U korenu srpske povesnice

Petar PIJANOVIĆ

20. 05. 2014. u 13:07

Akademik Dobrica Ćosić zadužio književnost delima o tragičnoj heroici našeg naroda. U prošlosti tražio ključ i za ono što se u našem vremenu dešava

KADA pisac promine svetom ostaju reči da produže njegovo trajanje u svesti čitalaca i u kulturnom pamćenju. Povod je Dobrica Ćosić koji je i sam govorio da misli i reči sazrevaju u vremenu. U meri u kojoj su te reči otporne na vreme potvrđuje se i mera vrednosti kojom pisac zadužuje matičnu književnost. Srpsku književnost Ćosić je zadužio pre svega najboljim knjigama u svom opusu. U obimnom njegovom delu, reč je pre svega o romanima "Koreni" i "Vreme smrti". Mogu da im se pridruže još neke knjige tematski koje su gotovo uvek posvećene tragičnoj srpskoj heroici koliko naroda, toliko porodica i pojedinaca u starinskim i modernim vremenima.

U jednom ogledu o Vuku Karadžiću, Ivo Andrić je zapazio kako je Vukovo pamćenje "ogromni inventar srpske stvarnosti", te da je tu stvarnost Vuk kao ključna ličnost nove srpske kulture i književnosti obdelao i kultivisao svojim poslanjem. U ovim rečima, kojima se pridružuje i Andrićevo zapažanje o Vukovom realizmu, postoji nešto što aktuelizuje i Ćosić. To postiže kritičkim realizmom i temama koje u njegovom rukopisu čine mnogoliku i slojevitu srpsku povesnicu. Moglo bi se i drugačije reći: proza Dobrice Ćosića, ne samo temama, već i načinom na koji on misli istoriju, jeste i znak srpske kulture preobražene u književnu reč.

O tome su Ćosićevi tumači već pisali oni više tradicionalni, ali, takođe, i moderni kritičari i pisci. Jedan od modernih bio je i Borislav Pekić. Toga se mnogi verovatno i ne sećaju. Sagledavajući roman "Vreme smrti" u okviru evropskih romana, Pekić je pre punih trideset godina izgovorio pa napisao da je taj ep o Srpskom ratu 1914. "uzvišeni primer i umetničkog umeća i istorijskog osećanja i ličnog poštenja". Još i ovo: "Srpski rat postao je, tu na tlu male Srbije, Svetski rat, a njegova tragedija, tragedija humaniteta". Nekim slučajem se desilo da u godini u kojoj se obeležava taj sudnji čas nove srpske istorije, sa ovoga sveta odlazi pisac koji je o toj temi mnogo i izvrsno pisao.

Ćosić je u prošlosti tražio ključ i za ono što se u našem vremenu, pa i danas, dešava. A to što je Dobrica Ćosić govorio svojom prozom, esejima, političko-publicističkim i autobiografskim tekstovima, bio je njegov pokušaj da nešto bitno kaže o smislu istorije, srpske i svake druge, i ulozi koju u istoriji ima čovek.

„VREME SMRTI“ NAŠ NAJFILMSKIJI ROMAN PREDRAG Gaga Antonijević jedini je filmski reditelj koji je želeo da ekranizuje "Vreme smrti", smatrajući da između ovog dela i Tolstojevog "Rata i mira" u našoj literaturi može da stoji znak jednakosti. Razgovor sa piscem o ovom projektu, kaže za "Novosti", imao je pre osam godina, ali do realizacije nije došlo:
- Smatram da je "Vreme smrti" najfilmskiji od svih naših romana. Ne znam ko je bolje uhvatio dušu srpskih seljaka, uspevši da ih uzdigne u nebesa u podvizima žrtvama koje su nam u nasleđe ostavili. A šta smo mi sa tim nasleđem učinili? U svakoj državi bi već snimali drugu ili treću ekranizaciju "Korena" i "Vremena smrti". Nažalost, veličanstvena saga o promenama u Srbiji, sukobima i nerazumevanjem opterećenog prelaska iz seljačkog u građansko društvo opisanog kroz sudbinu jedne porodice zahvaćene vihorom Velikog rata, nikako da dočeka svoj trenutak.

