Sudbina Jezdimira Dangića: Gestapo ga uhapsio naši streljali

D. BOGUTOVIĆ

četvrtak, 17. 04. 2014. u 08:45

Судбина Јездимира Дангића: Гестапо га ухапсио наши стрељали
Ko su pisci koji su pre sedam decenija brutalno uklonjeni iz književnog života (3). Najmlađi član Mlade Bosne, Jezdimir Dangić, prešao put od levičara do ratnog zločinca

POD kojim okolnostima i sa kojim namerama je Jezdimir Dangić (1897-1947) pregovarao sa nemačkim okupatorom, ali i sa istaknutim predstavnicima partizanskog pokreta? Da li je kao vođa četničkog pokreta u istočnoj Bosni za nekoliko meseci okrvavio ruke, kako mu je pripisano, zbog čega je streljan kao ratni zločinac? Na ova pitanja tek bi trebalo da odgovore nepristrasni istoričari. Izvesno je da je iza sebe ostavio obimom malo, ali veoma zanimljivo književno delo, gurnuto duboko u zaborav kao i njegov autor.

Neobičan životni put Dangića, koga su nosili burni istorijski događaji, a sa njima i zablude raznih vrsta, u najkraćem izgleda ovako. Bio je najmlađi pripadnik Mlade Bosne i kao član revolucionarne omladinske organizacije u tuzlanskoj gimnaziji suđeno mu je 1914. zbog veleizdaje; pet godina kasnije s Božom Ilićem organizator je komunističkih manifestacija u Beogradu; zbog revolucionarnog angažmana, tamnovao je u kazamatima Tuzle, Zenice i Sarajeva; posle studija prava postao je žandarmerijski oficir i jedno vreme ostao veran levičarskim idejama pomažući svojim drugovima da se izvuku iz zatvora, između ostalog i Rodoljubu Čolakoviću.

U rat je ušao kao pripadnik četničkog pokreta Draže Mihailovića, po čijem je naređenju avgusta 1941. imenovan za komandanta svih četničkih jedinica istočne Bosne. Tokom saradnje dva, u to vreme, oslobodilačka pokreta u Bosni, oktobra 1941. bio je učesnik pregovora u kojima su na drugoj strani bili Rodoljub Čolaković, Slobodan Princip Seljo i Svetozar Vukmanović Tempo. Iako je sklopljen dogovor, vrlo brzo je došlo do međusobnog nepoverenja i sukoba. Uz pomoć Gestapoa, Nemci su ga uhapsili 12. aprila 1942. i prebacili u logor kod Nirnberga, odakle je uspeo da pobegne u Poljsku, gde se priključio jedinicama u oslobođenju Varšave. Ponovo je, međutim, poslat u zarobljenički logor posle pada Varšave u nemačke ruke. Oslobođenje je dočekao u Krakovu, odakle su ga sovjetske jedinice, na zahtev jugoslovenskih vlasti, izručile 1947. Osuđen je i pogubljen u Sarajevu.

PREPISANA PRIČA ŠTA se sve može dogoditi kada se delo nekog pisca na sve moguće načine briše iz pamćenja, pokazuje i primer sa jednim Dangićevim tekstom. Naime, u našim poratnim vremenima, podseća Gojko Tešić, tekst Jezdimira Dangića "S Gavrilom Principom, od Sarajeva do Terezina" preuzet je u celini i potpisan imenom i prezimenom čoveka kome se ova potresna i uzbudljiva priča dopala.

Kao pisac ozbiljnog dara, Dangić se predstavio knjigom "Naše tamnovanje" (1938), za koju je dobio nagradu Srpske kraljevske akademije iz Zadužbine Pavla i Radojke Vuković. Ista nagrada pripala mu je i za knjigu "Glad i tamnice" (1940), koja predstavlja nastavak prethodne, a opisuje tamnovanje svoje i svojih drugova u Tuzli i Banjaluci.

