Dragoceni glas naše kulture

B. Đ.

11. 04. 2014. u 09:02

Драгоцени глас наше културе
SKZ nedavno objavio novo izdanje "Srpskog slikarstva 1900-1950" Lazara Trifunovića

KAPITALNO delo Lazara Trifunovića (1929-1983), profesora Univerziteta u Beogradu, upravnika Narodnog muzeja u Beogradu, istoričara umetnosti, likovnog kritičara i muzeologa, "Srpsko slikarstvo 1900-1950" objavljeno je i predstavljeno u Srpskoj književnoj zadruzi, kao 710. knjiga u Plavom kolu.

Namera SKZ je da ponovo objavljuje knjige čije mesto u istorijsko-umetničkoj tradiciji vremenom dobija na značaju, i koje su prava bibliofilska retkost. Takvo je i Trifunovićevo delo, u izdanju nekadašnjeg "Nolita", 1973. godine. Tokom četiri decenije, po rečima akademika Dinka Davidova koji je priredio novo izdanje, glas ove knjige nije utihnuo.

Ovaj nezaobilazan udžbenik tumačenja slikarstva, sa 112 reprodukcija umetničkih dela u koloru, dragoceni je prilog istoriji srpske umetnosti, pogotovo razdoblja kada je, u prvoj polovini 20. veka, dostigla umetničke vrhove na evropskom nivou.

Trifunović je srpsko slikarstvo posmatrao sintetički i hronološki, prema vodećim likovnim elementima u pojedinim periodima: svetlost, forma, boja, tema. Prvi je, po rečima profesora dr Lidije Merenik, autorke predgovora knjizi, posle 1945. godine uspostavio istoriju srpske moderne umetnosti, ne samo kao izdvojenu naučnu oblast, već i kao nacionalnu nauku - sa punom svešću o ogromnoj naučnoj i moralnoj odgovornosti pred budućnošću.

-Bio je talentovan, žestok, briljantnog uma, beskompromisan i zbog toga obožavan ili osporavan. Kao pisac o umetnosti i kao harizmatični predavač, bio je podstrek generacijama koje su ga slušale. Sećajući ga se, danas se čini da bi se o njemu kazalo, kratko i jasno, ono što je parafraza njegovih sopstvenih reči o Nadeždi Petrović: da Srbija do njega nije imala neumornijeg istoričara umetnosti koji je bio krčilac novih puteva i prosvetitelj - rekla je Lidija Merenik, predstavljajući ovu knjigu.


STUDENTI NAJVAŽNIJI

NJEMU se ni danas ne može naći mrlja u pedagoškom i naučnom radu. Bio je čovek ogromnih kapaciteta. Govorio je da su mu studenti i njihovo obrazovanje najvažniji u životu. Nemamo pravo na skromnost, i dok smo živi ponosićemo se njegovim delom - smatra Ana Trifunović, udovica čuvenog profesora.


Pratite nas i putem iOS i android aplikacije