R. R.

Taj humanitet pre svega je promišljan na sudbini naroda, pojedinih porodica i pojedinaca. Proveravan je i na iskušenjima njegovih junaka na kojma se ta sudbuna prelama. Pošto je pisanje nekad u književno ruho uvijena lična ispovest, Ćosić u dokumentarističkom postupku koristi usluge i tzv. autorskog pripovedača. To mu je omogućilo da u romanima, kao što su "Grešnik" , "Otpadnik" i "Vernik", kaže nešto i o svojoj priči.

Još više da kaže o sistemu vlasti kojoj je neko vreme i sam služio. U tom sudaru tragaoca za istinom i opresivnog sistema vlasti trebalo je naći neki izlaz. U toj potrazi Ćosić je plaćao visoku cenu, ali je spasavao dušu. Tako je pokazao kako je svoja istina, do koje se dolazi katarzom i preobraćanjem, bolna i lekovita. Na tom putu su i mnogi Ćosićevi likovi, do kraja posvećeni istini, vrlini i nadi. O tome posebno uverljivo priča roman "Vreme vlasti" .

Istorijska svest i epski duh sa jakim dramskim akcentima okvir su slike sveta u njegovim delima. Ličnost pojedinca, posebno malog čoveka iz naroda, njegov udeo u snazi i sudbini kolektiva, osnovni su motivi tako viđenog i doživljenog sveta. Ćosić ne preslikava život nego imaginira istoriju i misli vreme. Tako građena slika postaje reljefna i slojevita. U nju je ugrađena misleća svest pripovedača koji prikaz poznatih događaja iz srpske prošlosti pretvara u svojevrsnu filozofiju istorije.

Dobrica Ćosić se ogledao i u ideološkim, partijskim i državnim poslovima. Imao je važnu ulogu kao svedok istorije i učesnik u prelomnm događajima. Bio je levičar nacionalne orijentacije i čovek vlasti, nevernik i skeptik. Na ruševinama svoje ideološke vere i starih zabluda, ipak se nije odrekao levih ideja niti oslobodilačkog pokreta kojem je zdušno pripadao. U središte političkog delovanja je stavljao srpski nacionalni interes. Sagledavajući ga kao demokratsko i državotvorno pitanje, uz pokušaj da, nakon svih poraza i posrnuća, Srbija povrati dušu i istorijski ugled, Ćosić je postao nesuđeni otac nacije. Verovao je u onu narodnu: "Ne da se, ali će se dati". Nije se baš dalo. Učinio je koliko je mogao.

PORUKA: NE ISPRAĆAJTE ME GOVORIMA

NA adrese SANU i UKS u ponedeljak su stigle dve slične, testamentarne poruke Dobrice Ćosića, kojima je zajedničko da veliki pisac traži da mu se posle smrti ne organizuju komemoracije. "Novosti" su došle do poruke namenjene Udruženju književnika Srbije, napisane još juna 2003. godine, u kojoj stoji:

"Znam koliko je naporno i neprijatno organizovati komemoracije umrlim članovima Udruženja. Ja Vas molim i zahtevam da se lišite tog napora u mom slučaju. Ne ispraćajte me komemorativnim govorima. O meni je mnogo govoreno za moga života. Od smrti govoriće moje knjige ako zaslužuju da ih ljudi čitaju. Sa zahvalnošću za druženja u Francuskoj 7 koja su nekada imala mnogo smisla, želim vam radost i nespokojstvo stvaranja."

REAGOVANJA

MILOVAN DANOJLIĆ

PRIJATELJSKA SPORENJA

- DOBRICU Ćosića sam upoznao pre punih 60 godina. Bio sam dečak, a on je stigao da i na mene obrati pažnju. U prvo vreme je bio s vlastima, ali je stizao da i nama koji smo bili podalje od centara moći pomogne. Družili smo se i često sporili ali u prijateljskom tonu. Kad je prešao u opoziciju bio je pouzdan inicijator mnogih akcija, pun entuzijazma, a uz to je kao stari partizan imao smisla za ilegalni rad. U jednoj od, ako tako mogu reći, racija, priveli su ga u neki opštinski SUP, gde je bilo i privedenih prostitutki. Prema svima nama, prema piscima, svojim drugovima bio je mnogo korektniji nego mi prema njemu. Našla se jedna grupa koja nije poštovala njegovu starost, pa neka se ne nadaju da će neko poštovati njihovu. Šta god mislili o Ćosiću, istorija društvenih kretanja i istorija književnosti našeg vremena ne mogu ga zaobići.