"Naše tamnovanje" Vladimir Ćorović je ocenio kao "knjigu pisanu s puno topline u kojoj se oseća visoko blagorodstvo duše", zaključujući kako se "u našoj književnosti odavno nije pojavila knjiga posle čije lektire čovek oseća potrebu da postane bolji". U knjizi "Glad i tamnice" Bogoljub Srebrić je uočio "savršenu umetničku intuiciju", "živo i plastično prikazivanje" tamničkog života, "sposobnost za produbljivanje i analizu duše". Najviše pohvala izrekao je Milan Ćurčin, koji je, napominjući da ovo, srećom, nije literatura na koju smo se naučili, i kako se ona danas kod nas upražnjava, zapisao: "Koliko je tu praviji i neposredniji put odabrao drug Vase Čubrilovića iz tuzlanske gimnazije, Jezdimir Dangić, objavljujući svoj dnevnik iz svetskog rata, doživljenu istoriju i nepatvorenu sliku života, s jednakom ljubavlju za braću svih vera i s puna srca i osećanja za sve saučesnike u događajima, čak i za tamničare". Ćurčin je zaključio da i prva i druga knjiga nisu samo autentična dragocena građa za istoriju naše skorašnje prošlosti, "nego je u isti mah i vrlo aktuelna ratna čitanka, kao poručena za ovo naše opet ne junačko doba, da bodri duh i podigne moral".

Od 1937. do 1941. Dangić je u listu "Politika" objavio dvadesetak pripovedaka. Na njihov značaj ponovo je ukazao književni istoričar Gojko Tešić.

-Trebalo bi pošteno iščitati ono što nam je ostalo i od onih proskribovanih, anatemisanih, likvidiranih pisaca, da bi se bez predrasuda moglo suditi o onome što je značajno za celinu jedne kulture. Integritet umetničkog konteksta čine tvorevine i pobednika i onih koji su u ratnom vihoru poraženi - kaže Tešić.

OPTUŽNICA

U PRVOJ tački optužnice Dangiću je stavljeno na dušu da je 10. aprila 1941. izdao naređenje žandarmima da streljaju dva vojnika kod kojih je nađena suma novca a da ih prethodno nije ni saslušao. U tački četiri zapisano je: "Kriv je što je čitavo vreme svog dejstvovanja u istočnoj Bosni, zadojen velikosrpskom šovinističkom idejom, radio ne samo na likvidaciji partizana i NOP, nego i na istrebljenju muslimana, smatrajući ih kolektivno odgovornim za ubistva Srba od strane ustaša, pa je u tom cilju stalno raspirivao mržnju i bratoubilačku borbu..." Navođeni su i konkretni primeri pokolja, kao i spaljivanje živih ljudi u selu Zidinama, ali je Dangić tvrdio da za to nije znao.

PISMO JOSIPU BROZU TITU

POŠTO je Vrhovni vojni sud potvrdio presudu, Nevenka, supruga Jezdimira Dangića, obratila se pismom Josipu Brozu Titu, u kome je, između ostalog, navela: "Moj muž je svega sedam i po meseci bio u akciji. Narod ga je povukao sa sobom. Ustaše su ubijale; padali su životi. Moj muž je imao samo jednu želju, da pomogne svom narodu. Borba je bila teška, delovalo se u najhaotičnijem dobu. Ono što se dešavalo tada i što se sada njemu pripisuje, nije bio plod njegova stava, nego posledica haotičnog stanja i očajničke borbe naroda koji je bio u celini svirepo gonjen od okupatora i njegovih pomagača. Ja duboko žalim što je moj muž krenuo u akciju, taj poduhvat je bio iznad njegovih moći. U njegovom slučaju ponovila se istorija srpskih ustanika već ne znam koji put."


(U petak: Izgubljen u crvenim maglama)


Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Komentari (15)

Mica

17.04.2014. 10:27

moj otac je u avgustu 1941 otisao je iz cacka sa jednom jedinicom pod komandom tada majora dangica u istocnu bosnu,u februaru 1942 napustio je jedinicu posle zauzeca gorazde izrazloga da nije vise mogao da gleda zlocine u kojima su ubijana i deca.bio je intendant u jedinici.

Deki

17.04.2014. 12:07

@Mica - Mico, bilo bi neozbiljno tvrditi da i od strane četnika, onih odmetnutih od komande đenerala Draže Mihailovića, nije bilo jezivih zločina. Tako je u svakom ratu, uvek je bilo i biće manijaka, koji su jedva dočekali svojih 5 minuta. Ali nisu četnici tj. bivši kraljevi vojnici i oficiri, dizali prvi ustanak baš u Srbiji, kada je čitava Evropa zgranuto događanjima čuvala "glavu na ramenima", nisu se četnici iživljavali nad nemačkim vojnicima kod Kragujevca, nisu četnici pobili grupu nemaca kod Kv.

зокс

17.04.2014. 12:22

@Mica - Mica,и мој деда је напустио партизане 1942.године,јер није више могао да гледа злочине које су комуњаре радиле према српском народу,а све зарад наказног братства и јединства!А данас видимо где је њихова братство-јединственичка "држава"!

netacno

17.04.2014. 12:36

@Mica - S desavanjima u Gorazdu i Srbinju, Dangic nema mnogo veze (osim sto je bio komandant snaga istocne bosne). To bi vise trebalo da ide na adresu kaznene ekspedicije pukovnika Dragoslava Racica. Ne optuzuj Dangica za nesto sa cime nema veze

Mica

18.04.2014. 19:54

@Mica - vi ste verovatno to negde citali ili vam je neko to pricao,secam se tog 8. avgusta1941 kada je major dangic preuzeo odred,koji je istog dana upucen za bosnu.

зокс

17.04.2014. 10:47

Сви ми знамо шта су партизани радили да би успоставили братство и јединство,као и заједничку државу!Питате ли се зашто у источној Херцеговини,Гацку и околини,није било злочина у последњем рату,деведесетих?Па из врло простог разлога што та регија нема мултиетничку структуру!А да је била као пре Првог и Другог светског рата мултиетничка не би ни овог пута прошло без проливања српске крви!

зокс

17.04.2014. 12:25

@Nole - Па комуњаре су говориле да су Четници сарадници окупатора,и како то да је Јездимира ухапсио "гестапо"ако су сарадници?У такве ортодоксне комуњарске лажи само будала може веровати и наравно братство-јединственички "срби"!

da dodam

17.04.2014. 12:44

Dangic je znacajna figura s pocetka rata. To sto je prisao cetnicima,razlog je jer su jedini cetnici pobunili protiv okupatora(komunistima su nemci bili dobri i napredni dok nisu napali SSSR i tako pogazili sporazum Hitlera i Staljina, preko noci su postali okupatori).Znacajan je jer je podigao ustanak u istocnoj bosni oslobodivsi veliku teritoriju(kasnije pripisivano uzickoj republici).U brdima nad Bratuncem spasao je zivote Colakovicu i Tempu, glavnim svedocima protiv njega na sudjenju

Deki

17.04.2014. 15:37

@da dodam - Nastup istaknutih komunista, Čolakovića i Tempa, prilikom suđenja Dangiću, sasvim jasno govori o namerama i karakteru tih ljudi, koji su zatrovali naš narod pogrdnom, bogohulnom ideologijom. Lepo je videti da neko racionalno, bez ostrašćenosti i kompleksa, komentariše ovu temu i rasvetljava neke bitne događaje i detalje, koji nas dele i uništavaju gotovo čitav vek! Nastavite da pišete.

Milutin

17.04.2014. 15:20

Дангић је побегао из немачког логора и прикључио се пољским партизанима. Предао се Совјетима који су га испоручили Брозовим џелатима. Познато је да је већина босанских муслимана било у војсци НДХ и у партизане су прелазила читаве дивизије (бојне). Такав случај био је и 7. бојне на ушћу Спрече у Босну, када је Мехмед Филиповић пришао 1944. партизанима и попалио српска села око Тузле а за награду добио команду у ослобођеном Сарајеву. То би могло бити објашњење судбине Дангића и лажи око њега!

зокс

17.04.2014. 17:00

@Milutin - Milutin,преко ноћи су комуњаре,траг им се утро,преобукли српске џелате усташе,балије,шиптаре,јанезе,у униформе ослободилаца и тиме их спасили да не плате скупу цену својег шуровања с фашистима!Једном комуњара увек комуњара,једном фашиста увек фашиста!

зокс

17.04.2014. 16:12

@Mica Bor - Mica Bor,па где се сарадници хапсе побогу???!!!

Milutin

18.04.2014. 00:24

@Mica Bor - Коментаришеш, а ниси ни прочитала шта пише!? Дангић се борио против усташа а ти га сврставаш међу њих! Да си писала о Владимиру Перићу Валтеру, у реду, он јесте био усташа и погинуо је у њиховим редовима!