Srbija bi od stranih filmadžija mogla da zaradi 50 miliona evra godišnje!

DA Srbija može da prigrabi milione evra od holivudske produkcije filmova zvuči neverovatno. Ipak, da smo na vreme doneli uredbu kojom bi se omogućilo da se već postojeća odredba Zakona o kinematografiji sprovede u delo, godišnje bi se u našoj zemlji obrnulo po 50 miliona evra, upravo od snimanja visokobudžetnih, ali i onih jeftinijih filmova.

Ana Ilić, izvršna direktorka Srpske filmske asocijacije, objašnjava, za „Novosti“, da državni podsticaji od 20 odsto, Srbiji mogu godišnje da donesu više desetina miliona evra. A, u početku, Srbija bi trebalo da uloži oko 1,5 miliona evra godišnje.

- Ovaj sistem podsticaja podrazumeva da je država apsolutno bezbedna, ne ulazi u rizik i ništa ne plaća unapred - ističe Ana Ilić. - Tek kada strani filmski, odnosno TV producenti plate sve poreze, doprinose, takse, dobavljače... koje su koristili za snimanje u Srbiji, mogu da podnesu zahtev za povraćaj 20 odsto uloženih sredstava.

Da je reč o ogromnom novcu, pokazuje i „ispuštena“ dobit od poznatog holivudskog hita „Umri muški“ 5. deo, koji je trebalo da se snima upravo u Srbiji. Upravo zbog nedostatka podsticaja, producenti ovog ostvarenja odlučili su da ga snime u Mađarskoj, koja ima stopu povrata uloženog novca od čak 30 odsto.

- Za snimanje ovog filma producenti su u Mađarskoj, za godinu dana, utrošili 92 miliona dolara - objašnjava Ana Ilić. - Angažovano je 845 ljudi direktno, plus dobavljači. U ovo je uračunat i novac za filmske radnike, lokacije, noćenja u hotelima, avio-karte, ali i zanatlije koje su gradile scene, krojače... Materijal je, na primer, kupovan u Mađarskoj. Ovaj primer pokazuje koliko je ta država zapravo prihodovala od snimanja samo jednog filma.

Hristina Mikić, izvršni direktor Grupe za kreativnu ekonomiju, smatra da bi uvođenje filmskih podsticaja omogućilo investicioni ciklus direktno u filmskoj industriji u iznosu od oko 50 miliona evra, a indirektno, u oblasti filmskog turizma i kreativnih industrija oko 75 miliona evra.

- Računica da li se isplati ili ne uvesti poreske podsticaje je vrlo jednostavna: propušteni javni prihodi od ovih podsticaja za državu bi bili oko 10 miliona evra, dok bi tržište kreativnih industrija profitiralo za 125 miliona evra dodatnog finansiranja - objašnjava Hristina Mikić.

Ona dodaje da bi, dugoročno gledano, snimanje jednog visokobudžetnog filma u Srbiji omogućilo od pet do sedam godina ekonomskih koristi od eksploatacije filmskih lokacija kroz filmski turizam...

PRIMER NISKOBUDžETNOG FILMA

RAČUNICA Srspke filmske asocijacije, na primeru niskobudžetnog filma, pokazuje da bi se na svaki jedan evro isplaćenih podsticaja u državni budžet slilo 1,46 evra poreskih prihoda.

- Na svaki jedan evro podsticaja, to jest povraćaja, privuče se 5,32 evra stranih filmskih investicija. Odnosno, na svaki evro podsticaja generisalo bi se ukupno 13 evra zbog efekta multiplikacije - objašnjava izvršna direktorka Asocijacije dodajući da se usvajanje uredbe kojom se reguliše ova oblast iščekuje još od decembra 2011. godine.