GOJKO ĐOGO

MORAVSKO ČOVEČANSTVO

- VELIKI, možda najveći, srpski pisac u poslednjih pola veka preselio se u istoriju, a veliki čovek u legendu. Posle prirodne kataklizme koja nas je ovih dana zadesila, odlazak Dobrice Ćosića, "oca moravskog čovečanstva", kako su ga najbliži prijatelji u šali "krstili", dodatno će ožalostiti njegovu sirotu Srbijicu. Dobrica je bio njen najodaniji sin. Potomci njegovih Katića i Dačića, koji su se kao stoletna porodična stabla razgranali u njegovim romanima, ostali su bez svog tvorca.

Kao čovek, pisac i politički delatnik, sve što je mogao činio je za dobro svoje zemlje i svog naroda. Bio je paradigma časti i savesti.

RADOMIR ANDRIĆ

OBELEŽIO VEK

- ROMANIMA "Koreni", "Bajka", "Vreme smrti", "Vreme vlasti" obeležio je 20. i početak ovog veka. Svakako da je kao pisac i intelektualac svojim shvatanjem ne samo književnosti i kulture, već i humanističke suštine svoje epohe, dao značajan doprinos našoj ukupnoj književnosti, posebno razmišljajući o koroziji našeg savremenog društva, i još nestabilizovanom u moralnim datostima i kontroverznim traganjima za demokratskim ishodištima. NJegovim odlaskom preko visokog usudnog brega, naša književnost ostaje bez još jednog velikana, koji verovatno u mnogo čemu dugo neće biti prevaziđen.

DRAŠKO REĐEP

NACIONALNI TRIBUN

- RELATIVNO rano i inokosno izborio se za ono drugo mišljenje o bitnim pitanjima nacije i imao razumevanja i za one koji nisu delili sve njegove stavove, među kojima sam i ja. Nije li Krleža svakog posetioca, koji je iz Srbije dolazio na Gvozd, zapitkivao: "Šta radi Dobrica?" NJegova pozicija nacionalnog tribuna čije su ideje pažljivo slušali lideri i predsednici na čuvenim šetnjama, prekrila je neke njegove knjige. Meni je posebno draga njegova knjiga "Sedam dana u Budimpešti", jedinstveno svedočanstvo naše pameti. Hteli mi to ili ne, bio je i najbrižniji srpski pisac druge polovine 20. veka.


VOJISLAV KOŠTUNICA

PRONIKAO U DUŠU SRBIJE

Nije moguće razdvojiti vek Dobrice Ćosića od života i sudbine Srbije. Ćosić je pisao, govorio i delao ono u šta je duboko verovao, i što jeste bio osnovni pravac i život Srbije od druge polovine 20. veka. Srbija se zato ne može razumeti ako izostane shvatanje Ćosićevog dela, kako književnog tako i njegovog javnog rada, koji su nerazdvojni. Jer Ćosić je duboko osećao i promišljao život i sudbinu svog naroda tragajući da pronikne u dušu Srbije. Srbija je u ovom teškom trenutku, prepunom velikih iskušenja i nesreća, izgubila svog velikog pisca, ali mora ostati nada da ćemo kao narod uspeti da istrajemo, razumemo i pronađemo put kojim dalje treba ići, naš pravi put.

RADOVAN POPOVIĆ

SPREMAN DA OPROSTI

- ĆOSIĆ je bio ne samo izuzetan pisac, već i izuzetno jednostavan čovek, uvek spreman da oprosti i pomogne svakom. Nikada nisam čuo od njega nijednu ružnu reč o nekome, pa čak i o onima koji su ga vazda napadali. Stoički je podnosio udarce i sa leva i sa desna, i to decenijama.


RADOMIR SMILJANIĆ

SLUH ZA PRAVDU

- OSTAJU njegova monumentalna dela i to ne samo književna, već i teorijska, on ostaje i dalje kao otac i branitelj ne samo nacije srpske, kao savest našeg vremena i opomena za sve što nas može još snaći. Dobrica Ćosić, velikan kojim se diči njegov srpski narod, jeste i velikan u evropskim i svetskim razmerama, jer je uvek imao istančan sluh i osećaj za ono što su pravo i pravda.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije