krvavih kampanja na evropskom ratištu 1944. i 1945. NJegovi drugovi svedoče da je bio izuzetno hrabar borac, a jedno vreme radio je i kao kontraobaveštajac isleđujući ratne zarobljenike i ponekad se nalazeći na ničijoj zemlji između saveznika i Nemaca. Kada je zajedno sa vojnicima ušao u Kaufering 4, pomoćni logor uz Dahau, suočivši se sa do tada neviđenim zlom, otišao je u bolnicu u Nirnbergu na psihijatrijsko lečenje.

Tokom rata i za vreme hospitalizacije Selindžer je nosio sa sobom rukopis prvih šest poglavlja romana o Holdenu Kolfildu koji će kasnije, 1951, prerasti u knjigu "Lovac u raži". Prethodno, u maju 1945. oženio se, u Nemačkoj, Silvijom. Tada je radio kao specijalni agent - lovac na naciste koji su se krili, da bi se, ironijom sudbine, kasnije pojavili podaci koji govore da mu je supruga bila doušnik Gestapoa. Iako su raniji biografi tvrdili da je posle samo godinu dana Silvija podnela tužbu za razvod braka, autori knjige su utvrdili da je to bio Selindžer jer je, najverovatnije, saznao čime se ona bavila.

U svom drugom braku, emotivno duboko oštećen i gotovo otupeo, Selindžer se neprestano udaljavao od porodice. Nedelje i nedelje provodio je u svom izdvojenom bunkeru, u kome je pisao, a ženi Kler i deci Metjuu i Margaret govorio je: "Nemojte me uznemiravati, osim ako ne izbije požar". Posle 12 godina, brak je završen razvodom 1967.

Selindžer je, ističu autori biografije, bio izvanredno kompleksno i duboko kontradiktorno biće. Nije bio, kako se mislilo, povučen u poslednjih 55 godina svog života.

SUSRET SA HEMINGVEJOM JEDNA od velikih priča u istoriji književnosti jeste ona o susretu Ernesta Hemingveja i Selindžera u Parizu 1944. Hemingveja, koji je u to vreme imao tretman kao Tolstoj u Rusiji, mladi tamnokosi narednik Selindžer potražio je u hotelu "Ric". Rekao mu je koliko se divi njegovim delima i kasnije pričao prijateljima kako je slavni pisac veoma prijatan i velikodušan, nimalo impresioniran sopstvenom veličinom. Uspostavili su veoma dobar odnos i Ernest se ponudio da pogleda neke njegove priče. Pošto je pročitao "Poslednji dan poslednjeg odsustva" Hemingvej je izrazio divljenje prema peru mladog kolege. Selindžer se vratio u svoju jedinicu u stanju blagog ushićenja i nikada nije krio da je on imao ogroman uticaj na njegov stil pisanja.

Krio se od javnosti, ali je mnogo putovao, imao mnogo ljubavnih veza i doživotnih prijateljstava i u ogromnim količinama konzumirao proizvode popularne kulture - na televiziji je mogao da gleda bilo šta. Veliki događaj u njegovom životu, po značaju odmah iza rata, bilo je upoznavanje hinduizma Advajta Vedante, religioznog i filozofskog učenja u kojem je pokušao da nađe izlaz iz unutrašnjih dilema i patnje koje su ga razdirale.

Posle njegove smrti 2010. supruga Kolin i sin Metju postali su saizvršioci Književnog trusta DŽ. D. Selindžera koju je osnovao za života. Morala se poštovati njegova izričita želja da nikada ne bude dozvoljeno da se prema romanu "Lovac u raži" snimi film. Iako brojni očevici svedoče da je pisao svakog dana i imao sef u kom je držao nedovršene rukopise, u Selindžerovom legatu odbijaju da to priznaju. Ipak, Šild i Salerno na osnovu dugih istraživanja uspeli du da dođu do podataka da je slavni pisac napisao i odobrio za objavljivanje nekoliko dela. Među njima je "Porodica Glas" u kojoj je pet novih priča, "Priručnik" za Vedantu sa kratkim pričama, gotovo basnama, utkanim u tekst, jedan roman, ljubavna priča iz Drugog svetskog rata zasnovana na Selindžerovoj komplikovanoj vezi sa prvom ženom i novela, u formi dnevnika kotraobaveštajnog oficira iz Drugog svetskog rata. Objavljivanje ovih dela će otpočeti iduće godine i trajaće do 2020.

Ipak, najviše će zauvek ostati upamćen po "Lovcu u raži" koji je prodat u više od 65 miliona primeraka i prodaje se i dalje svake godine u 600.000 primeraka.

- "Lovac" je postao književna himna generacije. Buntovna omladina iz pedesetih godina 20. veka najednom je pronašla svoj glas - pišu autori biografije.

- Holden je bio buntovnik generacije kojoj je buntovnik očajnički trebao. Bio je DŽems Din pre DŽemsa Dina i kul pre nego što je izmišljen termin "kul". Bio je ikona nemira, nezadovoljstva, pobune, suprotstavljanja uvreženom stanju. Selindžer je prvi uticao na stvaranje kontrakulture i njegova tvorevina, Holden, ne samo što je bio prvi bitnik, već isto tako i figura koja je nadahnula hipi-generaciju.


Pratite nas i putem iOS i android aplikacije